Vest o trostrukom ubistvu u Novom Sadu odjeknula je u svim medijima.
Suprug je ubio ženu i njene roditelje.
Istog dana objavljena je vest o ubistvu još jedne žene od strane supruga u Molu.
Pojedini mediji preneli su da se radi o „nezapamćenom“ zločinu.
Možemo reći da su ti mediji donekle u pravu, ali ne zbog toga što Srbija ovakve zločine prema ženama nije videla, nego zato što očigledno boluje od zaborava.
Hteo bih da se osvrnem na tvrdnju Maria Reljanovića da „je rast BDP-a u ozloglašenom komunizmu bio u kontinuitetu ekstremno visok, oko 7 odsto godišnje u proseku za period 1955-1990. godine“.
Naime, podaci kojima raspolažem, govore bitno drugačije.
Prema publikaciji „O dva veka razvoja Srbije – beleške Miodraga Nikolića“ koju je 2017. godine izdao Republički zavod za statistiku, Jugoslavija je u razdoblju od 1950. do 1990. godine ostvarila sledeći rast.
Dok se Skupština koristi kao poligon bezobzirne političke promocije, buđenjem sećanja na žrtve svirepih zločina i besa prema njihovim krvnicima, u vezi sa izmenama Krivičnog zakonika o kojima se nije raspravljalo u forumima koji su za to kvalifikovani, gotovo neprimetno prolaze zakoni čiji će efekti biti mnogo češće i mnogo brže vidljivi od doživotnog zatvora.
Stručna komisija Fakulteta organizacionih nauka (FON), formirana na zahtev Univerziteta u Beogradu, koja je proveravala originalnost doktorske disertacije ministra finansija Siniše Malog je utvrdila da 7 odsto preuzetog teksta bez navođenja izvora i pravilnog citiranja (od 126 citata pravilno su navedena svega 2) ne predstavlja plagijat i da se ovim neznatnim procentom ni na koji način ne mogu ugroziti originalnost i naučni doprinosi ovog rada.
U javnoj polemici i medijima primetna je konfuzija u vezi sa procedurom utvrđivanja plagijata.
U ponedeljak 6. maja turska Centralna izborna komisija donela je odluku da se lokalni izbori za Istanbul ponove i odredila 23. jun kao datum njihovog održavanja.
Bio je to očekivan ishod prigovora o navodnim nepravilnostima koje je podnela vladajuća Partija pravde i napretka, nakon što je izgubila vlast u najvećem turskom gradu posle punih četvrt veka.
Svi moji susreti sa osnivačem WikiLeaksa Julianom Assangeom odigrali su se u istoj maloj sobi.
Kao što je svetskim obaveštajnim agencijama dobro poznato, u periodu od jeseni 2015. do decembra 2018. više puta sam odlazio u ekvadorsku ambasadu u Londonu u posetu Assangeu.
Ono što špijuni ne mogu znati je kakav osećaj olakšanja koji me je obuzimao svaki put kad bih izašao iz te zgrade.
Sretao sam se sa Assangeom jer duboko poštujem izvorna načela WikiLeaksa.
Među onima koji mlade Srbe danas uče rodoljublju i drugim srodnim vrlinama sve više je guslara.
Oni to rade kao izvođači i pisci poučnih epskih pesama o starim i novim srpskim junacima, koje publika sluša na guslarskim koncertima i takmičenjima ili na svečanostima povodom državnih i crkvenih praznika.
Vaspitnu funkciju imaju i njihove knjige, članci i izjave u medijima, kao i razne tribine i predavanja o značaju gusala za opstanak srpskog naroda i kulture.
Drugog aprila ove godine u zvaničnu posetu Skoplju došao je premijer Grčke, Aleksis Cipras.
Bila je to prva poseta jednog grčkog premijera državi koja je od 1991. godine, kada je proglasila nezavisnost, bila međunarodno nazivana Bivša jugoslovenska republika Makedonija, ili kraće, po engleskom akronimu ovog naziva, FIROM (FYROM).
Za većinu grčkih građana, međutim, i tada, a i sada nakon njenog zvaničnog preimenovanja u Republika Severna Makedonija, ova država je bila poznata jednostavno kao Skoplje, a njeni stanovnici kao Skopljanci.
U nedelju 31. marta, preko 84 odsto birača u Turskoj je izašlo na formalno samo lokalne izborne, a neformalno na referendum o vlasti naizgled svemoćnog predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.
Takav je bio i njegov predizborni nastup: zasenjujući i potiskujući kandidate za mesta gradonačelnika najvažnijih gradova, Erdogan je lokalne izbore povezao neposredno sa sobom, sa posebnim naglaskom na jedan grad – Istanbul.
Građani Srbije i dalje skoro ništa ne znaju o projektu koji čini čuda zahvaljujući posvećenosti i energiji ministra Nebojše Stefanovića, kako je nedavno objasnio direktor policije Vladimir Rebić.