Коментар дана

Nebojša Stefanović je u pravu.

Beogradski metro je naša realnost.

Od prošlog oktobra svaki zaposleni u toj firmi košta Beograđane 214.000 dinara bruto.

A besplatne karte dobili su samo simpatizeri SNS-a.

Stvarno sam pomislio da nas ministar policije i predsednik beogradskih naprednjaka Nebojša Stefanović vuče za uši, ili nam se bar podsmeva, kada je nedavno izjavio da su ljudi iz vrha SNS-a „prošle godine najavili metro u Beogradu, a sada je to realnost"?!

Kakva, bre, realnost?

Prazne puške dvojica se boje.

Tako nekako ispada i sa najavljenim bojkotom izbora.

Ne izađe li, opoziciji prijeti marginalizacija i suočavanje sa krajnje neizvjesnom budućnošću; "real-političari" u njenim redovima kažu da bi se u tom slučaju razlika između položaja nevladinog sektora i političkih partija utvrđivala mikroskopom.

Međutim, predsjedniku Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću od svega ovog ni malo nije lakše.

Pre tri godine u Parizu na pregovorima o klimatskim promenama svetski lideri nisu uspeli da utvrde koliko pokazuje „termometar sudnjega dana“.

Motivisani pre svega političkim razlozima, predstavnici razvijenih zemalja su kao opasno zagrevanje navodili prosečni porast globalne temperature za 2 stepena Celzijusa.

To nije bilo prihvatljivo ostrvskim državama poput Maldiva i Mauricijusa, kao ni zemljama u razvoju poput Etiopije i Kambodže.

Njihove zemlje bi bile ugrožene mnogo pre otopljenja od 2 stepena, a neke bi bile i potopljene.

Sramota je što smo sebi dozvolili da životni prostor delimo sa onima koji tvrde da bi za srpsko dete bolje bilo da je mrtvo nego da živi u katoličkoj porodici.

I hvala filmu Dnevnik Diane Budisavljević što ih je istakao.

Srpske i hrvatske desničare.

Javili su se čak i oni koji film nisu gledali.

Osetili su se pozvanim, mržnja u njima ih je pozvala.

Srpski desničari mrze Hrvate zato što vole da ih mrze, a hrvatski mrze Srbe zbog istog razloga.

Ujedinjeni su u mržnji!

Piano Summer Festival koji se ove godine održava šesti put postao je sastavni deo kulturnog života Vranja i prerastao je u nezaobilazan muzički događaj našeg podneblja.

Svim poklonicima umetnosti, ljubiteljima i radoznalima predstavlja svojevrstan prozor u svet.

Muzika koja nas tokom leta u ovom predivnom gradu objedinjuje u jednu veliku porodicu, nama, koji dolazimo sa svih strana sveta, daje osećaj da smo bar nakratko Vranjanci – građani mesta koje se nalazi na raskrsnici puteva, vekovima otvoreno za strance, dok sa ponosom čuvamo svoju tradiciju.

Prošlo je skoro deset godina od kada je komunalna policija promovisana u gradsku službu koja će menjati Srbiju nabolje tako što će rešiti komunalne probleme i rasteretiti „redovnu” policiju od poslova kao što su buka iz stambene zgrade ili zatvaranje ugostiteljskih objekata nakon kraja radnog vremena.

Iako je formirana u 21 od 29 gradova Srbije, javnost skoro da ništa ne zna o njenom stvarnom doprinosu komunalnom redu, dok je istovremeno prati niz incidenata.

Preko 17.000 građana je podnelo onlajn peticiju da se ukine komunalna policija.

„Diploma je samo papir“ je popularna tvrdnja, zajeb i zabluda mahom za – one bez fakultetske diplome. I za one roditelje, srodnike i šatro „moderne“ građane koji su u to poverovali.

Ali i precizna dijagnoza doba u kojem živimo.

Svi smo čuli za tu prevarnu žvaku i kiselo grožđe.

Navodno, u savremenom svetu, računaju se jedino praktično znanje, brzina, efikasnost i informacione novotarije, a to se kao ne uči na apstraktnim, staromodnim i tromim fakultetima sa njihovim „teorijama“.

Kao Episkop Raško-prizrenski i naslednik pravoslavnih episkopa na ovim istorijskim prostorima, među kojima je svojevremeno služio i blažene uspomene dostojni Episkop, a potom i Patrijarh Srpski Pavle, izražavamo u ime sveštenstva, monaštva i vernog naroda Kosova, Metohije i Raške oblasti duboko nezadovoljstvo klevetom koja je objavljena u dnevnom listu Kuriru i drugim medijima, a koja se tiče navodnog sećanja Dobrice Ćosića da je Patrijarh Pavle bio saglasan sa idejom podele Kosova i Metohije.

Na staru narodnu umotvorinu – I nakovanj da im daš i njega bi pokvarili – nedavno me je po ko zna koji put podsetilo postupanje naše aktuelne vlasti u „slučaju“ koji je u dnevnom redu Narodne skupštine bio označen kao „razmatranje zaključaka povodom izveštaja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“, a bio sve samo to ne i zapravo bio ozbiljna, teška blamaža institucije parlamenta.

Da je neko pre mesec dana rekao da u ekipi za Svetsko košarkaško prvenstvo neće biti Nikole Kalinića, niko mu ne bi verovao.

A tek da neće biti pozvan čak ni na pripreme – rekli bi mu da nema pojma.

Zato je Kalinićevo izostavljanje sa užeg spiska reprezentativaca Srbije bio „grom iz vedra neba“.

Ali, kako to i inače biva leti, ubrzo se sve utišalo i opet je postalo vedro i sunčano.

Kada je selektor Aleksandar Đorđević, 1. jula, saopštio spisak igrača koji idu na pripreme, tj. da na njima neće biti Kalinića, svoju odluku je obrazložio vrlo šturo.