(u manastiru Ćelije kod Valjeva, 1966. godine)
Nikada ljudske uši strašnije pitanje čule nisu, nikad „zemlja takav težak problem, tako teško pitanje nije uputila Nebu.
Nikad rod ljudski ne bi mogao odgovoriti na pitanje koje je danas postavio u Svetom Evanđelju mladić koji je pao pred Gospoda, klanjao mu se i postavio strašno pitanje: „Učitelju, kako mi dobro valja da učinim da dobijem Život Večni?“
Može li se za osobu koja drži sliku ratnog zločinca i nacističkog poglavnika reći da je debil?
Ne nužno.
Izuzmemo li a) kolekcionare, b) povjesničare ili c) istraživače, a na njih očito nismo ni mislili – sliku ratnog zločinca i nacističkog poglavnika osim d) debila može držati još, recimo, i e) preživjeli bivši nacist s viškom sentimenta, f) član obitelji bivšeg nacista s viškom sentimenta, g) aktivni neonacist, h) simpatizer nacističkog pokreta, ili jednostavno kakav i) nedorasli golomozgi tinejdžer pod pogubnim utjecajem suvremenih nacističkih influencera.
Kada je Skupština grada Subotice na svojoj sednici održanoj 18. juna ove godine jednoglasno donela odluku o tome da se zvanje počasnog građanina posthumno dodeli piscu Danilu Kišu, njenim odbornicima ta odluka nije delovala ni po čemu sporno.
"Ja Branimir Sablić stara ustaša evo ja ću in se na ovi partizanski dan sa ovin svojin ustaškin ku.con lipo ovde popišat na ovi jugoslavenski partizanski spomenik evo samo malo da dođe pišaka sad će ona samo šta nije evo vidiš tu su ti partizani ja in je.en mater neka me privedu na policiju je.en in mamu u pi.ku zalit ćemo in ovo partizansko cviće da bolje nikne jerbo ustaška pišaka je ekstra gnjojivo ja in mamu je.en u pi.ku."
Na počecima moderne srpske istoriografije – negde na kraju početka, preciznije govoreći – nalaze se dva istoričara, dve karijere, dve biografije, čija bi se međusobna suprotnost teško mogla zamisliti većom.
Jedan od junaka ove priče je Pantelija Srećković (1834–1903), poreklom iz seljačke šumadijske porodice iz Krčmara, daroviti mladić koji se probijao kroz život, poput malobrojnih u ono doba – velikom željom za znanjem.
Gáspár Miklós Tamás rođen je u rumunskom Klužu (Cluj), Koloszvaru na mađarskom, u Transilvaniji, odakle se iz političkih razloga iselio 1981.
U Mađarskoj je postao jedan od vodećih disidenata.
Za vreme komunizma i kasnije, do sredine devedesetih, sarađivao je s Viktorom Orbánom.
Razišli su se pošto je sadašnji vođa Fidesza dramatično skrenuo udesno.
Pet godina, od 1989. do 1994, bio je predstavnik Saveza slobodnih demokrata, u čijem je osnivanju i sam učestvovao, u mađarskom parlamentu.
Jedan je od najpoznatijih mađarskih intelektualaca.
Jedan od genijalnih TV formata na ovim prostorima nastao je u okviru nadmetanja za "Zvezde Granda".
Saša Popović je još dok su Grand i Pink bili u ljubavi patentirao populistički slogan koji glasi "Narod pita".
Pink je ovaj naziv zadržao do danas koristeći ga za svedočenja učesnika "Zadruge".
Lepota ovog koncepta je u tome što gledaocima dajete privid da utiču na sudbine aktera.
Prvo ste im dali mogućnost da biraju pobednika ili pobednicu rijaliti programa.
Oblak dima i čađi veći od teritorije Evropske unije nadvio se nad Sibirom, dok požari u arktičkom krugu besne već treći mesec.
Područje inače pokriveno snegom, od presudnog značaja za Zemljin rashladni sistem, izbacuje ugljen-dioksid u atmosferu i otežava klimatske poremećaje koje je izazvao čovek, a koji su stvorili uslove za požar.
Ogromni požari na severu Rusije, Aljasci, Grenlandu i u Kanadi oslobodili su 50 megatona ugljen-dioksida u junu i još 79 megatona u julu, što daleko prevazilazi dosadašnje rekorde za Arktik.
Boris Džonson je prvi britanski premijer za mnogo godina unazad koji nema nikakvih dilema u pogledu Evropske unije.
Njegova strategija za osvajanje vlasti podrazumevala je samo jednu opciju: poništiti pregovore sa EU pre 31. oktobra, raspisati izbore upravo na taj dan, zahtevati mandat za bezuslovni razvod od Evrope, a zatim pustiti svoje protivnike u zemlji i van nje da se snalaze kako znaju i umeju.
Ostavljajući po strani očigledne nedostatke brexita bez dogovora, Džonson i nema drugu alternativu.
Osoba koja ovo čita raspolaže raskošnom opštom kulturom – da nije tako, čitala bi nešto drugo – tako da pisac ovih redova uopšte ne sumnja da je bar u osnovnim crtama upoznata sa životom i delom Šandora Besermenjija (1856-1943), proslavljenog američkog biologa koji je svetu otkrio niz do tada nepoznatih životinjskih vrsta, među kojima je najčuveniji zagonetni mrmoljak (lissotriton mysticus), taj specifični gušter koji obožava da se izležava u priobalju Dunava (pa će tu njegovu podvrstu Besermenji kasnije nazvati podunavskim mrmoljkom), a njegov izvorno identifikovani jenkijevski parnjak ima