Iz knjige Lavirint zaborava Vojkana Ristića, novinara i publiciste, koja ima podnaslov Tajne iz istorije Vranja i juga Srbije, Vranje News, uz odobrenje autora, objavljuje priče o značajnim ljudima i događajima prošlih vremena, vezanim za naš grad. Priča o poseti Josipa Broza Tita Vranju 1968. godine, je pred vama.
Foto Vojkan Ristić
Vranje - Jug Srbije bio je najsiromašniji deo u novostvorenoj državi SFRJ opterećen manjkom industrijskih kapaciteta i viškom siromašne i niskostručne radne snage. Siromašni radnici, godinama zarobljeni u eskploataciji Duvanskog monopola, konopljarske industrije, rudarstva u Krivoj Feji i sitnoj trgovini, mogli su posle drugog zemaljskog rata da očekuju bolje vreme, posle mnogo krvavih dana, izgubljnih života i nade.
Partizanska pobeda u Drugom svetskom ratu za jug Srbije, obogaljen u prethodnim ratovima značila je spremnost za pogled u sunce. Osmišljavao se novi plan razvoja za puštenog dela Srbije, tražila radna mesta. Bez novih fabrika to nije bilo moguće.
Sela u vranjskom kraju bila su bogata mladim ljudima.
Poljoprivreda je posle rata krenula u ekspanziju, koja je bila dragocena za novo vreme. Otkup je bio bolan. Mnogo ljudi završilo je na Golom otoku.
Građani Vranja i jug Srbije uopšte, naviknuti na teror Bugara u prethodnim ratovima, imali su i strah koji je stigao sa „novom vlašću“.
Beskrupulozno je delovala primena mera borbe protiv državnih neprijatelja, ratnih bogataša, profitera... Stradale su bogate trgovačke porodice, pred Vojnim sudom koji je „noću izricao presude, a danju streljao". Preko noći nestajalo je bogatstvo koje ni Turci, ni Bugari nisu dirali. Letele glave sa ramena, jednim metkom, da se za njih više nikada ne progovori. Preživeli su ćutali. Čekali.
„Izučavanju mogućnosti i potreba ovog kraja treba studiozno pristupiti. Jer, kada se grade fabrike treba nastojati da one budu sposobne za konkurenciju i na inostranom tržištu. Inače, imao sam mogućnost da, prilikom posete Lici i Baniji, a i nekim drugim krajevima, vidim kako se grade komunikacije. Takvih zahteva ima i u ovim krajevima, i mi ćemo morati ovdje odvojiti nešto za ove kratke staze. Sigurno je da nedostatak komunikacija od uticaja na zdravstveno stanje ljudi, o kome je ovdje govoreno.
Čovek ono što pročita, ipak ne uzima dovoljno ozbiljno. Ali, sada vidim da drugovi nisu preterivali. Zbog toga je dužna i čitava zajednica da nešto više učini za ova nerazvijena područja“, rekao je Josip Broz Tito, nakon dvočasovnog razgovora sa privredno-političkim aktivom Vranja, 20. oktobra 1968. godine, prenosi novinar Miodrag Pešić u knjizi Vranje (1975).
Ove reči maršala bile su dovoljne za rukovodstvo Srbije da krene u industrijalizaciju juga Srbije. Broz je posetio Pamučni kombinat u Vranju, današnji Jumko, gde je njegov domaćin bio tada generalni direktor Branko Golubović.
Nekako nezapaženo su prošle reči Tita, koji je upozorio da „rešenja problema ekonomske nerazvijenosti ne treba tražiti u izgradnji fabrika iverice, jer se takvi objekti u drugim krajevima zatvaraju“.
Da li je predsednik Republike SFRJ tada mislio na Simpo? Možda i ne! Kompanija sa akronimom iz imena narodnog heroja Sime Pogačarevića vrlo brzo će pod direktorovanjem Dragomira Dragana Tomića početi da svojim nameštajem osvaja tržište Jugoslavije.
Na Železničkoj stanici Vranje Plavi voz u kome je bio Tito sa suprugom Jovankom, kako je javio Tanjug, zaustavio se u 16.30 sati. Na stanici gde je bilo prisutno oko 4.000 građana, dočekao ga je sekretar Opštinskog kometeta SKS Dragoljub Mitić.
„Kiša nije dozovolila da predsednik SFRJ do Doma vojske, gde je održan sastanak sa visokim funkcionerima države i juga Srbije, prođe u otvorenom krovu automobila“, javio je sa lica mesta novinar Tanjuga.
U centru grada Tita je pozdravilo oko 30.000 građana ispred zgrade Pošte. On se je u svom obraćanju zahvalio na „veličanstvenom i srdačnom dočeku".
Nakon obraćanja građanima, Broz se sastao sa predstavnicima lokalnog političkog života u zgradi Doma vojske u Vranju.
Predsednika su u Vranju dočekali visoki funkcioneri Srbije - Milentije Popović, Petar Stambolić, Mijalko Todorović, Jovan Veselinov, Rudi Kolak, Milop Minić, Nikola Ljubičić, kao i lokalni partijski funkcioneri.
„Dižem ovu čašu za dobro, za blagostanje i napredak ovog kraja“, završio je svoju zdravicu Tito, na svečanoj večeri koja je priređena u Pamučnom kombinatu Vranje. Prisutni su završene reči obraćanja propratili pesmom: „Druže Tito, mi ti se kunemo“.
Tokom večere nastupao je folklorni ansambl Sevdah iz Vranja, koji je „predsednik Tito pažljivo pratio“, izvestio je dopisnik Politike.
Kompozicija Plavog voza napustila je Vranje, kako je ostalo zabeleženo u novinskim izveštajima, u 21.30 časova.
Bila je to prva i jedina poseta Josipa Broza Tita Vranju za sve vreme njegovog čelnog funkcionisanja u SFRJ. Da razajasnimo, jedina kada je Broz stupio na gradske ulice grada Vranja.
Na svojim proputovanjima ka Makedoniji Plavi voz bi se zaustavljao u povratku kako bi Tito pozdravio građane i kratko sa njima porazgovarao.
Prvi put se to desilo 7. juna 1957. godine.
„Saznavši u poslednjem trenutku za kraće zadržavanje Plavog voza u Ristovcu, nekoliko stotina ljudi napustilo je njive, mnogi su dotrčali iz sela, da bi dočekali i pozdravili Josipa Broza. Predsednik Tito je izašao iz voza, gde su se seljaci sjatili na peronu, i razgovarali sa svojim šefom države, kao sa starim znancem i prijateljem, o letini i izgledima za žetvu", javio je dopisnik Tanjuga.
Na povratku iz Grčke, na Železničkoj stanici u Vranju Plavi voz sa „najdražim gostom“ dočekalo je 12.000 Vranjanaca 5. marta 1959. Predsednik se obratio građanima kroz prozor vagona.
Čula su se pesme i podrška okupljenih građana. Toga dana se Tito, bar na kratko, video i sa građanima Vladičinog Hana kada se Plavi voz zaustavio nakratko. Tek da ostane istorijski zabeleženo, a danas zaboravljeno.
