U Srbiji trenutno postoje tri vrste medija. Prvi koji dobijaju bezobrazno velike pare iz budžeta; Drugi koji su do juče bili na mestu Prvih i dobijali (prošlo vreme) kamare para, takođe iz budžeta; i Treći koji nikad neće dobiti velike novce, pogotovo ne iz budžeta, a po kojima se, Prvi i Drugi, alavi kakvi jesu, besprizorno popišavaju, jer bi da uzmu za sebe i to malo što Treći iskamče od države da prežive.
Nedavna poseta predsednika Bugarske Rumena Radeva Srbiji, završena je postavljanjem dobre osnove za unapređenje naših odnosa.
Predsednik Radev je pružio punu podršku pridruživanju Srbije Evropskoj uniji i istakao da je postavljeni rok (2025. godina) abmiciozan, ali ne i nedostižan cilj Srbije da se pridruži evropskoj porodici.
Što se tiče kosovskog pitanja, Radev je izneo iskren stav Bugarske, a to je da se po pitanju Kosova moraju čuti i argumenti Srbije, što je pozdravljeno od strane predsednika Vučića.
Problemi vezani za natalitet relativno su naglo postali fokus vlasti. „Relativno“ – zato što se to nije baš dogodilo bez ikakvih najava (setimo se samo jezivih slogana…), ali je ipak „naglo“, budući da smo pre godinu i po dana od predsednika čuli dijametralno drugačije stavove o roditeljima, deci i socijalnoj pomoći.
Petnaestak godina radim kao novinar u Vranju i ne mogu da pobrojim slučajeve nesavesnog lečenja kojima sam se bavila.
Nažalost, mnogi od njih imali su smrtni ishod, ali ne i sudski epilog.
Ove godine, što bi se u Vranju reklo, baš nas je „poteralo“. Tri medijski eksponirana slučaja nesavesnog odnosa medicinskih radnika su samo delić onoga što se svakodnevno dešava u ozloglašenom Zdravstvenom centru.
Kažu, ima ih više, sigurna sam da ih ima, ali oni nisu prijavljeni, nisu zavedeni i o njima se nije govorilo.
Na lokaciji u naselju Asambair u Vranju, na kojoj bi trebalo da budu izgrađene zgrade sa jeftinim stanovima za pripadnike snaga bezbednosti, već duže vreme žitelji „Oktobarske revolucije“ muku muče sa tom ulicom koja je u haotičnom stanju.
Ništa ne bi bilo čudno da se upravo ta ulica, prema podacima Komunalnog plana i programa iz 2007. godine, ne vodi kao asfaltirana u dužini od 180 metara, što znači da je na osnovu te dokumentacije spojena asfaltom sa Ulicom Radoja Dakića.
Do sinoć sam mislio da je Sloba bio gori. A onda.
Lemi Dodik s pasošem u kome je dedinjska adresa. Ćelavi bizgovi iz audija s novosadskim tablicama, takođe uredno "prijavljeni" u Beogradu.
Iste fizionomije, ko zna odakle, u pratnji unezverenih plavuša sa spiskovima sigurnih glasova, koje zvone ljudima po stanovima oko 17 popodne, s jednim jedinim pitanjem: šta čekate, još niste izašli da glasate?
U proteklom periodu građani Vranja dobili su od JP Vodovod račune za vodu uvećane za 22 procenta.
U obrazloženju odluke Gradskog veća, koja je prethodila poskupljenju i kojom je podizanju cena dat legitimitet, navode se uobičajene fraze - „poskupljenje energenata, naftnih derivata, rezervnih delova i povećanje minimalne cene rada“.
Tako ćemo kubik vode, umesto dosadašnjih 68,58, ubuduće plaćati 83,68 dinara. Šta reći ako se, recimo, zna da u Surdulici ta ista voda košta 35 dinara po kubiku.
Nikola Đorić je mlad i svestran mladić iz Vranja, koji se na prvi pogled ne razlikuje ni po čemu od svojih vršnjaka. Postoji, doduše, jedna bitna razlika.
Morao je da odraste i sazri pre ostalih, ne zato što je on to želeo, već zbog toga što je život učinio svoje. Rano je ostao bez oca. Živi sa majkom i bratom u Vranju.
Nakon završene srednje škole upisao je Univerzitet za hemijsku tehnologiju i metalurgiju u Sofiji. Zbog teške materijalne situacije morao je da napusti studije i vrati se u Vranje.
Stiže mi neki dan dojava.
Iz jednog mestašceta u okolini Vranja.
Vele dojavljivači, direktor osnovne škole u tom malom mistu šampion je u zapošljavanju članova uže i šire familije, rođaka, prijatelja, kumova i svih koji mu se po genskim i intimnim vezama lepe za srce.
Malo mu je bilo što je svojevremeno zaposlio sebe, pa napredovao u službi, dogurao do direktorske fotelje i dobio veću platu, nego je „izvadio spisak“ i krenuo da rešava egzistencijalne probleme svojih intimusa.
Slušaj 'vamo, sledi važno upozorenje!
Ali, pre toga, kratko objašnjenje.
Priča koja sledi je autentična.
Dogodila se pre neki dan u naselju Raška.
Ispričao mi je prijatelj, inače jedna dobričina i poštenjačina, čovek od poverenja koji radi težak posao i krvavo zarađuje za sebe i brojnu porodicu.
Ovakvu priču je gotovo nemoguće izmisliti, priznaćete na kraju balade.
Pričao mi je ovako.