Analizirajući ekonomsku situaciju u državi, okrugu čiji je Vranje centar i samom gradu trojica ekonomista iz tog grada, koji zastupaju različite političke ideologije, slažu se da stanje lokalne ekonomije zavisi od stanja u privredi i da su zapošljavanje i firme baza za ekonomsku stabilnost i ekonomski razvoj. Kako su Miroslav Dejković, Dragoljub Stevanović i Bojan Kostić obrazložili republički i lokalni budžet imaju nekoliko dimenzija koje ga određuju - političku, demografsku, socijalnu, a potrebno je uvažiti specifičnost regiona i sagledati u koje privredne grane treba da se ulaže.
Problema, kako kažu, definitivno ima, nasleđa, ali postoje i razvojne šanse i komparativne vrednosti Vranja.
Donedavno gradski većnik za budžet i finansije, poput svog kolege iz Socijalističke partije Miroslava Dejkovića, član Radne grupe za budžet i finansije Privremenog organa Grada Vranja, Bojan Kostić kaže da iako nedovoljno prihoda koje građani ostvaruju, Vranje je ipak sa prosečnom platom od 67.000 negde na 77 odsto od republičkog proseka.
Kostić dodaje i da se Srbija približava “svetom gralu” da plate budu i do 1.000 evra na mesečnom nivou.
"Naravno da to nije dovoljno imajući u vidu faktore koji utiču, najviše inflacija koja pogađa najsiromašniji deo društva i naravno da država mora da ima mere kojima će ublažiti te tržišne potrese kako bi najsiromašniji mogli da žive normalno. Mi smo kao država preživeli i ratove i hiperinflaciju kada su zarade bile 30-40 maraka, odnosno 3-5 maraka prosečna zarada u javnom sektoru, pa se nekako preživelo. Sve naravno zavisi od privrede i proizvodnje i investicija u privredi, od broja zaposlenih. Mi smo u prethodnom periodu bili zemlja koja je bila atraktivna po niskoj ceni radne snage, međutim sada se to menja", navodi Kostić.
On ističe i da je stanje u privredi najveći izazov kada je reč o lokalnoj ekonomiji i da budžet ne može da bude stabilan ukoliko u privredi postoji problem, ali i da sve potiče od obrazovanja pa da mora da se radi i na obrazovoj strukturi u gradu da bi zarade bile bolje.
Nadovezavši se na tvrdnju svog kolege da se Srbija približav tome da plate na mesečnom nivou budu 1.000 evra, Dragoljub Stevanović ispred Pokreta slobodnih građana komentariše “kako ko” i kaže da je većina Vranjanaca mnogo daleko od toga.
"Sa porastom zarada rastu i cene tako da se taj začarani krug teško može na ovakav način prekinuti. Mi smo doživeli da se prvo desi virus korona, pa rat u Ukrajini i tako brojne stvari koje su nas dočekale nespremne. Desetak godina smo vodili potpuno pogrešnu monetarnu, fiskalnu politiku, uništili domaću privredu, na taj način smo krize dočekali sa drugom ili trećom najvećom inflacijom u Evropi, jer jedino je Ukrajina u kojoj je rat imala veću inflaciju od nas i u pojedinim momentima Turska. Građani sami vide da im je fiskalni račun sve duži, a ceger sve prazniji i bojim se da većina mladih - 68% ne vidi perspektivu u našoj zemlji. Na kraju kada se podvuče crta, ta demografska katastrofa koja nam se dešava najbolje pokazuje šta građani očekuju da će se u budućnosti dešavati sa ekonomskom situacijom u zemlji", smatra Stevanović.
Upitan koji su to faktori koji utiču da prosek plata u Vranju bude manji od republičkog proseka Miroslav Dejković navodi da je to posledica više razloga, a kao jedan od najbitnijih izdvaja, kako je rekao, nasleđenu strukturu industrije.
"Dominantna je bila radno intenzivna niskoakumulativna industrija i to podrazumeva veliki broj zaposlenih u granama gde se ne ostvaruju veliki profiti, pa su samim tim skromnije visokotehnološke grane, intelektualne usluge i slično gde se ostvaruju veliki profiti i postoji mogućnost da se ostvaruju jako velike zarade. Ono što imamo kod nas, uz dužno poštovanje, su kompanije i preduzetnici koji posluju u tom okruženju koje nije povoljno za neki iskorak u stepenu razvoja. Naravno, za to moraju da se stvaraju uslovi. Privlačenje kapitala, ulagača je apsolutno prioritet koji mora da ima svaka vlast s tim što moramo naglasiti da lokalne vlasti nemaju velike mehanizme i mogućnosti da same sebi stvore povoljan ambijent i privuku investitore", analizira Dejković.
Mišljenja je da svaki nivo vlasti treba da bude orijentisan ka domaćim investitorima i preduzetnicima, jer je u tome “trajnost ulaganja”.
Kako je rekao, koliko god da postoji “egzodus” stanovništva, dobar deo sela u Pčinjskom okrugu može da se revitalizuje i stepen ulaganja nike tako strašan.
"Morate konstantno da radite i kandidujete projekte i to će dati rezultat, ne odmah da se razumemo. I ne možemo da pobegnemo od toga da delimo sudbinu države. Problema definitivno ima, nasleđa, perioda iza nas, neke posledice u ekonomiji ne možete da otklonite po 30 - 40 godina, ali definitivno da postoje i razvojne šanse i komparativne prednosti", navodi Dejković.
Govoreći o monetarnoj i fiskalnoj politici, Kostić nasuprot Stevanoviću koji kaže da je bila pogrešna, tvrdi da država sada ima značajno više novca nego što je imala ranije.
"Mi unazad 7-8 godina imamo stabilan devizni kurs, to je veoma važno kako stanovništvo ne bi razmišljalo o tome da li će robu da uveze po višem ili nižem kursu. I pored korone, nema kašnjenja u isplati zarada, servisiranju dugova, tako da se ne slažem da je vođena katastrofalna politika.. Reći da je vođena katastrofalna politika to je već kada dođe do hiperinflacije, masovnih lomova. Ono na šta smo najviše ponosni je što smo vratili državu u Vranju. Mi smo ranije imali 32.000 radnika zapošljenih u Vranju. Do 2013. godine smo spali na 20.000. Bukvalno smo od 2003. do 2013. godine izgubili 7.000 radnih mesta. Od 27.000 zaposlenih 2003. godine do 20.000 zaposlenih u 2013. godini . Tek od 2013. kreće blagi oporavak. 2019. godine smo došli do cifre 22.000 zaposlenih, a odlaskom “Geoksa” na 21.000. Kad god Grad zapadne u problem ima nekog ko će da pomogne i budžetu i privredi", objašnjava Kostić.
Stevanović dovodi u pitanje stabilnost cena zbog, kako je naveo, 59 odsto inflacije osnovnih životnih namirnica u poslednje tri godine.
"Ako je to stabilnost cena - onda u redu. Tačno je da nemamo hiperiflaciju, ali kada dođe do toga tada je već kasno. Mi smo prošle godine imali spoljnotrgovinski deficit od 11 milijardi evra i prvi put nismo u stanju da iz drugih izvora pokrijemo taj deficit, pokriva se iz zaduženja. Kolega kaže da je država bila pred bankrotom kada je dug bio 12 milijardi, sad kada se bližimo dugu od 40 milijardi sve je super. Dug države se neće vraćati iz BDP-a, vraćaće se iz budžeta. Sve to na kraju dovodi do toga da se privreda urušava i na kraju će i ta stabilnost kursa da bude ugrožena. Na kraju ljudi to najbolje osete kada odu u prodavnicu. Umesto da se upumpavaju odavde se ispumpavaju sredstva. 2012. godine je budžet Grada Vranja iznosio 0,22% budžeta Republike Srbije, danas iznosi 0,14% budžeta Republike Srbije. Da je rastao dinamikom kojom je rastao državni budžet danas bi bio 5,34 milijardi dinara", obrazlaže Stevanović.
Dejković navodi da realizacija aktivnosti, planova, strategija lokalnih samouprava zavisi od stepena konekcije sa centralnom vlašću, pa su neki krajevi tako obezbedili mnogo više investicija, a neki nisu, što ekonomski nike fer prema ljudima u određenim sredinama koji su “zakinuti za poneku fabriku”.
"U moje doba napravili smo određeni programski dokument sa stvarima koje smo tada smatrali dobrim. Recimo malinarstvo. Godine 1997. smo ga predvideli, uradili projekte, naša kotlina je idealna poput Požeške kotline. Mi tek 25 godina posle toga imamo malinarstvo, do sada bi barem 300 familija živele perfektno od malinarstva. O Banji da ne pričam. To više nema veze sa politikom, žao mi je što te neke stvari nisu zaživele, između ostalog zadrugarstvo koje se na velika vrata vraća. Mi smo ga vezivali za socijalistički sistem a ono postoji na Zapadu i dan danas. Tu leži standard, kada su poljoprivredni proizvođači zaštićeni ostvaruju bolje benefite na tržištu. Imamo rudnik na Besnoj Kobili koji je fantastičan, može mnogo dalje da se priča o tome. Žičara koja povezuje Banju i Besnu Kobilu, da se za 7 minuta stigne. Ako smo to pre 20 godina predvideli zašto ne bismo mogli da uradimo. Tu su velike zarade, tu je standard", ocenio je Dejković.
Stevanović ističe da je Vranje među najsiromašnijim gradovima u Srbiji, najjužniji grad, a da osim toga što se nalazi na strateški vrlo važnom mestu, postoji mnogo elemenata zbog kojih bi država morala u grad da ulaže mnogo više.
"Grad vizuelno izgleda vrlo loše, ulice su katastrofalne, infrastruktura, postaje grad duhova to se vidi kad šetate, to ne može da se sakrije. Pozdravljam svako ulaganje države u Grad, mi smo se za to zalagali i uvek smo to i ranije tražili. Kao što reče Kostić “pišemo, ona nam ne da novac” i onda kad se upodobi lokalna koalicija sa republičkom onda nešto može iz republičkih rezervi, a to je zato da se lokalne samouprave drže na jednom niskom nivou, da budžeti budu dovoljni za osnovne troškeve, da lokalna samouprava ne može sama da odlučuje o investicijama, da država može da kaže “e sad ćete da dobijete stadion”, a nama ne treba stadion, treba nam magnetna rezonanca i da država ugovara poslove sa firmama, znamo u čijim su vlasništvima. Vidite ko radi po gradu, znate čije su to firme, koliki su to troškovi ugradnje. I onda imamo 108. mesto od 180 država po korupciji i izuzetno teško stanje koje onemogućava da se na teritoriji grada stvaraju firme koje će da se razvijaju", navodi Stevanović.
Saglasan je sa Dejkovićem da treba uvažiti specifičnost regiona i videti koje su to privredne grane u koje treba da se ulaže i dodaje da treba ulagati u poljoprivredu, gazdinstva, da poljoprivrednicima treba obezbediti predvidivost cena, da treba ulagati u turizam, proizvodnju i podsticati domaće investicije.
"Posebno pozdravljam to što je u proteklih nekoliko godina predmet preduzetništvo uveden u srednje škole. Treba raditi na razvoju preduzetništva, ulagati u mlade ljude koji žele da se bave nekim svojim poslom. Ali treba mere preciznije targitirati, ne dajte svima po 10.000 i 20.000, takve mere su samo dolivanje ulja na vatru u inflaciji, a ne pomažu previše nikome", dodaje Stevanović.
Govoreći o lokalnom budžetu i ulaganjima države, Kostić kaže da je u prethodnih 7 godina uloženo više od 200 miliona evra u kapitalne investicije iz državnog budžeta i da su uspostavljene “ozbiljno dobre konekcije između ljudi koji odlučuju o bitnim stvarima na republičkom nivou, odnosno koji donose odluke o alokaciji sredstava iz budžeta”.
"Dakle, republički i lokalni budžet ima nekoliko dimenzija koje ga određuju - političku, finansijsku, demografsku, socijalnu, kao Rubikova kocka se slaže, negde je dominantnija politička, negde socijalna dimenzija u određivanju sredstava u budžetu. Naš budžet je onakav kakvo je stanje u privredi. Dakle, ako vi imate privredne gigante koji su u problemu imaćete problema i u budžetu. To je situacija u kojoj država treba da pomogne Gradu", objašnjava Kostić.
Na pitanje novinarke da li je budžet Grada Vranja stabilan, Kostić odgovara da ako lokalnu samoupravu posmatramo kao brod, onda nike samo do broda već i do oluje, obrazlagajući da ukoliko je oluja jaka ne postoji lokalna samouprava koja se neće prevrnuti.
"Imali smo koronu, ljudi su bili uplašeni, nikome nije padalo na pamet da plaća poreze, takse, svi su gomilali hranu, kućne potrepštine, mi smo izgubili million evra samo za mesec dana u tom periodu kada je uvedeno vanredno stanje. Ali smo se održali na nogama, isto i kad je bila kriza energenata. Gradonačelnik je nasledio milijardu i 850 miliona dinara duga u budžetu, trenutno je milijardu i 100 miliona. Za 7 godina je oko 750 miliona dinara smanjeno dugovanje grada", tvrdi Kostić.
Upitan kakvo je njegovo mišljenje o nedavnoj jednokratnoj novčanoj pomoći penzionerima i mladima, Dejković kaže da je on više za dugoročne mere, iako “pozdravlja” sve što se tiče pomoći stanovništvu.
"Što se tiče lokala, ja sam uvek za to da ne zavisite od jednog prihoda baš previše, a ni da vam rashod ne bude baš teret. Treba uvek ići na ostvarivanju novih prihoda, neka lokalna ekonomska nezavisnost treba da bude cilj kome lokalna vlast treba da teži. Ja volim kontinuitet - date priznanje ljudima koji su zaslužni za neke stvari, pomalo i zbog političke korektnosti. Dr Vule Antić je idejni tvorac hiruškog bloka, politički korektno je reći to iako je kao odbornik opozicije naišao na razumevanje nas iz vlasti pa smo zajedno posle delovali, ali ga imamo. I ne treba bežati od toga, u redu je reći. Veličina ljudi je da se neke stvari kažu i da svi mi koji na neki način učestvujemo sa ovog ili onog nivoa bukvalno budemo dovoljno suptilni da sve moguće izvore vučemo u cilju onoga što smo planirali. Nikada neće biti dovoljno, ali to je sve nadgradnja. Baza su zapošljavanje i firme, tu se stvaraju zadovoljni ljudi koji idu na posao i koji troše. To je sve ostvarivo u organizovanoj sredini", zaključuje Dejković.
Ostale teme o kojima su govorili ekonomisti iz Vranja možete pogledati u video materijalu.
