U Rukometnom klubu Vranje 1957, koji je u poslednjih nekoliko kola razočarao svoje verne pristalice prikazujući katastrofalne igre u Super rukometnoj ligi, pokušavaju da učine napore da nekako izbore opstanak u eliti, u koju su se vranjski rukometaši vratili prošle sezone nakon desetak godina.
Poznavaoci rukometa smatraju da će biti teško nadoknaditi odlazak nekih igrača, posebno desnog beka Đorđa Čolovića koji je u prvom delu sezone bio ponajbolji rukometaš i strelac Vranjanaca.
Osim njega, klub su tokom aktuelnog prelaznog roka napustili takođe jedan od najboljih strelaca u prvom delu šampionata Aleksa Maksić, te srednji bek Dušan Medić.
Nezvanično, govori se da igrači nisu napustili redove vranjskog kluba svojevoljno.
Još ako se zna da je Miloš Čekić, pojačanje pristiglo sredinom prvog dela sezone iz beogradskog Partizana, povređen, a bio je među najboljim strelcima tima u posledne vreme, onda je situacija još teža.
U pokušaju da se sačuva status superligaša, sada u vranjskom klubu, posle prošlonedeljnog katastrofalnog poraza od Dubočice 54 u Leskovcu, nastoje da dovedu nove igrače s ciljem pojačavanja konkurenciju u timu koji je spao samo na domaće snage i igrače nedovoljno iskusne za značajniji rezultat u najjačoj ligi srpskog rukometa.
Ovih dana dovedena su dva beka, najpre Duško Čelica iz Dinama iz Pančeva, a potom i Nemanja Milovanović iz Partizana.
Čelica, inače rukometaš iz BiH, u dosadašnjoj karijeri nastupao je za klubove iz Hrvatske, Slovenije, Srbije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Rumunije, Izraela, Francuske i Nemačke.
Proslavio se maestralnim golom 2015. u dresu Zagreba, kada je u poslednjoj sekundi meča Lige šampiona zatresao mrežu protivnika iz slobodnog udarca sa sedamnaest metara i tako svom timu doneo veliko slavlje.
Milovanović je, pak, levi bek (po potrebi igra i na poziciji srednjeg) koji je pre dolaska u Partizan igrao za leskovačku Dubočicu 54.
Ovaj Valjevac osim u tamošnjem Metalcu igrao je i za čuveni Železničar 1949 iz Niša (gde ga je jedno vreme trenirao sadašnji trener Vranjanaca Đorđe Teodorović), Metaloplastiku i grčki Olimpijakos.
Inače, reč je o veoma visokim igračima.
Čelica je tačno dva metra, a Milovanović čak 205 centimatara.
Čelica je na vrhuncu forme bio odličan odbrambeni igrač, a pitanje je koliko u svojim godinama (37) može da pruži u napadu.
Inače bi po kvalitetima mogli da pomognu timu i u odbranu i u napadu.
Timu su pre njih kao pojačanja priključeni Petar Tasković, Aleksandar Praštalo i Ognjen Dodić.
Prelazni rok završava se danas.
Nezvanično, u vranjskom klubu očekuju ubedljivu pobedu u subotu u 18. kolu u duelu sa Jugovićem u Vranju, ali imajući u vidu igre tima u poslednje vreme to bi mogla da bude veoma teška misija.
Da li je uprava, koja je nesumnjivo poslednjih sezona podigla nivo rukometa u Vranju, u pravu, ostaje da se vidi.
Tek, u prvom delu prvenstva, kada je igra Vranjanaca bila na višem nivou nego sada, Jugović je kao domaćin slavio sa 36:30.
Vranjanci su uoči dolaska Kaćana jedanaesti i dele poslednje mesto na tabeli Super rukometne lige sa zrenjaninskim Proleterom - imaju po 6 bodova.
Jugović na 8. mestu ima jedanaest.
Do kraja ligaškog dela prvenstva ostalo je još pet kola.
Posle Jugovića, Vranje 1957 očekuju teške utakmice.
Dočekaće trećeplasirani Dinamo iz Pančeva, potom gostovati devetoplasiranom Obiliću (10 bodova), koji se takođe bori za opstanak.
U poslednja dva kola najpre će u Vranje doći najbolji tim lige novosadska Vojvodina, a potom će vranjski tim gostovati Crvenoj zvezdi od koje je ubedljivo izgubio u prvom delu prvenstva u Vranju.
Posle ovih utakmica počeće play-out tokom koga će Vranjanci pokušati da sačuvaju superligaški status.
U Super B ligu ispadaju dva najslabije plasirana tima.
