Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetu mučenicu Agatiju i svetog Polievkta, odnosno Bele poklade.
Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha, pa su poklade dan za praštanje i veselje.
Zato je najzastupljeniji običaj da se na današnji dan opraštaju svađe i uvrede.
Prema narodnom običaju, deca obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone.
Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži oprost da može časno da započne post.
Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori: "Oprostidedo", a tast mu odgovara: "Neka ti je prosto sinko".
U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.
Narodni običaji se razlikuju u zavisnosti o kom kraju Srbije je reč.
U Pčinji na današnji dan naprave velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica.
Na Kosovu se se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove "mačka".
Četrdeset dana posta
Veliki ili Časni post dobio je ime prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos. Post je ustanovljen po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio sotona.
Inače, poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta.
Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom.
Čuvajte se "zlih sila"
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri. Na Bele poklade je postojao običaj da se gata, naročito pomoću jaja.
