Nadam se da će moja najnovija knjiga isprovocirati čitaoce; mislim da umetnost mora da izaziva nekakve reakcije, pa u vezi s time ne bih voleo da moje knjige ljudima služe kao sredstvo za uspavljivanje“, rekao je u četvrtak u Vranju književnik Vladan Matijević, gost na otvaranju Borinih književnih dana (BKD), menifestacije koja se održava peti put.
Matijevićevom poslednjem romanu Pakrac (Laguna, 2023) dodeljena je nedavno nagrada Beogradski pobednik, za najbolji roman na srpskom jeziku u 2023. godini.
Žiri je ocenio da se roman, koji je u četvrtak predstavljen u okviru BKD, izdvojio „majstorstvom pripovedanja kojim je uspostavljena autentična i složena slika sveta“.
Tema romana Pakrac je vrlo angažovana i roman je u jakoj vezi sa stvarnošću.
U njemu, traumatizovani veteran pakračkog ratišta svakodnevno prebiva na Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu, ispred pijace Đeram, sa grupom promašenih ljudi - narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, bivših ratnika i drugih.
Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv, jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava, navodi se u recenziji.
„Kao i u nekim drugim romanima, pišem o čoveku današnjice, o njegovim problemima u periodu smene vekova.
To je moja praksa, i tako je i u ovom romanu u kojem je tema nasilje.
To je psihološki roman, može se smatrati noar romanom, reč je o mračnim i bizarnim temama, serijskim ubistvima.
Radnja se dešava 2019. godine, to je roman o čoveku i ljudima koji su zatrpani crnom hronikom, sumornim vestima koje utiču na psihu glavnog junaka, ali i svih u njegovom okruženju“, naveo je Matijević.
Predrag Petrović, univerzitetski profesor, književni kritičar, teoretičar i esejist, rekao je da je Pakrac možda i najbolji srpski roman koji se pojavio u prošloj godini.
„Priču o romanu Pakrac počeo bih podsećanjem na jedno delo Bore Stankovića – Božje ljude.
Stanković je u toj knjizi opisao ljude sa margine društva, koji su na neki način izopšteni, obeleženi, koji prolaze kroz velike psihičke i fizičke bolove, preživljavaju traume.
I u romanu Pakrac upravo se susrećemo sa takvim junacima, marginalcima, ali za raliku od Bore vek kasnije, na prelazu 20. i 21. veka.
Matijevićev roman može se čitati na različite načine – kao politički angažovan roman, kao noar proza, ali se na prvom mestu mora čitati kao psihološki roman koji ima izvanredan prodor u dubinu psihe, svesti i savesti, i tu je Matijević upravo na tragu Bore Stankovića“, rekao je Petrović.
Junaci romana Pakrac su ljudi kojih u ovo vreme „ima u svakom gradu“, nadovezao se Matijević.
„To su ljudi čije probleme retko ko primećuje.
Ovaj svet je u teškoj krizi po svim pitanjima, sumnjam da ovaj roman može da pomogne ovom svetu da izleči sve bolesti od kojih je oboleo“, kazao je Matijević.
On je dodao da mu mišljenje kritike dosta znači.
„Smatram da je kritičar svaki čovek koji uzme moju knjigu i pročita je.
Inače je za mene vrlo težak proces pisanja, teško mi je dovesti roman i proces pisanja do kraja.
Ima toliko tih zahteva, pa da ne razmišljam mnogo o kritici, ali kada se suočim s mišljenjem kritičara i čitalaca, naravno da mi je to važno“, rekao je Matijević.
Dodao je da knjige uglavnom piše u rukopisu.
„Više svojih romana sam cele napisao ručno.
Mnogo je teže tako pisati, ali ja radim na taj način“, kazao je on.
Matijević je rekao da i dalje objavljuje svake treće, četvrte godine i da ne pravi kompromise.
„Bitno mi je napisati kvalitetan tekst, ne kada, kako i koliko će biti tiraži“, rekao je.
Matijević je na kraju potencirao da mu je veoma drago da u Vranju i još dva grada doživljava takvu posvećenost jednom piscu.
U Sremskim Karlovcima je to posvećenost Branku Radičeviću, u Trebinju Dučiću, a ovde u Vranju je Bora u centru svega.
„Vranje doživljavam kao Borin grad.
Svi odlično rade, toliko manifestacija posvećenih Bori, a traju godinama, decenijama, toliko ustanova nosi njegovo ime.
Niko to ne ume kao Vranje i još ova dva grada koja sam pomenuo“, naglasio je Matijević.
Razgovor sa gostima moderirala je Jasmina Stojilković.
Borini književni dani nastaviće se u petak 22. marta, kada će u istom terminu (19h) i na istom mestu biti predstavljen roman Koljka i Sašenjka, dramskog pisca, pripovedača i romansijera Uglješe Šajtinca.
Profil
Vladan Matijević (1962, Čačak) objavio je knjige Ne remeteći rasulo (pesme, 1991), Van kontrole (roman, 1995, nova verzija 2021), R. C. Neminovno (roman, 1997, nova verzija 2017), Samosvođenje (pesme, 1999), Prilično mrtvi (priče, 2000, Andrićeva nagrada), Pisac izdaleka (roman, 2003, Ninova nagrada), Časovi radosti (roman, 2006), Vrlo malo svetlosti (roman, 2010; nagrade Meša Selimović, Borisav Stanković i Isidora Sekulić), Memoari, amnezije (eseji, 2012, nagrade Kočićevo pero i Kočićeva knjiga), Pristaništa (priče, 2014, nagrade Stevan Sremac i Danko Popović), Susret pod neobičnim okolnostima (roman, 2016), Sloboda govora (roman, 2020) i Pakrac (roman, 2023, nagrada Beogradski pobednik). Dobitnik je Nagrade Ramonda serbika 2019. za celokupno književno delo i značajan doprinos književnosti i kulturi. Prevođen je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik.
Reč gradonačelnika na otvaranju
Otvarajući Borine književne dane, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković rekao je da je grad Vranje „ponosan na svoje kulturno nasleđe“ i da zato „kontinuirano ulaže u razvoj kulture i negovanje duhovnih vrednosti“.
„Nadam se da će i ove godine program Borinih književnih dana uspeti da zadovolji ukus čitalačke publike“, kazao je Milenković.
Najdić: Držimo se koncepta
Direktor Biblioteke Bora Stanković u Vranju Zoran Najdić rekao je na otvaranju manifestacije da se organizacioni odbor i ovog puta odlučio da na Borinim književnim danima gostuju renomirana i najrelevantnija imena srpske književne scene.
„Potrudili smo se da se u kontinuitetu držimo našeg koncepta, da gostuju predstavnici naše nacionalne književnosti. Ove godine manifestaciju počinjemo malo neobično, i radno i svečano. U pitanju je mala ekskluziva za ovo i neka naredna vremena. Naime, došli smo putem naših saradnika i kolega iz Beograda u posed dopisnice koju je Bora Stanković, sa svojim potpisom, uputio porodičnim prijateljima u Ćupriji 1909. godine. Večeras smo je ovde izložili, a ljubitelji književnosti koji dolaze na manifestaciju moći će da je pogledaju i narednih dana", kazao je Najdić.
