Piše: Tomislav R. Simonović
Vranje - Drugog avgusta, u jednom danu, Severna Makedonija slavi dva velika, možda i najznačajnija praznika u svojoj istoriji.
Prvi praznik je Sveti Ilija - Ilinden, kada je u Kruševu 1903. podignut Ilindenski ustanak protiv Osmanskog carstva.
Drugi je sećanje na 2. avgust 1944, kada je u blizini Manastira Prohor Pčinjski održano Prvo zasedanje ASNOM-a (Antifašistiko sobranje narodnog oslobođenja Makedonije) i udaren temelj ravnopravne federalne države Makedonije u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji.
Novinar beogradske Ekspres politike M. Krstić 1984. godine je obavio razgovor sa jednim od učesnika ASNOM-a Strahilom Gigovim.
Istovremeno je obavio razgovor i sa bibliofilom i hroničarem Vranja Ristom M. Simonovićem.
Tema razgovora je bilo Prvo zasedanje ASNOM-a.
Ne može se tvrditi da li je povod ovom razgovoru bio film o ASNOM-u snimljen 1982.
U to vreme govorilo se da je Prvo zasedanje ASNOM-a održano u Manastiru Prohor Pčinjski i da je tim povodom u manastiru jedna prostorija bila preuređena za izložbu koja je bila posvećena održanju Prvog zasedanja ASNOM-a.
Izložba je godinama bila stalna postavka.
Naslov članka novinara M. Krstića Podvig Strahila Gigova imao je podnaslov - Brošura Prvo zasedanje ASNOM.
Brošura je štampana 15. i 16. avgusta 1944. u okupiranom Vranju.
To je bio prvi dokument (brošura) štampan na makedonskom jeziku i ona je utoliko vrednija za Severnu Makedoniju.
Verovatno jedini originalni primerak nalazi se u posedu Riste Simonovića.
Članak M. Krstića prenosimo u nastavku u celosti.
"Pre četrdeset godina, u Manastiru Prohor Pčinjski, na velikom istorijskom zasedanju, proglašeno je konstituisanje Makedonije kao federalne države u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji.
Događaj se zbio, kako su hroničari zabeležili, 2. avgusta 1944. godine, na oslobođenoj teritoriji nepokornog Kozjaka, u vreme kada su kanonade topova najavljivale skoro oslobođenje zemlje od okupatora.
Istorijske odluke Prvog zasedanja ASNOM-a obnarodovane su u ponoć 2. avgusta, na Ilinden.
U javnosti je, međutim, malo poznato da su ove istorijske odluke obelodanjene kao štampani dokument - brošura tek posle desetak dana, posle jednog hrabrog poduhvata u tada okupiranom Vranju.
Urednik ovog istorijskog ustavotvornog dokumenta štampanog na izvornom, narodnom makedonskom jeziku je stari revolucionar Strahil Gigov.
Na oko 80 stranica, pored istorijskih odluka Prvog zasedanja ASNOM-a, u brošuri se autentično prikazuje veliki istorijski događaj i ljudi koji su učestvovali u stvaranju makedonske državnosti.
Strahil Gigov, član CK KPM, zatim glavnog štaba NOV i POJ za Makedoniju, u to vreme član novoosnovanog Prezidijuma formiranog na zasedanju ASNOM-a 2. avgusta 1944-a, o ovome živo se seća:
"Odmah posle održanog istorijskog zasedanja u manastiru Prohor Pčinjski dobio sam zadatak da se sa jednom partizanskom desetinom probijem u okupirano Vranje. Uz pomoć drugova iz vranjske partijske organizacije trebalo ja da u štampariji u samom centru grada organizujem štampanje donetih odluka i drugih materijala sa Prvog zasedanja ASNOM-a. Štampanje istorijskih dokumenata obavljeno je 15. i 16. avgusta 1944. godine u Vranju koje je tada vrvelo od bugarskih i nemačkih okupatorskih vojnika".
U privatnoj štampariji koja je najverovatnije uz saglasnost vlasnika radila i za potrebe vranjske partijske organizacije, za dve noći i jedan dan, uz pomoć petoro vrednih štamparskih radnika, otisnuta je brošura.
Prvo zasedanje ASNOM-a štampano je u nešto više od pet stotina primeraka.
Za sve to vreme nismo izlazili iz štamparije", seća se ovog podviga.
Gigov, inače, ne poseduje nijedan primerak ove istorijske brošure.
On dodaje:
"Prilikom forsiranja reke Vardara početkom septembra 1944. godine, na putu ka selu Vranovce (u blizini sela Vranovce nalazi se Gostivar, prim. T. Simonović), deo originalnih dokumenata a i tiraža brošure-propao je".
Originalni dokumenti ASNOM.-a, štampani 15. i 16, avgusta 1944. u okupiranom Vranju, ipak postoje. Na istorijsku brošuru naišli smo ovih dana u Vranju, u kući vranjskog bibliofila Riste Simonovića (77), kada smo ovaj grad posetili tragom jedne nedavne vesti. Naš domaćin je rekao:
"Posedujem jedinstveni primerak ove brošure, štampane u nekadašnjoj Štampariji Vojislava Đorđevića. Još tada sam znao da je to izuzetno značajan istorijski dokument, pa ga zato čuvam kao zenicu u oku…Brošura je dobro očuvana. Štampana je na oko 80 stranica, na izvornom, makedonskom jeziku.“
Radeći biografiju poznatog profesora, dečjeg hirurga dr Sretena Popovića (blizak rođak Justina Popovića, rođen u Sejacu) za enciklopediju Znamenite ličnosti vranjske gimnazije, između ostalog sam napisao:
„Malo je poznato da je profesor Sreten Popović najzaslužniji što je Manastir Prohor Pčinjski posle Drugog svetskog rata ostao u granicama Srbije.
Na Ilinden (Svetog Iliju) 2. avgusta 1944. godine makedonski komunisti su zasedanje ASNOM-a održali u blizini Manastira Prohor Pčinjski.
Kasnije su ustvrdili da je zasedanje bilo u prostorijama manastira.
Pod pritiskom vlasti iz Beograda, starešina Manastira Prohora Pčinjskog bio je primoran da Makedoncima u manastirskim prostorijama ustupi prostoriju u kojoj su priredili stalnu izložbu o zasedanju ASNOM-a.
Zbog toga je Manastir Prohor Pčinjski u turističim prospektima bio pripojen Makedoniji smatrajući da će im tako manastir pripasti.
Srbi u vladi Srbije i Jugoslavije, olako su prelazili preko ove činjenice, ali ne i profesor Sreten Popović, dobar poznavalac istorije manastira Prohor Pčinjski koji je svoje detinjstvo provodio u njemu.
Obratio se svom starijem kolegi s fakulteta, doktoru Blagoju Neškoviću, tada na visokim položajima u Srbiji i Jugoslaviji i upoznao ga da su Makedonci bez ikakve odluke nacrtali novu granicu Makedonije prema Srbiji i tako prisvojili Manastir Prohor Pčinjski.
Tako je na inicijativu profesora Sretena Popovića, zalaganjem Blagoja Neškovića manastir Sveti Prohor Pčinjski ostao, što je i bio, srpski".
Tvrdnja Riste Simonovića da je sačuvao jedini brošuru sa zasedanja ASNOM-a od 2. avgusta 1944. pokazala se tačnom.
Pišući knjigu o Frotingamu, više od deset puta sam posetio Arhiv Makedonije nadajući se da ću pronaći neki novi podatak o Srpskoamerikanskom domu za ratnu siročad u Vranju.
Od nastanka banovina 1929. godine, Vranje je pripadalo Vardarskoj banovini sa sedištem u Skoplju do 1941.
Zato je sva arhivska građa Vranja bila upućivana u Skoplje - sedište Vardarske banovine.
Prilikom odlazaka u Arhiv Makedonije, arhivskim službenicima - istoričarima sam pokazivao fotografiju brošure ASNOM-a za koju je Rista Simonović tvrdio da je sačuvao jedini primerak.
Rekli su mi da je poseduju i poverovao sam da moj otac nije bio u pravu.
Zaboravio sam na nju sve do prošle godine, kada sam video da je Makedonska akademija na naukite i umetnosti (Leksikografski centar) objavila prvu knjigu (od slova A-Lj) Makedonske enciklopedije, Skopje 2009.
U enciklopediji je objavljena fotografija brošure, ne sa Prvog zasedanja ASNOM-a koju je Rista Simonović stavio na uvid novinaru Krstiću, već, pretpostavljam na osnovu fotografije iz enciklopedije da se radi o Manifestu na ASNOM, 1944.
Do Manifesta je objavljena fotografija Rešenja koje je potpisao Metodija Andonov Čento.
Oba ova dokumenta iz enciklopedije ne mogu da se pročitaju, jer je rezolucija fotografija izuzetno loša.
U kraćem tekstu dato je objašnjenje da je ASNOM održan 2. avgusta 1944, u Manastiru Prohor Pčinjski, da je učestvovalo 60 delegata, da je zasedanje počelo u večernjim satima i da ga je otvorio najstariji delegat Panko Brašnarov.
U Maloj prosvetinoj enciklopediji (izdanje iz 1959) piše da su na Prvom zasednju ASNOM-a bila prisutna 122 delegata.
U izdanju iz1986. dat je podatak da je u prisustvu 122 delegata doneto 9 odluka, kojim su postavljeni temelji Socijalističke Republike Makedonije i postavljeni pravni osnovi narodne vlasti i makedonske državnosti.
Broj članova na prvom zasedanju ASNOM-a 2. avgusta 1944. u zavisnosti od izvora kreće se od 60, 115, 116 i 122.
Očigledno je da biografije istaknutih makedonskih revolucionara nisu usklađene sa njihovim učešćem na Prvom zasedanju ASNOM-a.
Nećemo se baviti pojedinostima ali je očigledno da su se zasluge stvarnih učesnika kasnije pripisale ličnostima koje verovatno nisu ni prisustvovali zasedanju ASNOM-a.
Posle raspada SFRJ i dolaska na vlast probugarske VMRO-DPMNE partije kojoj je smetalo sve što je srpsko, u Makedoniji se veličaju probugarske orijentisane ličnosti.
U živom sećanju ostalo mi je sećanje Svetozara Vukmanovića Tempa, po kome je oko podizanja ustanka po republikama najviše problema imao oko podizanja ustanka u Bosni i Hercegovini i Makedoniji.
U ovim republikama je ustanak podignut najkasnije, u Makedoniji tek 11. oktobra, u Bosni, po Svetozaru Vukmanoviću Tempu bilo je teško, gotovo nikako pokrenuti muslimanski živalj na ustanak.
Zbog probugarski orijentisanog stanovništva Makedonski revolucionari ASNOM nisu mogli da održe u Makedoniji zbog nesigurnosti i straha od VMRO čiji su članovi pre Drugog svetskog rata izvršili atentat na bana Vardarske banovine Živojina Lazića.
O atentatu je znala čitava Evropa koja je osetila da dolazi do povampirenja fašizma i nacizma.
Zato su Francuzi poslali svog političara Eduarda Eria, potonjeg predsednika Francuske da poseti Makedoniju i ispita uzroke atentata.
Pratio ga je srpski pesnik Jovan Dučić i tom prilikom posetili su Vranje, u kratkom zadražavanju na putu za Skoplje posetili su park.
Makedonski revolucionari su kao pogodnu i sigurnu teritoriju odabrali podnožje ispod planine Kozjak sa manastirskim kompleksom za održavanje ASNOM-a jer su Makedonci znali da su akcije četnika za oslobođenje Makedonije od Turaka počinjale iz manastira Prohor Pčinjski koji je godinama bio centar četništva.
Razlog neodržavanja ASNOM-a u samom manastiru bio je nepomirljiv odnos sveštenih lica i komunista.
Svedoci smo novih i brzih tehnologija koje nam omogućuju da brzo dođemo do podataka, kao što su univerzalne enciklopedije tipa Vikipedija.
Ličnosti i istorijske događaje uređuje svako bez ikakve kontrole i cenzure.
Tako ćemo za Manastir Prohor Pčinjski na hrvatskom jeziku pročitati da je „ASNOM konstituisan na Ilinden 2. kolovoza 1944, na prvom zasjedanju u Manastiru Prohoru Pčinjskom, tada na oslobođenom teritoriju Makedonije. Kasnije je Manastir Prohor Pčinjski je pripao Federalnoj Srbiji“.
Godine 2023. predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski susreo se sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na obeležavanju Prvog zasedanja ASNOM-a u Manastiru Prohor Pčinjski.
Očigledno je, da je o Manastiru Prohor Pčinjski predsednik Pendarovski tada koristio nepouzdane podatke jer je izjavio:
„Prva makedonska republika je formirana u ovom manastiru koji se sada nalazi na teritoriji Srbije. Kada je formirana, to je bila jedna državna zajednica“, rekao je Pendarovski na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Vučićem.
Ove godine najavljena je poseta nove predsednice Severne Makedonije Gordane Siljanovske Davkove koja će se susresti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na obeležavanju ASNOM-a u Manastiru Prohoru Pčinjskom.
Nadamo se da će o pripadnosti manastira koristiti istorijske činjenice, a ne kao njen prethodnik.
Hadži Todor Dimitrijević u Vranjskim poslovicama zabeležio je i ovu: „Ne kazuj na tatka kude mu je njiva“.
