Коментар дана

U proteklom periodu građani Vranja dobili su od JP Vodovod račune za vodu uvećane za 22 procenta.

U obrazloženju odluke Gradskog veća, koja je prethodila poskupljenju i kojom je podizanju cena dat legitimitet, navode se uobičajene fraze - „poskupljenje energenata, naftnih derivata, rezervnih delova i povećanje minimalne cene rada“.

Tako ćemo kubik vode, umesto dosadašnjih 68,58, ubuduće plaćati 83,68 dinara. Šta reći ako se, recimo, zna da u Surdulici ta ista voda košta 35 dinara po kubiku.

Nikola Đorić je mlad i svestran mladić iz Vranja, koji se na prvi pogled ne razlikuje ni po čemu od svojih vršnjaka. Postoji, doduše, jedna bitna razlika.

Morao je da odraste i sazri pre ostalih, ne zato što je on to želeo, već zbog toga što je život učinio svoje. Rano je ostao bez oca. Živi sa majkom i bratom u Vranju.

Nakon završene srednje škole upisao je Univerzitet za hemijsku tehnologiju i metalurgiju u Sofiji. Zbog teške materijalne situacije morao je da napusti studije i vrati se u Vranje.

Stiže mi neki dan dojava.

Iz jednog mestašceta u okolini Vranja.

Vele dojavljivači, direktor osnovne škole u tom malom mistu šampion je u zapošljavanju članova uže i šire familije, rođaka, prijatelja, kumova i svih koji mu se po genskim i intimnim vezama lepe za srce.

Malo mu je bilo što je svojevremeno zaposlio sebe, pa napredovao u službi, dogurao do direktorske fotelje i dobio veću platu, nego je „izvadio spisak“ i krenuo da rešava egzistencijalne probleme svojih intimusa.

Slušaj 'vamo, sledi važno upozorenje!

Ali, pre toga, kratko objašnjenje.

Priča koja sledi je autentična.

Dogodila se pre neki dan u naselju Raška.

Ispričao mi je prijatelj, inače jedna dobričina i poštenjačina, čovek od poverenja koji radi težak posao i krvavo zarađuje za sebe i brojnu porodicu.

Ovakvu priču je gotovo nemoguće izmisliti, priznaćete na kraju balade.

Pričao mi je ovako.