Vojkan Ristić, novinar i publicista iz Vranja, nedavno je objavio Lavirint zaborava, knjigu protiv zaborava događaja i ličnosti na bilo koji način vezanih za Vranje i jug Srbije. Reč je o izdanju vranjskog NVO Odbora za ljudska prava, sa podnaslovom Tajne iz istorije Vranja i juga Srbije, iz kojeg Vranje News, uz odobrenje autora, objavljuje priče o značajnim ljudima i događajima našeg grada i okoline. Priča o u najmanju ruku kontraverznim zbivanjima koja su pratila snimanje filma Nečista krv, reditelja Stojana Stojčića, je pred vama. Kako je i ko iz vranjske privrede pomogao snimanje, koliko se i zašto snimanje odužilo, koju je ulogu igrala Ceca Ražnatović i šta je od reditelja tražio Arkan, s kim se u Vranju družio Rade Šerbedžija, koliko je u to vreme vredela glumačka dnevnica i koliko je na kraju para potrošeno za snimanje filma koji je prošao neslavno i kod kritike, i kod publike.
Piše: Vojkan Ristić
Igrani film Nečista krv reditelja Stojana Stojčića, po scenariju Slavena Radovanovića, imao je svoju premijeru 1996. godine u Sava Centru u Beogradu.
Aplaudirali su Vranjanci koji su sa desetak autobusa organizovano otišli na prestoničku projekciju.
„Šokantno da u više od dva sata trajanja filma po epohalnom delu pisca Borisava Stankovića, nema više od tri šlajfne dijaloga koji izgovaraju glumci...“, napisao je razočarano u Politici filmski kritičar sa renomeom Milan Vlajčić, nakon što je odgledao Nečistu krv.
Projekat filma i televizijske serije Nečista krv idejno je nastao 1991. godine. Spremao se raspad zemlje. Uslediće sankcije Ujedinjenih nacija. Privreda Vranja se još uvek klackala između nadolazeće neizvesnosti i samoljubive vere u nastavak lokalnog samobitisanja mimo globalnih oluja koje su prekrivale sva poglavlja života.
Za realizaciju projekta filma biće formirano Deoničarsko društvo Nečista krv – Vranje, koje će predvoditi generalni direktor Duvanske industrije Vranje (DIV) Dragomir Mitić Gaca. Pored njega, u Upravnom odboru bili su Stojan Stojčić, reditelj, Dragan Vasiljević, Dragan Tomić i Svetomir Stojanović.
Scenario je pisao kljiževnik iz Valjeva Slaven Radovanović, koji je prethodno sa Stojčićem radio film Atoski vrtovi. Projekat je pred Vranjancima najavljivan „kao do tada najveći projekat ekranizacije jednog dela Borisava Stankovića“. Javnost je bila pripremljena za spektakl uprkos najtežem vremenu u kome se radilo i živelo.
Uprkos svemu, tekle su pripreme za početak snimanja filma. Trajale su pune tri godine. Ugledni scenograf Milenko Jeremić godinama je sa Stojčićem obilazio lokacije na području Vranja i uredno pravio scenografske skice lokacija.
Snimanje je počelo 1994, uz najavu da će ceo projekat biti realizovan na lokacijama u Vranju i okolini. Filmsku podelu činila je tada autoritativna glumačka ekipa koja je mogla da bude angažovana na području bivše SFRJ. Bilo je i izuzetaka iz „filmskog osećaja“ reditelja
Stojana Stojčića.
Tako se u ulozi Sofke našla Maja Stojanović, devojka od dvadeset godina iz Bujanovca, bez većeg glumačkog iskustva. Uloga Koštane dodeljena je pevačici Svetlani Veličković, koja je već tada bila u vezi sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, vođom srpskih paravojnih formacija „Beli tigrovi“, koji su dejstvovali na ratištima u Bosni i Hrvatskoj. Ulogu Marka poneo je Rade Šerbedžija. Agima je igrao Meto Jovanovski, glumac iz Makedonije. Ljuba Tadić je prihvatio da odigra lik efendi Mite, Dušica Žegarac se pojavila u liku Stane. Cveta Maneva je igrala Todoru, Neda Arnerić Biljricu, Kiril Pop Hristov Učitelja, Boguljub Boban Petrović Arsu, Filip Gajić Tomču, Ružica Sokić staru Sofku, a Slobodan Ćustić Vanka.
Direktori fotografije bili su Miša Samujolovski i Milan Spasić. Montažu filma radio je Andrija Zafranović, kostime Emilija Kovačević. Direktor filma bio je Nikola Popović, a kao izvršni producent potpisana je Snežana Stojčić, supruga reditelja i koscenariste „Nečiste krvi“.
Produkcijski partneri na projektu filma bili su iz tada uglednog studija „Bojana film“ iz Sofije. Iz Bugarske u Vranje su, za potrebe ovog projekta, dovoženi kostimi, rasveta, konji, ali i prilično profesionalnih glumaca-statista. Ugovor je predviđao da se iz Bugarske koristi i kompletna oprema za snimanje, kao i da laboratorijska i tehnička obrada snimljenog materijala bude urađena u studiju Bojane film u Sofiji.
Ovaj izbor saradnika objavljen je i u luksuznoj monografiji „Nečista krv“ koja je izdata 1994, dve godine pre nego što će uslediti premijera filma. Monografiju čini roman „Nečista krv“ uz nekoliko autorskih tekstova o delu Bore Stankovića. Tekst u knjizi velikog formata, sa luksuznom omotnicom, na 247 stranica, prati i paralelni prevod na francuski jezik. Zašto baš prevod na francuski, ostala je tajna do današnjih dana. Objavljeno je i više fotografija sa snimanja filma, skice scenografa i još detalja u vezi sa adaptacijom. Knjiga je izdata u, za to vreme, enormnom tiražu od čak 2.000 primeraka. Štampu je uradilo Preduzeće Grafofleks iz Preševa.
Rade Šerbedžija od dolaska u Vranje postaje omiljeni lik grada. Druži se sa lokalnim boemima. Igra bilijar do duboko u noć po vranjskim klubovima. Druželjubivi Vranjanci uživaju da troše noći u razgovorima sa Metom Jovanovskim i drugim glumcima koji su stigli u njihov grad na snimanje „Nečiste krvi“.
Dopisništvo Radio-televizije Beograd (RTB) u Vranju i novinar Dragan Stojanović prate iz dana u dan filmsku ekipu Nečiste krvi i kadrove koje su snimali na lokaciji ostatka Tvrđave Markovo kale. Biranim rečima, u reportaži koju dopisnik RTB-a iz Vranja šalje za Dnevnik, Rade Šerbedžija govori o svojim impresivnim utiscima sa snimanja Nečiste krvi, dok se u njegovoj pozadini okreće prase na ražnju.
Svi kapaciteti Hotela „Vranje“ u centru grada rezervisani su za ekipu produkcije filma Nečista krv. Po strani, i sa ne malim čuđenjem, sve prate glumački bardovi Ljuba Tadić, Dušica Žegarac, Ružica Sokić, Boljoljub Boban Petrović, kome će ovo biti i poslednja filmska uloga pre smrti.
Najposlušniji su glumci tada Amaterskog pozorišta Bora Stanković iz Vranja, koji igraju epizodne uloge, uključujući i Radoslava Radivojevića, tada upravnika, glumca i reditelja u ondašnjem pozorištu. Reditelj Stojčić sa suprugom Snežanom su dominantne figure.
Oni komanduju rasporedom snimanja, raspoređuju novac, koji zbog nesrazmere u podeli, mimo potpisanih ugovora izaziva nezadovoljstvo kod dela ekipe.
Snimanje na terenu se odvija uz dosta problema. Bilo je i slučajeva da su partneri iz Bojana filma bili ogorčeni kada je nekoliko njihovih konja neopreznom pripremom zahvatio požar. U vreme snimanja, hiperinflacija je obezvređivala na dnevnom nivou svačiji, pa i glumački rad. Dušica Žegarac navodi u jednom tekstu povodom svoga boravka na snimanju Nečiste krvi u Vranju da su dnevnice tada „bile dovoljne za cigarete i kafu“, kao i da su bile „neredovno i sa mukom isplaćivane od strane Stojčića i njegove supruge“.
Po ideji reditelja Stojana Stojčića i produkcijskog tima, muziku za Nečistu krv trebalo je da komponuju u tandemu Laza Ristovski i Vlatko Stefanovski. Tako je bilo najavljeno u prvobitnoj verziji produkcijskog plana. Očekivalo se da u filmu peva i Seid Memić Vajta, iako on nikada nije došao u Vranje. Kada su Ristovski i Stefanovski odustali od komponovanja muzike, Stojčić je ekspresno za svoj projekat angažovao kompozitora Gabora Lenđela uz nemala obećanja. Kada je kompozitor došao u Vranje, bilo mu je dovoljno nekoliko dana da shvati „o čemu se radi“.
Vranjanci su bili spremni da pomognu u realizaciji filma koji promoviše delo njihovog sugrađanina, pisca Stankovića. Tako je, posle dugotrajne sedeljke sa kompozitorom Lenđelom koja se protegla do jutra, reditelj Stojčić zamolio jednog Miću Kačamaka da prebaci kompozitora Gabora do aerodroma u Skoplju. Ljubazni Vranjanac Mića je prihvatio i zorom je krenuo ka aerodromu Petrovac kod Skoplja. Na povratku se u kolima uspavao i smrtno stradao u blizini Vranja. Reditelj Stojčić jedva je izbegao linč zbog ovog postupka od gnevnih rođaka i bliskih prijatelja nastradalog Vranjanca Miće Mihajlovića, poznatog po porodičnom nadimku Kačamak.
Kada je i Lenđel odustao od konponovanja muzike za film, Stojčić je javno povukao „ekskluzivni“ potez u njegovom stilu: „Muziku će komponovati čuveni Italijan Enio Morikone“, rekao je reditelj. Navešće da putuje u Italiju i da će sa čuvenim kompozitorom razgovarati o pisanju muzike za Nečistu krv. „Video-kaseta sa snimljenim materijalom iz filma Nečista krv je već poslata Morikoneu i ja ću uskoro
sa njime imati razgovor kada se lično sretnemo“, preneli su Stojčićevu izjavu beogradski mediji 1995. godine. Ne zna se da li je do susreta Stojčića i Morikonea u Italiji uopšte došlo, ali je izvesno da čuveni kompozitor nije napisao muziku za film.
Spektakl iza kamere dešavao se danima u Vranju 1994/1995. u vreme snimanja Nečiste krvi. Kada je Željko Ražnatović Arkan saznao da njegova devojka Svetlana Veličković „tamo negde u Vranju snima film sa lascivnim scenama“, zatražio je da „to reditelj Stojčić izbaci obavezno“.
Vrlo brzo Veličkovićeva je napustila snimanje po nalogu svog budućeg supruga, komandanta Tigrova. Ćutljivo, Vranjem je šetao scenograf Milenko Jeremić.
Tešio se susretima sa ljudima iz Pozorišta Bora Stanković. U skladu sa svojim karakterom, polušapatom je razmenjivao reči sa direktorom Radoslavom Radivojevićem, na čiju molbu će uraditi i skicu rekonstrukcije pozorišnog hola i mini-kluba neposredno uz ulazak u zgradu pozorišta. Po toj skici urađena je i rekonstrukcija hola i pozorišnog kluba u delu zgrade pozorišta koje je izgorelo jula 2012. u podmetnutom požaru.
Mediji u Vranju preneli su zaključke sa sednice Upravnog odbora deoničara Preduzeća D. D. Nečista krv – Vranje. Podaci su bili šokantni, ali nisu posebno izazvali reakciju nadležnih političko-privrednih organa u Vranju. „Hoćete filmski spektakl? Može. To košta“, pomirljivi su bili građani Vranja pred „stavom aktuelne političke vrhuške“, koji je predvodio predsednik opštine Časlav Ristić. Upravni odbor deoničara saopštio je da je „za snimanje filma Nečista krv reditelja Stojana Stojčića za manje od dve godine potrošeno milion dolara“.
„Za film koji traje 2 sata i 20 minuta, kao i osam epizoda televizijske serije potrošeno je 56.000 metara filmske trake“, naveli su deoničari filma. Ovde nema tačke jer se dalje navodi da je za „završetak ovog ambicioznog filmskog i TV projekta neophodno obezbediti još 270.000 dolara“, stoji u saopštenju deoničara koje su lokalni mediji preneli 9. maja, kada je i održana sednica u prisustvu reditelja Stojana Stojčića u Vranju.
Samo zahvaljujući angažovanju Dragomira Mitića Gace, generalnog direktora Duvanske industrije u Vranju, i uz nemale troškove, deblokiran je kompletan snimljeni materijal koji je bio laboratorijski obrađen u studiju Bojane film u Sofiji. Nije poznato koliko je plaćen „otkup“ celokupnog snimljenog materijala Nečiste krvi u ukupnoj dužini od 56 kilometara filmske trake od jednog čoveka, koproducentskoj kući Bojana film u Sofiji.
Svi su na kraju bili očigledno namireni. Osim onih zbog kojih i zarad kojih je ceo projekat pokrenut: gledaoci, filmski radnici, kulturna javnost Vranja i Srbije. Na kraju, i srpska kinematografija koja u ovom projektu ima skupi i neočekivano promašeni projekat.
Ova priča ima nameru samo da se založi protiv zaborava i zloupotrebe kulture zarad interesa pojedinaca koji su delo pisca Borisava Stankovića iskoristili zarad svog ličnog interesa, a protiv prikazivanja stvarne vrednosti.
Da li je ovo jedini primer iz Vranja? Ako je i jedini, sasvim je originalan.
Baš zato i ne treba da bude zaboravljen.
