Autor: Vojkan Ristić (Lavirint zaborava)
Devetog aprila 1941. u 14.30 sati, u Vranje su ušli Nemci.
Grad su prepustili Bugarima 22. aprila u 15.30.
Počelo je vreme zla.
„Stanoje, nemoj tako kao miš repom. Pritegni tu četku. Ipak je ovo škola gde svakoga dana dolazi mnogo dece koja moraju znati šta je higijena. Ako to ne vide u školi, šta će raditi kod kuće“, bio je ljutit direktor Maričić.
Kurir je bio zatečen kada je, u izanđalom radnom odelu sa nanulama na nogama, ugledao direktora u novoj zgradi gimnazije.
Poslednji međuratni direktor vranjske gimnazije bio je Mostarac Bruno Maričić.
Glavni predmeti bili su mu latinski i grčki jezik, a govorio je još nekoliko.
Kao direktor, nije držao nastavu.
Vredan i marljiv, upamćen je kao jedini direktor škole između dva rata koji je imao spisak svih učenika, interesujući se za uspeh svakog od njih.
Imao je običaj da iznenada, bez najave, pregleda jezičke pismene zadatke đaka kako bi se uverio u ispravnost ocenjivanja svojih kolega.
Jutro 27. marta bilo je uznemirujuće za profesore i đake gimnazije.
Uredno odeven direktor Bruno Maričić pozvao je kolege da okupe učenike u veliku školsku salu. Održao je patriotski govor o značaju 27. marta govoreći da je sramno da se Jugoslavija pridruži silama osovine i Hitleru.
Nastave nije bilo toga dana. Direktor Maričić, sa đacima, pridružio sa građanima Vranja koji su na ulicama grada pozdravljali obaranje Trojnog pakta. U koloni sa direktorom bilo je više od osamsto gimnazijalaca.
Istorija Gimnazije Bora Stanković u Vranju, kroz više od 140 godina, govori o svim turbulentnim istorijskim vremenima kroz koje je prolazio grad i njegovi stanovnici.
U klupama su sedeli pisac Borisav Stanković, sociolog Đorđe Tasić, Jovan Hadži Vasiljević, Kosta Todorović i mnogi danas ugledni Vranjanci koji su živeli, žive i rade širom sveta.
Učili su od Radoja Domanovića, Ljube Davidovića, Milivoje Simića, Ilije Vukićevića...
Među profesorima bilo je i Slovenaca, Hrvata, Bošnjaka.
Predavali su i izbegli Rusi posle 1917. godine: Viktor Saharov, Petar Rastorgujev, Georgije Taranov, Vladimir Burkovski, Boris Menjšikov.
Danas bi naslov ovog malog putovanja kroz lavirint istorije Vranja mogao da nosi i naslov „Jugoslavija na jugu“.
