Dragomir Mitić Gaca, bivši direktor Duvanske industrije Vranje, preminuo je posle kraće bolesti u Beogradu u 72. godini.
Rođen je u Buštranju kod Vranja 1950.
Školovao se najpre u Vranju, a potom kao jedan od najboljih studenata na Mašinskom fakultetu u Nišu.
U to vreme dobio je stipendiju Alfa plam Vranje i po tom osnovu zasnovao u tom preduzeću radni odnos.
Bio je tehnički direktor i rukovodio razvojem mnogih poznatih proizvoda iz asortimana Alfa plam-a, za šta je nagrađivan.
Godine 1982. postao je direktor Duvanske industrije Vranje (DIV) gde je uspešno razvijao tehnološki proces i doveo fabriku na staze uspeha.
Naglašavao je neretko da je firma normalno funkcionisala, a radnici redovno primali plate i u vreme sankcija UN, kao da nisu ni uvedene.
Bio je duži niz godina predsednik duvanske grane Jugoslavije.
U tim godinama odbijao je politički angažman, te kandidaturu za gradonačelnika Vranja.
Jedno vreme, po privrednoj i ličnoj moći koju je posedovao, važio je za konkurenta čak i Dragomiru Tomiću iz Simpa za ključnog čoveka grada.
Dok je rukovodio Duvanskom industrijom zaključivao je velike poslove, a fabrika je imala oko 700 radnika i veliki broj kooperanata.
U to vreme DIV je prvi put u istoriji proizvodio cigarete Camel i Winston po licenci za američki "RJ Reynolds", razvijajući kasnije i brendove poput Wells, Filter 95, Formula...
Kako je sam u više navrata govorio bio je politički proganjan jer, kako je pričao, "nije hteo da savija kičmu pred Simpovcima".
DIV je privatizovao po starom zakonu, "da pripadne radnicima/akcionarima, a ne da je država nacionalizuje".
Taj njegov plan pao je u vodu posle 2000. kada je privatizacija poništena, a fabrika prodata.
Tokom radne karijere bio je jedan od producenata filma "Nečista krv", u režiji Stojana Stojčica, koji je snimljen na lokacijama u Vranju i okolini.
Nakon 2000. godine povukao se iz javnog i poslovnog života i posvetio porodici, supruzi, deci i unucima.
Sam je voleo da kaže da je "preživeo više života", čak 27 krivičnih prijava, sudski proces, saobraćajni udes 1996. godine, NATO bombardovanje kasarne u kojoj se nalazio, dva infarkta i saobraćajnu nesreću 2019. kao pešak kada ga je udario automobil u Beogradu.
Dobitnik je više društvenih nagrada i priznanja.
Za sobom je ostavio suprugu, dvoje dece i unučad.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
