Manjak lekara u zdravstvu Srbije i Vranja posledica je usvajanja Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, koji je bio na snazi dugi niz godina, konstatuju sagovornici portala Vranje News, zaposleni u lokalnom zdravstvu.
Problem nedostatka kadrova i nezapošljavanja mladih ljudi u Zdravstvenom centru u Vranju je gorući i mora da se rešava sistemski, smatraju ljudi iz zdravstva.
Igor Andonov, stomatolog i šef odbora Tadićeve Socijaldemokratske stranke (SDS) u Vranju, pored ovoga problem ovdašnjeg zdravstva ne vidi u kvalitetu građevina i objekata, "jer su uslovi za rad bolji", već u "velikom odlivu lekara" koji napuštaju jug Srbije i celu državu.
"Ima više razloga za ovakvo stanje, ali je najviše štete naneo nakaradni zakon koji je usvojila većina u parlamentu o zabrani zapošljavanja ljudi u javnom sektoru.
Oni su poistovetili javna preduzeća, opštine, gradove, sa zdravstvenim sistemom ove države.
Imate situaciju da je nedozvoljeno malo specijalista na pojedinim odeljenjima.
Sad vraćamo penzionere da rade taj posao, jer nema ko da radi.
To je jedan od razloga što su specijalisti napuštali ovu državu, odlazili u druge države", navodi Andonov.
Po nekim proračunima, dodaje on, za vreme vladavine SNS-a zemlju je napustilo tridesetak hiljada zdravstvenih radnika, od toga oko 7.000 lekara.
"Tačno je, imamo novi hiruški blok u Vranju, novu bolnicu, ali se postavlja pitanje ko će tu da radi", navodi Andonov.
Govoreći o nedostatku lekara, Miroljub Stanković (SNS), savetnik gradonačelnika Vranja za zdravstvo, ističe da lokalna samouprava nema nikakve ingerencije nad državnom ustanovom kao što je Zdravstveni centar Vranje i da se u vezi svega pita Ministarstvo zdravlja - odnosno država.
"Mi smo od 2018. godine naovamo dali 100 miliona dinara da zaposlimo doktore, farmaceute, medicinske sestre, psihologe, defektologe...
I to je merljivo.
Ti ljudi su dali veliki doprinos za vreme kovida.
A, trenutno je u Vranju na specijalizaciji 48 doktora, od toga 46 iz bolnice, dva iz Doma zdravlja", navodi Stanković.
Hirurg Igor Stojanović iz Službe za opštu hirurgiju ZC Vranje, s druge strane kaže da je lepo što je lokalna samouprava zapošljavala ljude preko projekata, ali da je "problem napravljen ranije".
On potencira da se u malim sredinama, poput Vranja, "znanje najčešće progoni".
"Politika igra i igrala je bitnu ulogu.
Nije normalno da ljudi sa visokim prosekom idu u stranku da se zaposle.
Ti ljudi ne treba da idu u stranku da mole, naročito ne gore od sebe.
Ako želimo da promenimo način funkcionisanja, moramo da damo priliku najboljim ljudima da preuzmu odgovornost u budućnosti", kaže Stojanović.
On smatra da je glavni problem u vranjskom zdravstvu nedostatak kadrova.
"Kod nas na Hirurgiji radi sedam hirurga, što je malo, imajući u vidu da da prema Zdravstvenom centru gravitira oko 200.000 ljudi, da Ortopedija ima jednog ili dva aktivna ortopeda, a da su ostali penzioneri", podseća Stojanović.
Mali broj hirurga, dodaje on, razlog je zašto se u Vranju ne rade laparoskopske operacije.
"Mi ne možemo da se organizujemo samo za dežurstva, zato se ne rade laparoskopske operacije.
Kada jedan hirurg ima šest, sedam noćnih smena za mesec dana, on nije nizašta kada završi smenu osim za odmor.
Laparoskopija je zahtevna, male greške mogu da dovedu do velikih komplikacija.
Radi se, ali nema kontinuiteta.
Surdulica ima četiri, pet hirurga, nemaju čak ni dežurstva, odmorniji su od nas i mogu da rade.
Trudimo se da pacijenti ne trpe, ali mi trpimo", konstatuje Stojanović.
Osvrnuvši se na podatak da je u Vranju trenutno 48 lekara na specijalizaciji, Andonov kaže da su one trebalo da budu dodeljene pre desetak godina, a ne sada.
"Za godinu - dve imaćemo oko 40 lekara specijalista u Vranju koji odlaze u penziju.
Pre 5-6 godina je trebalo raspisati specijalizacije za njih.
Godinu dana pre nego da neko ode u penziju treba da dođe lekar koji je završio specijalizaciju da ga taj stariji malo obuči - to je toliko prosto.
Ne krivim ja direktore Zdravstvenog centra, njima su bile vezane ruke", kaže Andonov.
Tvrdi i da su ljudi po projektima zapošljavani do izbora i da nakon njih niko nije vraćen na posao.
Dodaje da je on poslednji stomatolog koji je primljen, a to je bilo pre više od dvadeset godina.
Dvadeset miliona evra
Komentarišući rad prethodnih direktora Zdravstvenog centra, savetnik gradonačelnika Stanković je rekao da direktor ne sme ustanovu smatrati svojom prćijom u kojoj može da radi šta hoće.
"Oni koji su se tako ponašali, napravili su milijardu gubitaka. Zbog toga je vranjski ZC u blokadi i dan danas sa nekih 500 miliona dinara, upravo jer su ga smatrali svojom prćijom i zapošljavali koga su hteli bez ikakvih kriterijuma. Direktor mora da dela u okviru Zakona, postoje pravila igre", kaže Stanković.
Osvrnuvši se na aktuelne radove u ZC, kada je reč o paviljonskom delu bolnice, on je rekao da je do sada rekonstruisano 13.000 kvadrata i uloženo oko 20 miliona evra.
"Priprema se projektno-građevinska dokumentacija za rekonstrukciju Doma zdravlja", navodi i dodaje da će se, takođe, rekonstruisati i ORL, ATD i Neurologija.
Detaljnije o ovoj temi i sveukupnom stanju u vranjskom zdravstvu pogledajte u video materijalu u nastavku.
