Teofil Pančić

Tekst je izvorno objavljen u dnevnom listu Danas. Svi znamo takve ljude, i znamo da su oni najgadnija sorta. Izbegavamo ih u širokom luku, trudimo se da sa njima nemamo ništa, jer od njih ništa dobro ne može da nam dođe, niti su išta dobro u stanju da prime, a zlo emituju i šire čak i onda kada pokušaju da budu dobri, ili barem normalni. Možda je njihovo nastojanje iskreno, ali ne vredi, ona prokletinja u njima jača je od svega. Izađe na površinu na prvom iskušenju, a iskušenja su njihova svakodnevna, jer je njima i sam život među drugima trpnja i patnja. To su ljudi u večitom...

Tekst je izvorno objavljen na autonomija.info. Leto je na izmaku, i iako je naša lokalna zvezda sa poluperiferije Mlečnog puta sijala i žarila jače nego ikad, jedva da smo ga osetili. To jest, klimatski je bilo leto, ali društveno… izgleda da letnje pauze u našim životima nema niti će je ikada više biti. Što smo plandovali – plandovali smo… Štošta se, dakle, dogodilo u prethodnim žarkim nedeljama, ali ima jedna stvar koja je, čini mi se, ostala pomalo potcenjena. To jest, govorilo se i pisalo o njoj mnogo, ali njene prave implikacije uglavnom su ostajale izvan fokusa. Telekom Srbije...

Mlađi o tome ništa ne znaju, a i stariji su valjda zaboravili, ali bilo je neko takvo vreme, istina, veoma davno, kada je Udruženje književnika Srbije (UKS) bilo važna i respektabilna institucija, formalno unutar sistema a duhom antisistemska, pouzdan zaklon i utočište slobodne reči i misli. Toliko je ono bilo takvo da sam, eto, čak i ja, golobradi vojnik JNA koji guli svoj rok veziste-telefonca u topčiderskoj kasarni, kroz rupu u kasarnskoj ogradi bežao dole, u grad, u Francusku 7, na protestne tribine protiv nasrtaja zlog jednopartijskog režima na intelektualne i političke slobode (a sve...

Osoba koja ovo čita raspolaže raskošnom opštom kulturom – da nije tako, čitala bi nešto drugo – tako da pisac ovih redova uopšte ne sumnja da je bar u osnovnim crtama upoznata sa životom i delom Šandora Besermenjija (1856-1943), proslavljenog američkog biologa koji je svetu otkrio niz do tada nepoznatih životinjskih vrsta, među kojima je najčuveniji zagonetni mrmoljak (lissotriton mysticus), taj specifični gušter koji obožava da se izležava u priobalju Dunava (pa će tu njegovu podvrstu Besermenji kasnije nazvati podunavskim mrmoljkom), a njegov izvorno identifikovani jenkijevski parnjak ima...