Krađa privremenog organa

Tekst je izvorno objavljen na portalu pescanik.net

U javnosti smo videli retku debatu – između predstavnika opozicije i vlasti.

Zamenik člana Gradske izborne komisije Zoran Alimpić ukazao je na to da sastav privremenog organa koji će upravljati Beogradom pošto nije konstituisana Skupština 3. marta ne može biti tzv. Šapićev privremeni organ koji je gradom upravljao do izbora.

Alimpić tvrdi da Vlada mora da imenuje novi organ, te da mandati dodeljeni nakon decembarskih izbora nalažu da u njemu opozicija mora da ima većinu.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, iako nenadležno za ovo pitanje, hitno je odgovorilo: Alimpić netačno čita zakon i obmanjuje građane.

Većinu u privremenom organu će, kaže Ministarstvo, zadržati SNS i SPS, na osnovu sastava Skupštine izabrane 2022, a raspuštene 2023. godine.

Ko obmanjuje građane moguće je proveriti samo savesnim čitanjem, a zatim i istim takvim tumačenjem zakona.

Zakon o lokalnoj samoupravi poznaje dve situacije u kojima je neophodno da Vlada imenuje privremeni organ – u slučaju raspuštanja Skupštine (član 86) i u slučaju nekonstituisanja Skupštine (čl.87).

Tzv. Šapićev privremeni organ rezultat je prve situacije, dok je imenovanje i sastav privremenog organa nakon neuspešnog konstituisanja Skupštine posledica druge situacije.

Dakle, iako se u oba slučaja imenuje privremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove, osnov za njihovo formiranje je različit.

Stoga jedan produženi privremeni organ ne može da nastavi da upravlja Beogradom, kako je to najavilo ministarstvo. Ili bar ne može to da čini a da ne povredi zakon.

Ministarstvo državne uprave u odgovoru gospodinu Alimpiću propušta da primeti dva različita osnova za imenovanje privremenog organa, te se sve vreme poziva samo na pravila iz prvog slučaja – onog iz čl. 86, kada do imenovanja privremenog organa dolazi zbog raspuštanja skupštine.

Član 87 Zakona o lokalnim izborima, a koji se jedini može i mora primeniti u trenutnim okolnostima, ne pominje se u saopštenju ministarstva.

Zašto je to tako?

Zato što je prećutanim rešenjem propisano: „ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa zakonom“, Vlada će „imenovati privremeni organ iz člana 86 stav 4 ovog zakona“.

Iako samostalan osnov za imenovanje privremenog organa, član 87 u pogledu sastava privremenog organa upućuje na član 86 zakona.

Upravo u tom prostoru ministarstvo, ali zapravo čitava koalicija SNS-SPS, lovi u mutnom.

Naime, član 86 zakona u vezi sa sastavom propisuje da privremeni organ čine predsednik i četiri člana, kao i da Vlada imenuje predsednika i članove privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.

Da se ova norma u jednom njenom delu, onom o upućivanju na sastav raspuštene skupštine, ne može doslovno jezički primeniti kod nekonstituisanja skupštine govori nam:

1) da po pravilu nekonstituisanju Skupštine neće prethoditi raspuštanje Skupštine;

2) da bi samim tim isključivo jezičko tumačenje člana 87 u vezi sa članom 86 vodilo nemogućim/neizvodljivim ishodima u vezi sa formiranjem privremenog organa;

3) očigledan primer takvog ishoda je – skupština nije konstituisana, potrebno je formirati privremeni organ na osnovu čl. 87, ali pošto godinama unazad nije bilo raspuštanja skupštine iz čl. 86, ne bi bilo moguće odrediti sastav privremenog organa.

Sve ovo pokazuje da je navedene norme potrebno ciljno tumačiti da ne bismo došli do apsurdnog ili nemogućeg ishoda.

Namera zakonodavca je očigledno bila da privremeni organ upravlja gradom tako da sastavom odražava volju birača, a ne preferencije Vlade.

Kod privremenog organa iz čl. 86 to je politički i nacionalni sastav raspuštene skupštine, dok bi kod privremenog organa iz čl. 87 to bio sastav nekonstituisane skupštine (čijim odbornicima su, iako skupština nije konstituisana, mandati dodeljeni).

Krajnje je manipulativna konstatacija Ministarstva u kojoj se tvrdi: „pošto nije konstituisana nova Skupština grada u pravnom smislu ne postoji nijedna druga osim one koja je raspuštena 30. oktobra 2023. godine“, te da će „u skladu sa tim Vlada Srbije imenovati nov privremeni organ, vodeći računa, kako to zakon nalaže, o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene Skupštine grada Beograda“.

Skupština koja je raspuštena 30. oktobra, suprotno tvrdnjama ministarstva, u pravnom smislu ne postoji – upravo zato što je raspuštena.

Zato su nakon raspuštanja jedino suštinsko merilo za formiranje privremenog organa podaci o već prestalim mandatima.

U slučaju nekonstituisane skupštine princip formiranja privremenog organa bi morao biti isti – radilo bi se o odrazu dodeljenih mandata jer ni nekonstituisana skupština, baš kao ni ona raspuštena, pravno ne postoje (i jednu i drugu zamenjuje privremeni organ).

Čitava ova mozgalica neprijatna je za predstavnike ministarstva i odlazeće vladajuće koalicije.

Da se na sastav privremenog organa dosledno primeni čl. 87 zakona uz neophodno ciljno i sistematsko tumačenje, u tom organu bi dva predstavnika imala lista oko SNS, dva Koalicija Srbija protiv nasilja i jednog koalicija NADA, kao trećeplasirana izborna lista.

Time bi sastav privremenog organa odražavao izbornu volju građana, makar u minimalnoj meri (jer su opozicione stranke oštećene, a vladajuće „nagrađene“ izbornim rezultatom koji je proizašao iz izborne krađe).

Drugim rečima, ostajanje SPS-a u privremenom organu zbog zadržavanja većine nasilničke je prirode, makar koliko i sama izborna krađa.

Koalicija SNS-SPS je za sebe štelovala izborni rezultat, a sada to isto čini i sa sastavom privremenog organa.

On ne samo da utiče na upravljanje gradom, već može presudno uticati i na upravljanjem ponovljenim izborima u Beogradu.

Zadržavanjem tzv. produženog Šapićevog privremenog organa Vlada Srbije radila bi direktno protiv zakonske obaveze da se prilikom imenovanja ne vodi partijskim i ličnim, već objektivnim kriterijumima.

Sastav privremenog organa svakako nije jedini problem.

Rok za imenovanje članova već je istekao danom nekonstituisanja skupštine; imenovanje treba da izvrši Vlada koja je u tehničkom mandatu; nove izbore nema ko da raspiše jer predsednik Narodne skupštine nije izabran.

Ali i kada bude izabran – mandat će mu biti sumnjiv zbog izbornih manipulacija.

Sve to ukazuje na dubinu političke krize u kojoj se nalazi čitava zemlja.

Nepostojeće ili institucije oslabljenog legitimiteta, poput tekuće Vlade, nametanjem poželjnih sastava organa do kraja ogoljuju suštinu moći ovog režima.

 

(Autorka je članica Centra za pravosudna istraživanja)

Foto Medija centar Beograd