Šestorica nekadašnjih funkcionera iz Vranja, sa prvooptuženim Dejanom Stanojevićem na čelu, koji su pravnosnažno oslobođeni svih optužbi u postupku pred Apelacionim sudom u Nišu, prema navodima iz presude naplatiće od države 764.600 dinara na ime angažovanja branilaca za pretrese pred Apelacionim sudom u Nišu.
Prema presudi najviše novca sleduje Dejanu Stanojeviću 155.600 dinara, Miladin Zlatanović, Slobodan Janković, Delča Stojanović i Mile Jordanović naplatiće po 129.000, a Novica Stanković 93.000 dinara.
I to nije sve, jer će o visini troškova pred prvostepenim sudom, koji ih je prvobitno osudio na zatvorske kazne, tek odlučivati Viši sud u Vranju.
Vranje News donosi još neke detalje iz oslobađajuće presude ovoj šestorki u Apelacionom sudu u Nišu.
Prvostepeni, Viši sud u Vranju izveo je sve predložene dokaze radi utvrđivanja odlučnih činjenica na suđenju Dejanu Stanojeviću i još petorici optuženih, ali je prema nalazu drugostepenog, Apelacionog suda u Nišu, "propustio da izvrši detaljnu analizu protivrečnih dokaza, dok je pojedine dokaze pogrešno cenio", navodi se u pravnosnažnoj i konačnoj oslobađajućoj presudi šestorici osumnjičenih.
Podsećanja radi, presudom Apelacionog suda u Nišu, nakon prvostepene osuđujuće presude Višeg suda u Vanju, pravnosnažno su oslobođeni Dejan Stanojević i Miladin Zlatanović (bili optuženi za produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja), te Novica Stanković, Slobodan Janković, Delča Stojanović i Mile Jordanović (prvobitno bili osuđeni za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica).
Apelacioni sud je, prema dosad nepoznatim detaljima iz presude, konstatovao da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno" u prvostepenom postupku.
- Razlozi presude su nejasni i protivrečni, čime je prvostepeni sud pri izricanju presude učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 238, stav 2, tačka 2 Zakonika o krivičnom postupku - piše u obrazloženju presude.
Podseća se da je vranjski sud u prvostepenoj presudi naveo kako "nije sporno da su u toku 2006, 2007. i 2008. godine zaključeni ugovori o izvođenju radova na ulicama u Vranju, čiji su nazivi opisani u izreci presude (koje su potpisali optuženi Stanojević, kao tadašnji direktor Direkcije za razvoj i izgradnju Vranja, i optuženi Novica Stanković, kao generalni direktor Preduzeća za puteve (PZP) Vranje.
Na osnovu ovih ugovora obavljena je isplata naknade za izradu projektne dokumentacije ka PZP Vranje u iznosu od 2.548.785 dinara.
- Ispitujući presudu u tom delu Apelacioni sud nije mogao da prihvati da se radi o nespornim činjenicama, jer su optuženi sa braniocima osporili da je optuženi Novica Stanković potpisao ugovore o izvođenju radova u 2006. godini, kao i privremene i okončane "situacije", kao i da je optuženi Stanojević obavio isplatu napred naznačenih iznosa na ime izrade projektne dokumentacije - navodi se u presudi Apelacionog suda.
Uvidom u ugovore dve strane utvrđeno je da je ugovore kao direktor Direkcije potpisao optuženi Stanojević, a u ime PZP-a direktor Nebojša Branković.
- Prvostepeni sud nije pravilno utvrdio da je ugovore na rekonstrukciji ulice u Vranju 2006. godine i ponude u kojima je predviđena vrsta radova potpisao optuženi Novica Stanković, pa samim tim nije tačno da je on ugovorio izradu projektne dokumentacije i obeležavanje terena. Na ovaj način doveden je u pitanje zaključak prvostepenog suda da je unošenje ove "pozicije" učinjeno po dogovoru optuženih Dejana i Novice s ciljem da PZP-u pribave protivpravnu imovinsku korist. Prema činjenici da optuženi Novica nije zaključio ugovore o rekonstrukciji ulica u 2006. godini Apelacioni sud utvrđuje da između optuženog Dejana i Novice nije ni mogao biti postignut dogovor o pribavljanju protivpravne imovinske koristi. To je jedino moguć i logičan zakljućak - piše u pravnosnažnoj presudi Apelacionog suda.
Kada je reč o uplatama iz JP Direkcija ka PZP-u za ulice kje su rađene u 2008. godini, a plaćano tokom 2009. drugostepeni sud je našao da su "osnovani žalbeni navodi branilaca da Stanojević i Stanković u to vreme nisu obavljali poslove direktora dve strane.
Naime, zaključuje Apelacioni sud, iz rešenja Skupštine grada Vranja utvrđeno je da je Stanojević bio direktor Direkcije do 23. jula 2008. kada je razrešen, a Stanković PZP do 10. maja 2008.
Samim tim, trvdi se, oni nisu odgovorni za navedene isplate.
BEZ PROTIVPRAVNE IMOVINSKE KORISTI
Na osnovu dokaza prikupljenih u postupku Apelacioni sud u Nišu je u presudi naveo da se "van svake sumnje utvrđuje da su angažovane projektantske kuće obavljale izradu projekta izvedenog objekta za ulice čije je pošljunčavanje ili asfaltiranje u 2006, 2007. i 2008. godini obavilo PZP, kao i da su od strane PZP izvršena plaćanja naknade za obavljene usluge.
- Tako utvrđene činjenice govore o tome da je, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonu o javnim putevima, PZP obavljalo obeležavanje terena i izradu projekta izvedenog objekta angažovanjem projektantskih kuća, kao i da je za obavljene usluge PZP vršilo plaćanja, tako da je neprihvatljiv stav optužbe i prvostepenog suda u prvostepenoj presudi da je PZP pribavilo protivpravnu imovinsku korist izdavanjem računa za izradu projektne dokumentacije glavnog projekta iako on nije rađen - navode iz Apelacionog suda u konačnoj presudi.
