Pravoslavni hrišćani u Vranju i Srbiji u subotu obeležavaju Mitrovske zadušnice, koje padaju uoči praznika Svetog velikomučenika Dimitrija zbog čega se i nazivaju Mitrovske.
Na Zadušnice se u pravoslavnim crkvama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ljudi obilaze groblja.
Na grobovima se pale sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za umrle.
Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.
Prema učenju Crkve, na Zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju.
Zadušnice uvek padaju u subotu kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koji se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
U crkvi se na Zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova četvrtog veka hrišćanske propovedi: "Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih".
Običaj u Srbiji je da se na zadušnice na groblje odnosi hrana koja se servira na grobu.
U nekim mestima na grob se iznosi žito, negde se peku kolači od belog brašna, takozvane prosfore, nosi se pita, pecivo.
Na groblje se iznose i kafa, voda, rakija, pivo i vino.
U nekim mestima služe se kuvana jaja i pečenje.
Pravilo je da se nosi onoliko sveća koliko se mrtvih pominje.
Veruje se da hranu sa groba ne valja odbiti jer se smatra za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi je neko odbio.
Dovoljno je, kažu, da se okusi makar jedan zalogaj.
U crkvenoj godini postoje četiri opšta zadušna dana: Zadušnice pred Vaskršnji post (uoči početka Velikog posta), Duhovske zadušnice (uoči praznika Svete Trojice), Miholjske zadušnice (uoči Miholjdana) i Mitrovske zadušnice (uoči Mitrovdana).
