Коментар дана

  • Idemo u EU, ali da nikad ne stignemo

    10.03.2024

    Tekst je izvorno objavljen na veb sajtu Nove ekonomije

    Radikalskom režimu je Evropska unija potrebna, ali nikako ne želi da Srbija u nju stvarno uđe, već da ostane večiti kandidat.

    Zato više od decenije sve čini da Srbija uopšte ne uđe u EU, nevešto fingirajući da smo baš tamo krenuli.

    Kako to i zašto? Evo nekoliko podataka. Najveći spoljnotrgovinski partner Srbije je upravo Evropska unija, sa ukupnim udelom od 54 odsto.

  • Krađa privremenog organa

    10.03.2024

    Tekst je izvorno objavljen na portalu pescanik.net

    U javnosti smo videli retku debatu – između predstavnika opozicije i vlasti.

    Zamenik člana Gradske izborne komisije Zoran Alimpić ukazao je na to da sastav privremenog organa koji će upravljati Beogradom pošto nije konstituisana Skupština 3. marta ne može biti tzv. Šapićev privremeni organ koji je gradom upravljao do izbora.

  • Kolika je cena života

    25.01.2024

    Tekst je izvorno objavljen na novimagazin.rs

    Malena devojčica Marice Mihajlović iz Šida nije stigla kući; preminula je u porodilištu u Sremskoj Mitrovici usled, kako je obdukcija pokazala, nasilnog porođaja kojem je njena majka bila izložena.

    Ova tragična vest digla je žene u Srbiji na noge, javljaju se i druge porodilje koje su preživele akušersko nasilje, one čije su deca trajno oštećena i one čija su deca, kao u Maričinom slučaju, iz porodilišta otišla pravo u mrtvačnicu.

  • In memoriam: Robert Nemeček (1949 - 2024)

    09.01.2024

    Robert Nemeček, muzičar i zaljubljenik u film preminuo je u 75. godini, potvrdio je njegov prijatelj, scenarista Dimitrije Vojinov na društvenim mrežama.

    Robert Nemeček rođen je 1949. godine u Beogradu.

    Bio je poznat i kao basista benda Pop mašina odnosno Rok mašina.

    Muzikom je donosio nove trendove, a mnogo godina kasnije radio je kao urednik filmskog programa TV Politike, Pinka, B92, RTS-a.

  • To nisam ja

    13.11.2023

    Jedan moj prijatelj, porodičan čovek, priča mi juče.

    Greje se na pelet, kad baš zagudi ubaci i po neko drvce.

    Ogrev skladišti iza kuće, ima specijalan boks za to, sve po pe-esu.

    Ovde pelet, pored iscepkana drvca, treskice, složeno sve to cakum-pakum, kao u rafu.

    Tu idilu, međutim, remeti komšija.

    Izgleda mu se zasviđalo to kako je sve skockano u šupici, a i kubici na izvolte, i tu dolazimo do zapleta...