U utorak je imendan vladike vranjskog - Prepodobni Pahomije veliki, koji će biti proslavljen širom lokalne eparhije.
Vladika imendan obično obeležava u Manastiru Sveti Nikola u Vranju.
Biće održana sveta arhijerejska liturgija, a neće izostati slavski kolač, vino i koljivo, pevaće se mnogoljetstvije.
Pahomije (svetovno ime Tomislav) Gačić na današnji dan obeležava i 32 godine episkopske službe u Vranju.
Izabran je za episkopa vranjskog 28. maja 1992. godine.
Već 23. avgusta iste godine hirotonisan je i ustoličen u Eparhiji vranjskoj.
Hirotoniju je obavio tadašnji patrijarh srpski Pavle, zajedno sa još nekoliko arhijereja SPC.
Prisustvovali su predstavnici skupštine Republike Srpske Krajine, članovi Srpske demokratske stranke (SDS), funkcioneri opština Zvornik i Šeković i neizostavni predstavnici Socijalističke partije Srbije (SPS) iz Pčinjskog okruga.
Neposredno pre ustoličenja, Pahomije se zapitao: "Gdje je meni iskustvo, gdje mudrost i duhovna snaga za ovo uzvišeno služenje?"
Sedamdesetdvogodišnji Gačić vodi poreklo iz Bosne.
Rođen je u Čečavi kod Teslića, sada u Republici Srpskoj.
Bio je potom iskušenik u manastirima Ozren i Visoki Dečani, gde ga je 1973. godine zamonašio i rukopoložio u čin đakona tada episkop raško–prizrenski, a netom patrijarh srpski Pavle.
Pahomije, kao mlad monah, stiče snažne veze u pravoslavnim krugovima širom sveta, završava najbolje škole i ovladava nesporno visokim teološkim obrazovanjem.
Po završetku Bogoslovije u Prizrenu 1976. upisuje Teološki fakultet u Atini, gde je diplomirao 1980. Te iste godine, episkop slavonski Emilijan rukopoložio ga je u čin jeromonaha u manastiru Vavedenje u Beogradu.
Pahomije, zatim, u sklopu dvogodišnjih postdiplomskih studija, odlazi u Palestinu, na Sinaj, u manstire Egipatske pustinje, na Svetu goru i u Japan.
Po povratku, posle dvogodišnje službe u manastiru Banje kod Priboja na Limu gde je bio nastojatelj manastira koji pripada Mitropoliji dabrobosanskoj, Pahomije se vraća u Bosnu.
Za igumana manastira Papraće u Eparhiji zvorničko–tuzlanskoj postavljen je 1985, odakle je nakon sedam godina prešao u Vranje, nasledivši episkopa Savu Andrića (svetovno ime Dragoslav).
Godine 2003. optužen je za bludne radnje nad četvoricom maloletnika, ali je pred svetovnim sudom oslobođen u tim postpucima ili su predmeti zastareli.
Nedavno, na Saboru SPC, navodno je unapređen u čin mitropolita, ali moguća takva saborska odluka još uvek nije ozvaničena.
Prepodobni Pahomije veliki
Rodom Misirac, i u mladosti neznabožac. Kao vojnik učestvovao u borbi cara Konstantina protiv Maksencija. Potom doznavši od hrišćana za jednoga Boga, i videvši njihov blagočestiv život, Pahomije se krsti i ode u Tivaidsku pustinju, znamenitom podvižniku Palamonu, kod koga se deset godina učio životu podvižničkom. Tada mu se javi angel u odelu shimnika na mestu zvanom Tavenisiot, i dade mu daščicu, na kojoj beše napisan ustav opštežitelnog manastira, naredivši mu da takav manastir ustroji na tom mestu, proričući mu da će se u tom manastiru steći mnogi inoci radi spasenja duša. Poslušav angela Božjega, Pahomije poče strojiti mnoge ćelije, iako na tom mestu ne beše nikoga osim njega i brata njegovog Jovana. Kada ga ukori brat za to što stroji nepotrebne zgrade, Pahomije mu prosto reče, da on sleduje zapovesti Božjoj bez obzira kad će i ko će tu doći da stanuje. No uskoro se slegoše na to mesto mnogi ljudi, pokrenuti Duhom Božjim, i počeše se podvizavati po ustavu Pahomijevom, dobijenom od angela. A kada se broj inoka uveliča, to Pahomije postepeno osnova još šest manastira. Broj njegovih učenika iznosio je do sedam hiljada. Sveti Antonije se smatra osnivačem otšelničkog života, a sveti Pahomije manastirskog opštežića. Smirenje, trudoljublje i uzdržanje ovog svetog oca bi i osta redak primer za podražavanje ogromnog broja monaha. Bezbrojna čudesa sotvori sveti Pahomije, no i bezbrojna iskušenja pretrpe od demona i ljudi. I posluži ljudima kao otac ili brat rođeni. I pobudi mnoge da pođu putem spasenja. I upravi mnoge na put istine. Bi i osta veliko svetilo Crkve i veliki svedok istine i pravde Hristove. Upokojio se mirno 348. godine u sedamdeset četvrtoj godini svoga zemnoga života. Mnoge od njegovih učenika crkva je uvrstila u red svetitelja, kao što su: Teodor, Jov, Pafnutije, Pekuzije, Atinodor, Eponih, Sur, Psoj, Dionisije, Psentaisije i drugi.
