Srpsko društvo je, van svake sumnje, u stanju dugotrajne regresije.
Iako vidljiva na svakom koraku, ta regresija je možda najuočljivija kroz fenomen nestajanja stida i kroz vladavinu opšteg beščašća.
U procesu civilizovanja društva, od Adama i Eve pa do danas, osećaj stida je imao jednu od ključnih formativnih uloga.
Osećaj stida određuje naš odnos prema drugima, prema moralnim normama i društvenoj etici.
Primedbe na budžet Srbije za 2020. godinu u dosadašnjoj javnoj raspravi, ako nešto nisam propustio, uglavnom se odnose na tzv. rashodnu stranu budžeta.
To jest, vlada se kritikuje zbog toga kako budžetska sredstva planira da potroši.
Gotovo da nije bilo reči o prihodima.
A ključni problem sa državnim proračunom za iduću godinu jesu prevelika zahvatanja.
Porezi, doprinosi, akcize, carine, takse i drugi načini iz prebogatog arsenala mehanizama za izvlačenje para iz privatnih džepova opet će (kao i ove i prošle godine) državnu kasu napuniti do vrha.
Savet stranih investitora (SSI) je tradicionalno okupio (inostrani) privredni i (domaći) politički „krem“ na predstavljanju takozvane Bele knjige – formalno načina da strani privrednici ocene poslovnu klimu u Srbiji, neformalno dokument koji predstavlja pravce daljeg lobiranja stranog kapitala ka prilagođavanju zakonskog okvira i prakse njegovim interesima.
Prvog decembra 2019. na snagu će stupiti izmene Krivičnog zakonika kojima je za najteža krivična dela, alternativno uz kaznu zatvora do 20 godina, propisana kazna doživotnog zatvora, a za učinioce nekih od tih dela je zabranjeno davanje uslovnog otpusta.
Razvoj događaja, umnožavanje saznanja, sav koloplet očigledno koruptivnih elemenata prodaje oružja iz Srbije, u ovom trenutku ima samo jednu pozitivnu, stvarno odličnu posledicu: javnost je uvidela značaj istraživačkih novinara i slobode medija.
Dakako ova svest javnosti ne deli se jednako: neki među nama su zadovoljni zbog otkrića tajnih nepoštenih veza, drugi pene od besa ili gunđaju kroz zube; najviše je verovatno onih među nama koji su obavešteni da ima neka afera, ali su neobavešteni o svemu drugom.
Osvežavajuće prijatno deluje vaše pismo (saopštenje) upućeno srpskoj javnosti povodom enormnog zagađenja iz Rudarsko-topioničarskog basena koje je ugrozilo zdravlje građana Bora.
Stiče se utisak da Zijin kao odgovorna kompanija uspostavlja novi standard u komunikaciji s društvenom zajednicom kojem nisu previše sklone kompanije dovedene u Srbiju za vlasti Aleksandra Vučića.
S dužnom pažnjom pročitao sam vaše pismo (saopštenje) puno zanimljivih i do sada manje poznatih činjenica koje otvara nova pitanja.
Siniša Mali veli na Pinku da bi sada najradije "pocepao svoj doktorat" i napisao novi.
Zbog čega onda tako i ne uradi?
Zašto je i sam ministar financija, dok još izgovara ove riječi, apsolutno siguran da će ih vjetar raznijeti lakše nego paperje?
Pod jedan – zato što bi Raša Karapandža, Dušan Teodorović, Danica Popović, Đorđe Pavićević i brojni drugi univerzitetski profesori dokazali da su u prvu od samog početka.
I još gore po Malog i ostale naprednjake, pokazali da struka i kompetencija ipak mogu imati zadnju riječ.
Da mi je neko juče rekao da ću danas citirati Aleksandra Vučića mislila bih da mu nije dobro.
Ali, eto, deo njegove izjave povodom studentske blokade rektorata UB zaista pogađa u srž stvari.
Izjava je glasila da „Siniša Mali, čiju smenu studenti traže, ne mora da ima bilo kakvu diplomu, može da ima samo osnovnu školu, i da je to pitanje političkog izbora za koji odgovara onaj ko je taj izbor napravio“ (Vesti N1 20.9.2019).
Pa, bravo! Upravo tako, upravo tako!
Ako Hristos nije Bog, draga braćo, onda vaistinu nema Boga, ni nad nama, ni oko nas, ni pod nama. Ako Hristos nije Bog, onda uopšte nema Boga, niti ga može biti. Ako Hristos nije pokazao i dokazao da je Bog, onda nema Boga. Ako On nije dao čoveku sve nepobitne dokaze o Sebi kao Bogu, onda mu niko nikada neće moći dati veće i nepobitnije.
"Hoću da skinem sam sebe sa vlasti da bi se udružio sa Đilasom koji nikad neće doći na vlast? Pa nisam ja baš toliko glup", kaže Ivica Dačić, prvi slavuj Nemanjine 11.
Da je kojim slučajem Dragan Đilas na vlasti, ministar vanjskih poslova opet ne bi bio glup da se udružuje sa Aleksandrom Vučićem.