Nakon više od četiri godine rada bez fizičkog prostora, u subotu, 7. septembra, redakcija portala Slobodna reč uselila se u svoju prvu kancelariju u Vranju.
Svečanom otvaranju je pored više desetina zvanica prisustvovao i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dr Filip Ejdus, kako bi zvanično u ime ProGlasa primio priznanje dodeljeno ovoj inicijativi na četvrtu godišnjicu redakcije.
Svečanom otvaranju redakcije u Partizanskoj ulici u centru Vranja, osim medijskih radnika iz Vranja, Niša, Beograda i Bujanovca, prisustvovale su zvanice iz civilnog sektora, sa Pedagoškog fakulteta, iz PU Vranje, nekih javnih institucija, saradnici i prijatelji.
Prisutnima se kratko obratila urednica i novinarka portala Slobodna reč Sanja Petrov, koja je podsetila da novinari od osnivanja u aprilu 2020. godine rade bez fizičkog prostora.
Kako je dodala, na samom početku nije bilo potrebe za kancelarijom jer smo portal podizali u jeku epidemije kovida, te se režim rada od kuće i na terenu samo nastavio, što je imalo svojih prednosti i u retkim situacijama i mana.
„Međutim, redakcija se prirodno, polako širi i neću se usuditi da kažem kako su planovi koje imamo za budućnost veliki, ali jesu zanimljivi i nadam se da će nam ovaj prostor pomoći u njihovoj realizaciji“, rekla je Petrov i zahvalila se zvanicama na podršci, a posebno prisutnim koleginicama i kolega iz medija.
Portal Slobodna reč je društveno društveno angažovan, objektivan i nezavisan portal iz Vranja, osnovan 26. aprila 2020. godine, sa ciljem negovanja ideje o slobodnoj reči.
Proglasu priznanje Slobodne reči
Svečano otvaranje je ujedno bila i prilika da redakcija zvanično uruči, sada već tradicionalno, Godišnje priznanje portala „Slobodna reč“, dodeljeno ProGlasu u aprilu. Petrov je podsetila da je priznanje na četvrtu godišnjicu dodeljeno ProGlasu jer je inicijativa „probudila nadu u društvu koje pod pritiscima, nepravdom i nasiljem prolazi kroz najdužu političku i moralnu krizu u ovom veku“. Priznanje je u ime inicijatora ProGlasa primio prof. dr Filip Ejdus, koji je rekao da ovo priznanje ne pripada samo njima, već i 200.000 ljudi koji su potpisali inicijativu, ali i svim građankama i građanima kojima je ovaj „krik slobode probudio nadu da se možemo trgnuti iz kolektivnog košmara i zapravo se vratiti na put demokratizacije“.
