Miloš Pandrc, osuđen za šverc droge kao pripadnik klana Darka Šarića, iz zatvora je postavljen za zastupnika firme koja je izgradila hidroelektranu Virovci u Bosilegradu. Lokaciju i neke dozvole za elektranu prodala im je firma koja se dovodi u vezu sa Ljubišom Buhom Čumetom. Virovci su jedna od šest malih hidroelektrana za koje Ministarstvo zaštite životne sredine tvrdi da su nezakonito dobile građevinske dozvole.
Pišu: Vladimir Kostić, Dina Đorđević
Dok su se krajem 2018. vozili uskim putevima Bosilegrada, uz granicu sa Bugarskom, tražeći pogodno mesto da fotografišu ono što je od prirode ostalo, novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) naišli su na posečene vrbe i uništena rečna korita.
Kako piše CINS, Hristov Botju iz obližnjeg sela Donje Tlamino za štetu krivi investitore u male hidroelektrane zbog čega se sa sugrađanima buni protiv njihove izgradnje u ovom kraju.
„Ova rečica je ranije obilovala pastrmkom potočarom“, pokazao je Botju reku pored puta.
„Mi smo golim rukama hvatali ribe.
Sada ih nema.
“Početkom 2019. tamošnja ekološka udruženja organizovala su protest tražeći, između ostalog, da se ispita kako male hidroelektrane zagađuju životnu sredinu.
Lokalna vlast, predvođena Vladimirom Zaharijevim, predsednikom opštine Bosilegrad, odgovorila je istovremenim kontraprotestom – pravdajući investitore, koji su na teritoriji Bosilegrada izgradili četiri mini hidroelektrane i grade još toliko.
Opštinska uprava imala je svoj udeo u tome.
U Opštini su između 2010. i 2013. godine izdali građevinske dozvole za šest malih hidroelektrana – Virovci, Reka 1, Bistar, Branjovica, Tlamino i Gradište.
Na osnovu dopisa Botjua, početkom 2018, predstavnici Zavoda za zaštitu prirode izašli su u kontrolu završenih i hidroelektrana u izgradnji.
Tom prilikom su utvrdili da navedene hidroelektrane nemaju neophodne uslove zaštite prirode.
U Opštini tvrde da za izgradnju hidroelektrana, prema tada važećim propisima, uslovi zaštite prirode nisu bili potrebni, jer su bili sastavni deo vodnih uslova izdatih od strane Republičke direkcije za vode, navodi se u odgovoru CINS-u.
Međutim, nakon obilaska Zavoda, usledio je nadzor inspekcije Ministarstva zaštite životne sredine, koja se u novembru iste godine obratila Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, tvrdeći da su dobijene građevinske dozvole suprotne Zakonu o zaštiti prirode.
Početkom januara iz Ministarstva su novinarima odgovorili da su prijave Ministarstva zaštite životne sredine u radu.
Na pitanje novinara da li su uslovi zaštite prirode bili potrebni u trenutku izdavanja građevinskih dozvola, iz ministarstava nisu odgovorili do objave teksta.
Zavod je utvrdio još nepravilnosti.
Dok su na nekim hidroelektranama riblje staze, koje bi trebalo da omoguće slobodan protok ribe, zatvorene drvenom pregradom, prilikom izgradnje jedne hidroelektrane uklonjena je vegetacija kraj reke.
„Degradacija obale ima posledice po čitav ekosistem”, rekla je za CINS Jelena Čanak Atlagić, istraživačica na Institutu za biološka istraživanja.
Ona je dodala da se pregrađivanjem ribljih staza ometa prirodno kretanje, hranjenje i razmnožavanje ribljih vrsta.
„Uništavanje staništa može uzrokovati potencijalni nestanak ribljih vrsta koje su od značaja lokalnoj zajednici za turizam i rekreativni ili sportski ribolov, a to dalje može da ima ekonomske posledice - manje ribolovnog turizma, manje novca”, objasnila je Atlagić.
Izmeštene iz naselja, hidroelektrane Bosilegrada, jedne od najsiromašnijih opština na jugu zemlje, nadovezuju se jedna na drugu, ostavljajući uz reku red dugih plastičnih cevi. Jedna od njih, možda i najlepša od svih, elektrana Virovci, nalazi se blizu zaštićenog rezervata prirode Jarešnik, šume retkog crnog bora na Dukat planini.
Građevinska dozvola za njenu izgradnju našla se među osporenima od strane inspekcije Ministarstva zaštite životne sredine.
Virovce je izgradila firma VS Energy 2015. koju je u Vrnjačkoj Banji osnovao Slavko Pandrc.
U razgovoru sa novinarom CINS-a, Pandrc je tvrdio da, u momentu izdavanja sporne građevinske dozvole, uslovi Zavoda nisu bili potrebni.
Na pitanje zašto nije stavio primedbu na zapisnik inspektora kada je imao mogućnost, Pandrc je odgovorio da nije hteo da se dopisuje, kao i da sva dokumentacija postoji u Opštini Bosilegrad.
Slavko Pandrc doneo je prilikom osnivanja firme još jednu odluku – da u novi rastući biznis u Srbiji uvede i svog sina, Miloša Pandrca, nekadašnjeg člana grupe Darka Šarića.
Miloš je bio optužen zajedno sa bratom Markom da je kao član organizovane kriminalne grupe učestvovao u švercu kokaina na teritoriji Južne Amerike 2008. i 2009. godine.
Jedan od planova grupe bio je da više od dve tone kokaina, upakovane u gumene balone i složene u torbe, prevezu do Urugvaja pa pomoću prekookeanskog broda do Evrope.
Ipak, ono što članovi ove kriminalne grupe nisu znali je da su sve vreme bili na oku američkih i srpskih službi. U noći 15. oktobra, u luci Santa Lucia blizu Montevidea, glavnog grada Urugvaja, policija je upala na brod natovaren kokainom.
Ubrzo će se ispostaviti da je ovaj događaj samo deo šire akcije nazvane „Balkanski ratnik“, u cilju zaustavljanja grupe koja se bavila švercom droge, a koju su činili srpski i crnogorski državljani na čelu sa Darkom Šarićem.
Miloš Pandrc, kao član ovog klana, uhapšen je nedugo nakon zaplene u Urugvaju, da bi se tri godine kasnije, 2012, nagodio sa tužilaštvom i priznao krivicu.
Na osnovu toga, osuđen je na deset godina i šest meseci zatvora, a oduzeta su mu dva stana u Beogradu i automobil.
Godine su prolazile i Pandrc bi možda ostao zaboravljen u moru skoro svakodnevnih afera i uličnih obračuna kriminalaca, da 2015. godine nije odlučio da se uključi u poslove sa malim hidroelektranama.
Miloš je postavljen za jednog od direktora VS Energy 2015, bez obzira što je u to vreme i dalje služio zatvorsku kaznu.
Iz zatvora će biti pušten tek godinu dana kasnije, na osnovu rešenja Višeg suda kojim mu je dozvoljen uslovni otpust.
Slavko je za CINS rekao da je Miloša postavio za direktora jer mu je sin, te da planira da sav posao ostavi nasledniku, koji – iako zvanično više nije u firmi – i dalje upravlja poslom.
Miloš je posle godinu dana rada hidroelektrane napustio firmu, a njeno sedište je prebačeno na Novi Beograd.
Novinari CINS-a nisu uspeli da stupe u kontakt sa njim do objave teksta.
U 2017. godini, kada je zvanično počela sa proizvodnjom struje, elektrana Virovci je Pandrcima donela nešto manje od tri miliona dinara iz državnog budžeta.
CINS je ranije pisao da je najveći deo novca za otkup struje iz malih hidroelektrana prethodnih godina uplaćen EPS-u i firmama povezanim sa kumom Aleksandra Vučića, Nikolom Petrovićem.
Veze sa Čumetom
Dokumenta koja je prikupio CINS pokazuju da su zemljište i građevinska dozvola za izgradnju mini hidroelektrane Virovci kupljena od firme Pure Energy 2012, čije se vlasništvo dovodi u vezu sa nekadašnjim šefom surčinskog klana, Ljubišom Buhom Čumetom.
Njih je, kaže Slavko Pandrc, dobio kao kompenzaciju, jer mu je Pure Energy 2012 ostao dužan novac za izgradnju male hidroelektrane Gradište, koju je gradila njegova građevinska firma Pandrc komerc.
„Od zla dužnika dobra koza i bez jareta. Ja sam trebao šta, da ne uzmem to nego da nemam ni pare ni jare. Mi radimo kompenzaciju, to je cela poenta. Ne bih ni ušao da nije bilo njihovog duga prema meni”, objasnio je.
Ljubiša Buha je poznat i kao prvi svedok saradnik u slučaju ubistva premijera Srbije, Zorana Đinđića, i na suđenjima pripadnicima zemunskog klana.
Buha je od 2015. godine u zatvoru zbog pretnji i napada na telohranitelje bivše supruge Ivane Tulović, ugrožavanja sigurnosti policajca koji ju je obezbeđivao, kao i ometanja istrage u tom slučaju.
Krajem 2017. godine je osuđen na još 16 meseci zatvora i novčanu kaznu zbog pretnji tužiocu koji je protiv njega vodio postupak za falsifikovanje.
Iako se o Buhinim poslovima dosta pisalo, on se u tim firmama nije pojavljivao lično. Jedna od njih je i kompanija Lein iz Banja Luke.
Vlasnici ove firme su zvanično Željko Lalušić i Buhin advokat, Dušan Vasović.
Vasović je u Srbiji poznat jer je 2005. godine privatizovao Preduzeće za puteve Valjevo, za koje se takođe sumnja da je pravi vlasnik Buha.
Ivana Tulović je u javnosti nekoliko puta izjavljivala da je reč o kompanijama koje je njen nekadašnji suprug kontrolisao – poslednji put 2017. kada je Lein u Republici Srpskoj kupio Rudnik boksita Srebrenica.
Dušan Vasović rekao je da nije u mogućnosti da razgovara sa novinarima CINS-a zbog privatnih problema.
Kroz suvlasništvo u firmi Pure Energy 2012, Lein je Pandrcima prodao zemljište i građevinsku dozvolu za izgradnju hidroelektrane Virovci 2015. godine.
To je izvedeno kroz prodaju MHE Virovci Pandrcovoj VS Energy 2015. Iz ugovora do kog je CINS došao se ne vidi kolika je vrednost ovog posla već je samo navedeno da će to biti utvrđeno posebnim dokumentom, a da može biti izmireno i prebijanjem duga.
Međutim, prodaja Virovaca nije bila jedina dobit Leina u oblasti malih hidroelektrana.
U Bosilegradu, Lein je sa poslovnim partnerima u jednom trenutku bio u posedu dozvola i zemljišta za izgradnju malih hidroelektrana na 24 lokacije.
Od 2010. većina lokacija bila je u vlasništvu firme Best Energy Sistem 2010, na čelu sa direktorom Nenadom Novakovićem, a u narednim godinama u vlasništvo ove firme ušle su Lein i druge inostrane kompanije.
Novaković je 2003. godine predvodio konzorcijum koji je kupio u privatizaciji Preduzeće za izgradnju puteva Niš, pobedivši na aukciji Čumetov Difens roud.
Konzorcijum je pored Novakovića činio i Milo Đurašković, koji je kasnije optužen zajedno sa Miroslavom Miškovićem za utaju poreza.
Na jednoj od lokacija nalazi se hidroelektrana Gradište, koju je Pandrc gradio, a kojoj je između 2014. i 2017. godine za proizvedenu struju država isplatila više od sto miliona dinara.
Lein je do prošle godine bio jedan od vlasnika ove hidroelektrane.
Tekst je nastao uz podršku WWF Adria. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove WWF Adria.
