Pet elemenata našeg kulturnog obrasca, koji idu kroz epohe, međusobno se dopunjuju i potvrđuju u novom vremenu, jesu činjenice koje obeležavaju postojanje srpskog naroda u veoma dugom periodu, ali one još uvek u našem kolektivnom samorazumevanju nemaju onu snagu koja bi trebalo da srpski kulturni identitet obeleži u neveselim danima naše današnjice i nadamo se boljim danima u budućnosti, rekao je u Vranju prof. dr Milo Lompar, govoreći u sklopu 58. Borine nedelje o temi Srpski kulturni obrazac.
Lompar je, govoreći o temi Borine nedelje, kazao da je pitanje Srpskog kulturnog obrasca "pitanje koje dugo lebdi u vazduhu" i "prepliće se sa pitanjem srpskog kulturnog identiteta".
On je istakao da su pet bitnih momenata tog obrasca - svetosavski momenat, kosovska tradicija, kretanje Srba sa juga na sever i sa istoka na zapad, potom svetovni momenat i na kraju iskustvo genocida, kao peti momenat.
"A srpski kulturni identitet je bitno određujući za srpski nacionalni identitet.
U kulturnom smislu, u određenju srpskog naroda uvek možemo poći od nesporne istorijske okolnosti - da je reč o najzapadnijem pravoslavnom narodu i da zapadno od Srba počinje područje katoličkih tradicija, država, naroda, civilizacije.
S druge strane, ta činjenica je odredila prvi momenat srpskog kulturnog obrasca koji bismo mogli nazvati - svetosavskim momentom.
Svakako da istorija srpskog naroda seže dalje od Epohe Nemanjića, dublje u prošlost, ali ono što je bilo pre njih u kolektivnom pamćenju Srba nije ostavilo svoj pečat sa onom snagom sa kojom je ličnost Svetog Save odredila srpsku nacionalnu i kulturnu egzistenciju", kazao je Lompar.
On je dodao da to znači da je država Nemanjića, "oblikovana po liku i obrazu Svetog Save, u sadejstvu istorijskih, državnih i pravoslavnih tradicija, na trusnom području gde se dodir sa latinitetom pojavio već na samim počecima", rekao je Lompar.
Prema Lomparu, drugi bitan momenat srpskog kulturnog obrasca, koji obeležava izlazak iz srednjeg veka jeste kosovska tradicija.
"Kosovska tradicija je vezana za simbolički značaj Kosovskog boja; taj simbolički značaj je izuzetno veliki.
Vuk Karadžić je, beležeći to zašto u našoj narodnoj poeziji, dakle i u narodnoj svesti, nema više pesama iz perioda pre Kosovskog boja, zapisao da je ona poezija koja je nastala u vreme kosovske bitke izbrisala iz kolektivnog pamćenja ono što je prethodno postojalo.
Bitno je uočiti da nije reč o istorijskom ili vojnom značaju Kosovske bitke, i oni koji to potenciraju zapravo žele da potru njen simbolički značaj.
Tvrdi se da je to bila beznačajna bitka, svakako nije bila najznačajnija u istoriji Osmanskog carstva, ali je bila i jedina u kojoj je poginuo turski sultan.
Već je sama ta činjenica čini istorijski i vojno posebnom, a njen simbolički značaj je ogroman, jer se tu formira čitava jedna tradicija koja se sakralnim jezikom naziva kosovski zavet , a svetovnim jezikom kosovsko opredeljenje", kazao je Lompar.
Treći momenat Srpskog kulturnog obrasca, dodao je Lompar, jeste dugo kretanje srpskog naroda sa juga na sever i sa istoka na zapad.
"To kretanje je kod nas imalo poseban značaj i doživelo svoj simbolički pečat u seobi patrijarha Arsenija III Čarnojevića.
Simbolički pečat zapravo znači da jedan dug istorijski proces, koji se odvija i različitim vremenima i pod različitim uslovima, u jednom događaju (kao što je bila Kosovska bitka ili ličnost Svetog Save) doživljava svoju značenjsku vrednost, koja potom predstavlja obeležje za buduće vreme", kazao je Lompar.
Četvrti momenat srpskog kulturnog obrsca je svetovni, odnosno sekularni momenat - pojava prosvećenosti, pojava uticaja Francuske revolucije i nastanak svetovne države.
"To je jako važan momenat, tu se odvija kodifikacija jezika, hvata se ritam sa vremenom koje dolazi čiji je reprezent Dositej Obradović, odvija se burna interferencija sukobljenost sila i dejstava različitog karaktera, pojavljuju se dve srpske države - Srbija i Crna Gora - koje imaju ideju oslobođenja i ujedinjenja.
I tu se pojavljuje ideja države kao oblika egzistencije srpskog naroda i pojavljuju se tri ideje koje su nas dovele do pobede u balkanskim i Prvom svetskom ratu", dodao je Lompar.
Peti bitan momenat kulturnog obrasca - iskustvo genocida - nije dovoljno kodifikovan u kolektivnoj svesti.
"Srpski narod je u 20. veku pretrpeo genocid, poput jermenskog i jevrejskog naroda, ali ta činjenica je u mnogo čemu u kolektivnoj svesti u dobroj meri prigušena.
Dva su momenta koja to prigušuju - jedan je jugoslovenstvo, a drugi komunistički poredak", naveo je Lompar.
Program 58. Borine nedelje završiće se u nedelju kada će u Vranju biti uručena Borina nagrada za 2023. godinu piscu i filmskom reditelju Emiru Kusturici.
Na književnoj večeri posvećenoj laureatu osim Kusturice govoriće i prof. dr. Milo Lompar.
Program će biti održan u Muzej kući Bore Stankovića, takođe od 19.30 sati (u slučaju lošeg vremena Galerija Narodnog muzeja u Vranju).
U okviru ovogodišnje Borine nedelje u poslednjoj nedelji marta u Vranju su gostovali književnici Vladimir Pištalo, Aleksandar Laković, a u okviru programa pod nazivom Matica srpska na Borinoj nedelji književnici Selimir Radulović i Ivan Negrišorac.
