Pokušala sam da ih sprečim da uništavaju moju parcelu, pa sam sajlu vezanu za traktor uhvatila obema rukama, a okrivljeni je počeo da daje gas, pa se sajla otkačila i udarila me u nogu. S.K. je onda sišao sa traktora, počeo da me vređa. Govorio je: „Šta ćeš ovde droljo jedna, j... su te svi“, a onda me udario u lice - ispričala je oštećena S.T. na glavnom pretresu
S.K. iz jednog sela u okolini Vranja osuđen je u Osnovnom sudu u Vranju na novčanu kaznu od 30.000 dinara zbog krivičnog dela „uvreda“ (član 170, stav 1 Krivičnog zakonika) na štetu privatne tužilje S.T. Sutkinja Suzana Đorić navela je u obrazloženju presude da je tuženi kriv jer je 11. novembra 2013. godine, „sa umišljajem i u stanju uračunljivosti“, na katastarskoj parceli tužilje u selu gde oboje žive, „bez ikakvog razloga i povoda“ S.T. uputio reči uvrede „kurvo, droljo, svi su te j....“, a potom je i „otvorenom šakom desne ruke udario u predelu usana“ usled čega je žena pala na zemlju.
Sutkinja Đorić je u presudi takođe napisala da je okrivljeni dužan da izrečenu novčanu kaznu plati u roku od trideset dana po pravnosnažnosti presude, te da će, ukoliko to ne učini, ona biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih hiljadu dinara sud odrediti jedan dan kazne zatvora.
Preko tuđe njive
Postupak je otpočeo na taj način što je privatna tužilja, preko svog punomoćnika-advokata, u decembru 2013. godine optužila S.K. i pri svojoj privatnoj tužbi ostala do kraja glavnog pretresa, predlažići da sud okrivljenog oglasi krivim i osudi na kaznu predviđenu zakonom.
Tokom glavnog pretresa, okrivljeni S.K. je u svojoj odbrani negirao da je počinio krivično delo koje mu se imputira privatnom tužbom. Rekao je da se navedenog dana nije video sa privatnom tužiljom na njenoj poljoprivrednoj parceli oko 15.30 sati, već oko 11 časova kada je obilazio svoju šumu koja se graniči sa tom parcelom kako bi traktorom izvukao posečena drva. Do sukoba je, kazao je, došlo jer je sajla kojom je izvlačio drvnu građu na momente zadirala u parcelu tužilje koja se, po njegovim rečima, pojavila kako bi videla šta on to tamo radi.
- Počela je da nas ometa u izvlačenju stabala, pa smo prekinuli posao. Razgovarali smo sa rastojanja od metar, dva, neposrednog kontakta ni ružnih reči nije bilo - naveo je tuženi.
Kako bi utvrdio pravo činjenično stanje, sud je pribegao saslušanju svedoka koji su neposredno prisustvovali ovom događaju. Posle uzimanja izjavaod svedoka S.Đ, S.S. i D.T, te utvrđivanja činjenica iz raspoložiove policijske dokumentacije, sud je utvrdio da je okrivljeni ipak sišao sa traktora i, prema dokazima koje je pribavio sud, zaista uputio napred pomenute uvrdeljive reči tužilji. Dok su vodili razgovor u pokretu on je iznenada šakom udario u predelu gornje usne, pa je žena pala.
S.T. je, za razliku od tuženog, pred sudom ispričala sasvim drugačiju priču.
- Moj sin spremao se tog dana da sa drugom krene na setvu pšenice. Stajali smo pored traktora, kada je okrivljeni prošao pored naše kuće. Sin je otišao poslom, a ja sam nešto kasnije iz pravca naše njive udaljene petstotinak metara čula zvuke komšijskog traktora. Otišla sam da vidim šta se dešava i videla da sa traktorom uz pomoć sajle S.K. sa još jednim čovekom izvlači drva iz šume preko moje parcele – ispričala je oštećena.
Svedok S.Đ. mu je, dodala je tužilja na glavnom pretresu, pomagao tako što je drva koja je ovaj izvlačio iz šume vezivao sajlom.
- Pokušala sam da ih sprečim da uništavaju moju parcelu, pa sam sajlu koja je bila vezana za traktor uhvatila obema rukama, a okrivljeni je počeo da daje gas, nategao sajlu, pa se ona otkačila i udarila me u nogu nanevši mi povrede u predelu potkolenice. S.K. je onda sišao sa traktora, počeo da me vređa. Govorio je: „Šta ćeš ovde droljo jedna, j... te svi, tako će da ti dođu unuci i prijatelji“ - ispričala je žena sudiji.
Uvrede, psovke, šamar
Dok je vređao, kretali su se u smeru svedoka S.Đ.
- U jednom trenutku, S.K. me udario desnom rukom po licu, zbog čega sam se okliznula i pala. Iz straha, jer sam bila sama, počela sam da dozivam najbližeg komšiju u pomoć. Okrivljeni je tada prestao da izvlači drva preko moje parcele - kazala je ona.
Svedoci, tužiljin sin D.T. i njegov prijatelj S.S, posvedočili su da su je kritičnog dana, po povratku iz setve, zatekli vidno uznemirenu, da je žena plakala, te da je na licu, između nosa i usana, imala vidljivu modricu. Na listu noge uočili su tri crvene linije koje su „izgledale kao povreda naneta sajlom ili konopcem“. Sin je majku odveo lekaru.
Svedok S.Đ. koji je pomagao okrivljenom u izvlačenju drveta iz šume ispričao je da je tužilja kritičnog dana došla na njenu parcelu blizu mesta gde su radili, „sela na bedem na svojoj parceli i sa razdaljine od dvadesetak metara upućivala im uvrede i psovke jer su prelazili preko njenog vlaništva“.
- Nismo uzvraćali na uvrede, nismo joj prilazili, samo smo otišli do traktora koji je bio udaljen oko pet metara od nje i otkačili sajlu. S.K. nije udario tu ženu, nije je ni vređao. Takođe, ona ni u jednom momentu nije pala na zemlju, a prilikom našeg odlaska sedela je na istom onom bedemu odakle nas je vređala – svedočio je na svoj način S.Đ.
Medicinska dokumentacija otkrila neke detalje od značaja za tok postupka. Uvidom u lekarsko uverenje sud se uverio da se tužilja tog dana uplakana i uznemirena zbog svađe sa komšijom koji je udario sajlom i šakom javila na pregled specijalisti za urgentnu medicinu Zdravstvenog centra Vranje koji ju je, po uspostavljanju dijagnoze, uputio na dalje lečenje specijalistima ortopedije i psihijatrije. Iz izveštaja psihijatrijske i ortopedske ambulante, kao i odeljenja medicine rada Doma zdravlja, sud je ustanovio da je kod S.T. kritičnog dana bio prisutan otok u predelu gornje usne, da je bila uzemirena i da je tokom razgovora sa lekarima plakala, da je bila uplašena za svoju bezbednost jer je okrivljeni vređao i pretio joj.
Na osnovu svih prikupljenih dokaza, sud je poklonio poverenje iskazu oštećene i prihvatio njen iskaz kao „iskren, objektivan i realan“. I to pre svega u pogledu činjenice da je kritičnom prilikom okrivljeni udario tužilju u predelu lica, o čemu svedoči medicinska dokumentacija. Kao i iskazi svedoka, sina oštećene i njegovog prijatelja koji su saglasni sprovedenim dokazima, iako je u presudi navedeno da je sud bio svestan da su njih dvojica, zbog veza sa tužiljom, mogli biti motivisani na subjektivno, odnosno neobjektivno svedočenje.
Iskaz jedinog neposrednog očevica događaja, svedoka S.Đ, sud nije prihvatio, ocenjujući ga kao „neobjektivan, nerealan i očigledno usmeren ka pogodovanju odbrane okrivljenog i umanjenju njegove krivične odgovornosti“.
Radi postupanja po primedbama drugostepenog suda, Osnovni sud u Vranju je krajem 2014. godine pokušao suočenje oštećene i svedoka S.Đ, ali se od ove procesne radnje odustalo zbog teške bolesti oštećene izazvane šlogom zbog čega je ostala nepokretna, što je potkrepljeno medicinskom dokumentacijom koju je dostavio njen punomoćnik.
Povreda časti i ugleda
Odbranu okrivljenog S.K. sud nije prihvatio jer je zaključeno da je u suprotnosti sa ostalim pribavljenim dokazima, pa je ocenjena kao „neosnovana, neubedljiva i neargumentovana, očigledno usmerena u pravcu izbegavanja ili umanjenja krivične ogovornosti“.
Pravnom analizom činjeničnog stanja, sud je ustanovio da je na nesumnjiv i pouzdan način utvrđeno da je okrivljeni počinio krivično delo, smatrajući da je reč o direktnom umišljaju imajući u vidu da je on „bio svestan da će svojim postupkom, nanošenjem udarca tužilji po licu i uvredama omalovažiti njenu čast i ugled.
Od olakšavajućih okolnosti, sud je naveo da okrivljeni ranije nije osuđivan, da je porodičan čovek, otac, da je siromašnog imovnog stanja, dok otežavajuće okolnosti nisu konstatovane. Zato je procenjeno da će se svrha krivične sankcije postići novčanom kaznom. Oštećeni je pored kazne od 30.000 dinara morao i da privatnoj tužilji nadoknadi troškove postupka za angažovanje advokata-punomoćnika od preko 100.000 dinara. Presuda je potom postala pravnosnažna.
Projekat "Pravosuđe, evrointegracije i novinarska praksa" sufinansiran je iz Budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.