Vranjancima nije strano da muku muče sa padežima i gramatikom uopšte, malo se karikira, ponekad zbijaju i zgodne šale s tim u vezi, ispriča se i poneka anegdotica za neke nastavnike srpskog u Vranju (ona što počinje i završava se sa "idemo na času") i slično.
Mnogi će se u vezi s ovom temom setiti našeg nekadašnjeg lokalnog političara (da ga ne imenujemo, nije više među živima, neka mu je laka zemlja) koji je kao funkcioner lokalnog fudbalskog kluba jednom prigodom izgovorio čuvenu jezičku konstrukciju: "Pozivam sve ljubimce Dinama da u nedelji dođu na gradskom stadionu i navijaju za naše Dinamo".
Jeste to zabavna anegdota, imamo ih za izvoz, ali da se javašluk u vezi sa padežima i još ponekim gramatičkim propustima napravi na dverima Muzej kuće Bore Stankovića, priznaćete, nedopustivo je.
Jer političari su političari, a radnici u kulturi bi trebalo da budu radnici u kulturi i tu bi sve šale, anegdote i propusti, u odnosu prema potencijalnim posetiocima Borinog doma, trebalo da padnu u vodu.
Oko fotoaparata redakcije Vranje News zateklo je na vratima ovakav tekst obaveštenja za sve potencijalne posetioce muzej kuće slavnog pisca koji je proslavio Vranje, ne samo u okvirima naše države.
"Poštujte mere koja je donela Vlada Republike Srbije. U prostorijama Muzej kuće Bore Stanković ne sme da bude u istom vremenu više od pet posetioca. Držite dovoljno odstojanje od najmanje 2m. Pri ulasku u prostorijama obavezno dezinfikovati ruke. Obavezno nošenje maske i rukavice. U dvorištu muzeja obavezno držati odstojanje od 2m i mogu da budu istovremeno najviše 20 osoba."
I to je tako stajalo dok se, verovatno, nije našla neka nastavnica srpskog kojoj je dozlogrdilo da u gramatičkom smislu skaradni tekst gleda n-ti put, pa ga je "malkice doterala" (vidi sliku).
E, sad, možda im je simpatičan taj hemijskom olovkom ispravljen "daje se na znanje" tekst jer i dalje stoji na vratima Borine kuće i niko ne nalazi za shodno da ga makar prekuca i zalepi novo obaveštenje da nas ne bi mesecima "jeo tuđi sram".
Možda smešno... A nije.
Ima sve "sažvakano" šta i kako treba uraditi.
Možda ih mrzi...
To sigurno, jer "ko će sad to da prekucava", bla. bla...
To je slika naše stvarnosti, možda i paradigma odnosa dobrog dela ljudi iz kulture prema kulturi, našem kulturnom nasleđu i vrednostima.
Evo, sad ćemo mi iz redakcije da prekucamo tekst, pa ćemo da odnesemo da zalepimo tamo gde treba.
I reči, i dela.
A i ne mrzi nas.
