Mlada naučnica Milana Tasić (24) iz Vranja, posle završene Gimnazije Bora Stanković, upisala je osnovne studije u Strazburu, a potom magistrirala na regenerativnoj medicini u Monpeljeu, gradu koji važi za medicinski centar Francuske, pišu Večernje novosti.
Trenutno je na Sorboni deo tima prof. dr. Filipa Menašea, pionira u korišćenju embrionalnih matičnih ćelija za lečenje oštećenja srčanog mišića.
- Oblast koja predstavlja budućnost, a koja se razvija tek dvadesetak godina je regenerativna medicina.
Reč je o biomedicini i inženjerstvu koji se i dalje ne izučavaju kod nas kao u inostranstvu, na primer u Francuskoj - kazala je MIlana za Novosti.
Regeneracija organa, odnosno lečenje matičnim ćelijama i personalizovana medicina predstavljaju metodu obnavljanja oštećenog dela tkiva.
- Značaj izučavanja matičnih ćelija leži u njihovom unutrašnjem potencijalu za lečenje pojedinih bolesti, poput dijabetesa, kao i raznih oboljenja srca.
Naučnicima bi to takođe doprinelo pri izgradnji metoda njihovog preobražaja u tip ćelija koji je neophodan za obnavljanje dela organa zahvaćenog bolešću.
Dalje bi to doprinelo i otkrivanju novog načina lečenja urođenih bolesti, ali i praćenja razvoja čoveka počev od začeća, a što pokreće pre svega razna etička pitanja - kaže nam ova mlada devojka.
Kako Milana objašnjava, ukoliko neko ima oštećeni deo srčanog mišića usled, na primer, infarkta, moguće je izazvati obnavljanje oštećenog tkiva transplantacijom laboratorijski uzgajanih matičnih ćelija u pacijentovo tkivo.
- Čovekovo srce je dugo smatrano organom koji se u potpunosti formira u poslednjim fazama razvoja i koje je nemoguće obnoviti.
Kad se jednom ošteti, doprinosi postepenom, ali sigurnom gubitku svoje funkcije.
Otkriće postojanja deobe srčanih ćelija, u delu srca oštećenog usled infarkta, dovodi do saznanja da je ovo ipak organ koji može da se regeneriše - otkriva Milana.
Ona dodaje da je jedan od problema u vezi sa srčanim udarom, pored preživljavanja pacijenta, svakako i ožiljak koji se tom prilikom stvara.
Lečenje beta-blokatorima danas može samo da zaštiti srce od ponovljenog infarkta.
- Matične ćelije imaju sposobnost obnavljanja tog dela srca koji biva zamenjen novim tkivom.
One se uzimaju iz koštane srži samih pacijenata i usmeravaju se da postanu novo srčano tkivo.
Tako diferencirane ubrizgavaju se u samo srce pacijenta.
To, dalje, sprečava da srce brzo slabi i doprinosi jačanju tog organa nakon bolesti - kaže Milana.
Da je ova metoda efikasna govori i činjenica da se koristi i u lečenju bolesti uzrokovane virusom COVID-19.
Ispitivanja su, kaže, dovela do zaključka da je "intravenska transplantacija matičnih ćelija bila sigurna i efikasna metoda za lečenje pacijenata s pneumonijom COVID-19, a posebno onih koji su bili u teškom i kritičnom stanju.
Milana je već tokom osnovnih studija učestvovala na svetskim kongresima u Kini, Grčkoj, Poljskoj, itd. gde je bila jedini predstavnik svog fakulteta.
U VRANJU DVA PUTA GODIŠNJE
Milana u rodno Vranje, gde joj žive roditelji, dolazi dva puta godišnje. Tada se više druži i sa drugarima iz srednje škole.
- Srbija je prelepa, prebogata zemlja sa neiskorišćenim potencijalom. Srbija je nebrušeni dijamant koji samo zajedno možemo da oblikujemo. Svako u svojoj oblasti i da niko nikome ne bude "pretnja" - kaže Milana.
