Biblioteka Bora Stanković u Vranju uspešno je realizovala projekat u oblasti vizuelnih umetnosti za 2021. godinu koji je podrazumevao nabavku grafičkih listova iz ciklusa Mehanizmi samoodbrane, autora-likovnog umetnika Nikole Radosavljevića.
Zoran Najdić, direktor Biblioteke Bora Stanković, kaže za Vranje News da je ustanova osmislila i privela kraju još jedan u nizu projekata koji imaju za cilj "podizanje kompletnih usluga i rejtinga biblioteke kod čitalaca i konzumenata ostalih usluga" koje ova ustanova pruža.
"Mi kroz projekte unapređujemo rad biblioteke, najpre u smislu organizacije i sadržaja koje nudimo, a projektima ovog tipa unapređujemo i kvalitet ambijenta naše ustanove", navodi Najdić za naš portal.
Radovi koji će trajno ukrašavati deo hola Gradske biblioteke u Vranju nagrađeni su prvom nagradom Međunarodnog bijenala grafike u Skoplju 2020. godine i iste godine nagradom Regionalnog likovnog salona u Užicu.
Izlagani su na važnim revijalnim godišnjim i bijenalnim izložbama širom Srbije i sveta.
Jedan od ciljeva ovog projekta, kako je u njemu navedeno, bio je "implementiranje medija grafike u instituciju kulture i obrazovanja, ali i negovanje tradicionalne ručne štampe u duhu Beogradske grafičke škole po kojoj je Srbija prepoznata i verifikovana na svetskoj grafičkoj likovnoj sceni.
"Cilj je bio i osnaživanje savremenih i inovativnih tehnoloških pristupa izvedenih u procesu nastanka dela ovog projekta unutar grafičkog medija, realizovanih na predloženim grafičkim listovima", navodi se.
Grafički triptih u tehnici linoreza izveden netipičnim postupcima visoke štampe u grafičkom mediju po uzoru je na način štampe japanske svile.
Projekat je realizovan sredstvima (130.000 dinara) Ministarstva kulture i informisanja, a otkupljeni rad sastoji se od tri zasebna grafička lista dimenzija 100x70 centimetara.
Radovi su nastali u okviru ciklusa Mehanizmi samoodbrane i, kako se obrazlaže, predstavljaju "najrecentniju grafičku produkciju tokom 2020. godine".
Finalna su faza "sprovedenih eksperimenata iz oblasti netoksične štampe i redukovanja toksičnih materija u pristupu grafičkom mediju".
"Postigli smo to da Gradska biblioteka, kao jedna od najvažnijih ovdašnjih ustanova kulture, dođe u posed trajne zaostavštine i svedočanstva o tokovima savremene srpske likovne scene aktuelnog perioda, kao i da naša ustanova oplemeni radni i funkcinalni prostor delima savremene vizuelne umetnosti", zaključuje Najdić.
Biblioteka Bora Stanković je poslednjih godina, uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja, realizovala više značajnih projekata.
Godine 2019. bibilioteka je od ministarstva sufinasirana sa 600.000 dinara za realizaciju projekta Biblioteka za sve generacije kojim je ustanova aplicirala na konkurs u oblasti bibliotečko-informacione delatnosti.
Projekat je bio značajan jer je obuhvatio nabavku specijalne opreme za smeštaj i zaštitu zavičajne građe najvažnijeg bibliotečkog odeljenja - Zavičajnog.
Tokom 2020. sa pola miliona dinara podržan je i uspešno realizovan projekat I seoske biblioteke žive, nakon koga je ogranak Gradske biblioteke u selu Rataje dobio znatno bolje opremljeno odeljenje posle nabavke tehničke opreme i nameštaja.
Nedavno, u decembru prošle godine, okončan je projekat pod nazivom Prezentacija Legata Dragana Mininčića Cige kulturnoj javnosti, koji predstavlja sublimaciju rada na ovom za Vranje izuzetno značajnom legatu koji je poznati Vranjanac, nastanjen u Beogradu, poklonio vranjskoj biblioteci.
Kao rezultat rada projektnog tima, sa direktorom bibilioteke Zoranom Najdićem na čelu, javnosti je u decembru prezentovana izložba (uz ilustrovani katalog koji je prati) i monografska publikacija Katalog Legata Dragana Mininčića Cige.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sa 565.800 dinara, dok je Grad Vranje učestvovao sa 170.920 dinara.
O autoru
Nikola Radosavljević, čiji radovi sada krase hol Biblioteke Bora Stanković u Vranju, rođen je 1991. u Užicu. Diplomirao je, a potom i magistrirao 2015. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na Odseku primenjene grafike, u klasi profesorke Gordane Petrović. Na Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu zaposlen je u zvanju saradnika demonstratora na predmetu grafika. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije, grafička sekcija. Priredio je dvadesetak samostalnih izložbi u Kotoru, Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima Srbije i regiona. Učestvuje na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Srbija, Holandija, Nemačka, Kina, Švajcarska, Rusija, SAD...). Uvršćen je u 39 najuspešnijih mladih ljudi u zemlji, oblast vizuelne umetnosti, u izdanju ELLE magazina "39 najuspešnijih mlađih od 30". Dobitnik je sedamnaest nagrada i priznanja u oblasti crteža i grafike, od kojih se izdvajaju nagrada Učiteljskog fakulteta u Užicu 2013. na XI Međunarodnom grafičkom bijenalu suve igle, Specijalna nagrada žirija za inovaciju u strip umetnosti za umetničku knjigu na Međunardnom salonu stripa, SKC, Beograd, 2014. i 2016. Dobitnik je zlatne medalje, kao deo tima, na Praškom kvadrijenalu 2015. za nacionalni nastup studentske sekcije "For provoking a dialogue". Godine 2016. dobitnik je nagrade FPU za najbolji grafički list na master studijama iz fonda Mihajlo S. Petrov, Muzej primenjenih umetnosti Beograd, te nagrade za doprinos tehnici suve igle i grafički list na VI Međunarodnom bijenalu EX LIBRIS-a, Istorijski arhiv, Pančevo. Dobitnik je plakete za doprinos Svetskom bijenalu crteža u Ostenu, Makedonija 2017. godine.
Wikipedia
