Princ od Vranje želi na Evroviziju: Preko Belog mosta do Liverpula

SR: Nastupaš peti po redu u prvoj polufinalnoj večeri, 1. marta, to je manje za mesec dana. Šta nam možeš otkriti o samom nastupu? Spreman?

Stefan Zdravković: Mogu pričati o tome da smo se dobro i detaljno pozabavili samom koreografijom, kao tim, pored Dušana Bačića i Dejana Nikolića, imamo tu čast da radimo sa poznatim koreografom Alenom Sesartićem, koji je, između ostalog, sarađivao i sa Lejdi Gagom, plesao sa Vitni Hjuston itd. Spremili smo i kostime, bitna je stvar da su u timu i plesačice koje su sve individualno izvrsne. Devojka koja se izdvaja je Petra Hajduk, koja ima svetsku karijeru…Snima film sa Arijanom Grande, nastupa sa Dua Lipom, Robijem Vilijamsom, Adamom Lambertom…Spisak je ogroman. Činjenica da sa mnom oni dele scenu meni čini veliku čast. Dajemo i daćemo sve od sebe, a nastup koji ćemo pokazati 1. marta ljudi još uvek nisu videli!

Kada si počeo da se baviš muzikom, čini se, negovao si neki drugi pravac, sada ova takmičarska pesma ima orijentalni prizvuk, kako je „pala“ takva odluka?

"Ekipu sa kojoj radim danas upoznao sam posle učešća na revijalnom delu festivala Beogradsko proleće, kompozitora Dušana Bačića i producenta Dejana Nikolića, a naša prva ideja izrodila je pesmu „Samo mi je lepo“, koja je objavljena u produkciji IDJ Videos i Avala Filma. Dok smo radili na tome odlučili smo i da se oprobamo na Pesmi za Evroviziju, jer smo stvorili hemiju i javila se neka ideja o muzičkom pravcu pesme sa kojom bismo učestvovali na takmičenju za srpskog predstavnika na Evroviziji. Tako je nastala „Cvet sa istoka“, a inspirisana je zapravo starom pričom koju ljudi vezuju za Beli most u Vranju.

Priča datira iz doba Vranja pod Osmanlijama, kada se, kako jedna od najpoznatijih legenda iz Vranja kaže, turkinja Ajša zaljubila u Stojana, a njihova ljubav je bila zabranjena. Sa razlogom smo izabrali baš tu temu zabranjene ljubavi, koja potiče baš iz mojih krajeva, i sa sobom nosi taj momenat tradicije. Ljubav nam je jedan od glavnih motiva, a u ovoj pesmi ona je začinjena motivom prkosa, borbe i prevazilaženja prepreka. To ujedno najbolje opisuje i mene, i put dolaska do ovog takmičenja. Pesma je dobila orijentalni prizvuk, jer je zapravo to i meni u krvi, a Dejan Nikolić je to sjajno u aranžmanu spojio sa pop i rok zvukom".

Jedan od velikih hitova sa prošlogodišnje Pesme za Evroviziju je i „Muškarčina“ Sare Jo, praktično najveća „konkurencija“ Konstraktinoj „In Corpore Sano“. Cela je u „južnjačkom ritmu“, a sama autorka teksta Bojana Vunturišević je na neki način pokazala da joj je Vranje inspiracija – upitana šta je za nju Eden, odgovorila je „Vranje, jer je grad ljubavi“. Da li su to muzičari tek sada zapravo otkrili potencijal ovog grada u smislu inspiracije, koji je tvoj stav?

"Ne bi trebalo previše ni forsirati, sve bi trebalo raditi sa ukusom, ali definitivno čovek ne treba da beži od korena i kad god ima prilike trebalo bi da pokaže tako nešto, jer mislim da za Vranje i umetnost koju ono nosi sa sobom tek treba da se čuje. Najbogatija muzika dolazi iz Vranja, a nije dovoljno iskorišćena. Itekako ima prostora, i što se mene lično tiče, kad god postoji mogućnost, daću sve od sebe. A rado pevam Stanišu Stošića, naročito kada imam priliku da nastupam sa narodnim orkestrom RTS-a, smatram ga jednim od najlepših lirskih tenora na ovim prostorima".

Čini li ti se da sami Vranjanci nekako „beže“ od osmanskog nasleđa i ne traže tu možda „zlatnu žicu“, što je i razumljivo s obzirom na viševekovno ropstvo pod Osmanlijama i sve nedaće?

"Nisam siguran šta je istina u svemu tome, ali mislim da je to deo nas, hteli mi to da priznamo ili ne. Ako počnemo baš od Vranja, samo nek obrate pažnju ljudi na količinu turcizama koje koristimo u svakodnevnom govoru, potom kako izgledaju kuće, arhitektura u gradu, navike, hrana… Orijent nam je u krvi i što se muzike tiče, samo što mislim da je Vranje prebogato talentovanih ljudi bilo oduvek, ali smo to uspeli da razgranamo i o tome samo govori činjenica koliko različitih ritmova ima ovde. Definitivno bih više otišao na stranu da prihvatamo uticaj istoka, nego da ne prihvatamo".

Iza snimaka sa festivala i pevačke karijere, je i tvoja karijera u prosveti – profesor si norveškog jezika, a dugo si se bavio i karateom. Koliko su te aktivnosti zapravo sada deo tvog života i da li odustaješ od njih zbog posvećivanja muzici?

"Više ne, ali bavio sam se karateom 13 godina, počeo sam baš u Vranju. Došao sam jednog momenta do crnog pojasa, bio sam u reprezentaciji, bio sam prvak države, vicešampion Balkana, na dečijem evropskom prvenstvu sam uzeo zlatnu medalju, to je sve dosta uticalo na moj razvoj, kao individue ali i kao nekog ko je deo kolektiva, ali i kada je disciplina i rigoroznost u pitanju. Ostala mi je disciplina da se bavim sportom, održavam svoje fizičko i mentalno zdravlje odlaskom na razne treninge".

Ne planiram da odustanem od norveškog, to mi je još uvek glavni izvor prihoda. Planiram da se time bavim, u celom tom haosu sam uspeo da otvorim i online školu, trenutno se bavim i izradom sajta, imam planove da sve to podignem na viši nivo, da sarađujem sa kolegama koji bi to u nekom trenutku mogli da preuzmu, da bih imao raširene ruke da se bavim samo muzikom. Ali to je definitivno deo mene i ne planiram da posustanem. Čovek sve može da stigne ako pronađe pravi balans.

Mlad si čovek, koji, eto, zahvaljujući aktivnostima u koje si uložio energiju i vreme, ima izbor – sport, edukacija, talenat za muziku, sve od toga ti može biti zanimanje i izvor prihoda. Koji je to bio prelomni trenutak, da ti odlučiš da svoj hobi, muziku, podigneš na viši nivo?

"Dobro pitanje, to se desilo kada sam od poznanika dobio random poruku da dođem na kasting za snimanje reklame za jedan brend, da ne pominjem sada…Kada smo se videli ja sam tad već imao dugu kosu, te je usledio predlog i da se prijavim na kasting za mjuzikl koji su pripremali – Jesus Christ Superstar (Isus Hrist Superstar). Otišao sam, dobio sam glavnu ulogu i u radu na mjuziklu upoznao sam nove ljude, između ostalog i Filipa Žmahera, koji će takođe biti na ovogodišnjem izboru za Pesmu Evrovizije – i od njega i Olge Marković dobijem preporuke za festival Slavjanski bazar u Belorusiji.

U svemu tome sam shvatio da nisam bez razloga toliko dugo bio u muzici, u tom trenutku oko 9 godina, kao i da mi se sve te stvari ne dešavaju slučajno. Shvatio sam da mogu da uradim očigledno mnogo više nego što mislim da mogu. Kada sam stupio na tu veliku scenu u Belorusiji, shvatio sam da definitivno imam mnogo veće apetite i konačno sam to priznao sebi i počeo sam da se više eksponiram kao individua. Usledili su brojni festivali, jedni za drugim, kasnije se desio i taj Voice, da bih danas došao tu gde jesam".

Da li bi se oprobao i u Srbiji?

"Iskreno, na taj Voice u Bugarskoj se nisam samoinicijativno prijavio, praktično se ni na jednu od tih stvari nisam sam prijavljivao. Većina festivala koja se dešavala tokom pandemije 2020. godine je bila online, a dva su bila bugarska. Oba sam osvojio i uzeo Grand Prix i neki njihov skaut me primetio. Dobio sam poruku na Fejsbuku, pitanje da li sam zainteresovan da nastupam na Voice i otišao sam doslovno jer mi je bilo dosadno, a tog leta nisam imao neke planove koji bi bili ugroženi tim odlaskom.

Praktično sam otišao da se zezam, čak isprva nisam ni znao, kada mi je rečeno da je u pitanju „Glas’t na Bulgarija“, nisam odmah „povezao“ da se radi o The Voice. Sada, mislim da ne bih posustao da se prijavim na muzička takmičenja, da bih video kako bi ljudi reagovali na ono što mogu da dam. Ne kopiram aktuelne stvari i trendove i mislim da mogu da doprinesem nečim jedinstvenim".

Ako smo se dobro razumeli, sve što ti se dešavalo u prethodnom periodu izgleda kao dobar talas koji si „zajašio“. Da li se to kockice sklapaju nekom višom silom, ili pak sve ono što si godinama radio dolazi „na naplatu“?

"Verujem da to ide jedno sa drugim. Sav trud koji sam ulagao je došao na naplatu. Vodim se time da šta god da radiš dugo i kontinuirano, uporno, sa strašću i iskreno, rezultati su neminovni, pitanje je vremena samo. Lekcija mi je bila da ostanem strpljen, da čuvam to strpljenje i da iskoristim i prepoznam prave trenutke. Za sada mi, da kucnem u drvo ide, kako i nisam mogao da se nadam, i želim da vidim gde će me sve to odvesti na kraju".

Da li očekuješ podršku iz Vranja za plasman u finale Pesme za Evroviziju?

"Iskreno, da. Dolazim odatle i stvarno se trudim, ne forsirajući, nego zato što mi je to stvarno u srcu i volim da dam tom gradu i tim ljudima nešto što mislim da nisu dobili dugo – osobu koja može da ih dostojno predstavi i u Srbiji i u medijima i u svetu. Ako svi želimo da taj grad dobije neku svetlost, to bi bila zajednička borba, bilo bi lepo".

Tvoja sugrađanka, mlada rediteljka i nagrađivana književnica Aleksandra Jovanović, pre nekoliko meseci u intervjuu za naš portal poručila da je „Vranju dosta blamova“, i da je „vreme za ljude po kojima će se zvati ulice“. Jesi li spreman za taj „teret“, „odbrane“ Vranja od blamova?

"Meni je u svemu tome cilj ljubav, stvarno to radim iz te pobude. Ako to rezultira time da se za 50, 100 godina neka ulica zove po meni, biće mi drago ako uopšte doživim tako nešto. Svaki grad zaslužuje takve ljude, a ja sam tu da eto time što radim ljudima dam tračak nade i inspiraciju za bilo šta što im sledi u životu. Definitivno smatram da Vranje ima da ponudi mnogo u svakom smislu i apsolutno se slažem sa njom za sve što je rekla".

Pre tačno godinu dana (26. januara 2022. godine) poznati lokalni pevač Đorđe Popović – Popa objavio je pesmu „Moje lepo Vranje“, čiji si ti autor. Da li je tačno da ste je napravili za desetak minuta? Jesi li zapravo imao nastup u Vranju do sada?

"Imao sam taj tekst 2-3 godine pre nego što smo se Popa i ja našli da radimo na tome. Ne znam je li bilo baš 10 minuta, ali smo baš za kratko vreme došli do neke celine. Popi je ta stvar toliko dobro legla, da smo se mi bukvalno rasplakali u tom trenutku, i rekao sam mu da jedva čekam da ta hemija koju smo ostvarili dopre do ljudi. Popa i ja nismo nastavili saradnju nakon toga jer je počela epidemija i izdešavalo se dosta, potrajalo je objavljivanje pesme i spota, ali je on to svakako izvodio na nastupima i pre objavljivanja, ljudima se svidela. Ko zna, on mi je jedan od najboljih prijatelja i divan je čovek, radujem se susretu i saradnji sa njim. Nastup u Vranju nikada nisam imao. Tek prošle godine sam učestvovao na nekom humanitarnom događaju kod Sportskog centra. Siguran sam da će biti prilike".