Vranje - Na početku razgovora o predstavi "Ako se probudiš ili kao da je važno" Narodnog pozorišta u Leskovcu, u okviru "Okruglog stola kritike", moderator Igor Burić naglasio je da prvi put na festivalu razgovorima nakon predstave učestvuje jedan dramski pisac (Isidora Milosavljević).
Isidora je najmlađa dobitnica Mihizove nagrade, naglasio je Burić i potencirao da mu je drago što sa njome može razgovarati o predstavi.
- Veoma je specifično da je debitanska drama, diplomska drama, ne samo zaslužila tu nagradu, već i ovo izvođenje u kojem je publika evidentno uživala.
Primetili su mnogi da je tekst specifičan po tom tematskom otklonu, ali meni bi bilo važno da ti kažeš kako je nastao ovaj tekst - kazao je Burić.
Milosavljevićeva je objasnila da je tekst nastao na četvrtoj godini studija, kao diplomska drama, te da je tema potekla iz novinske vesti.
- Meni je bilo zanimljivo da razmišljam kako živi jedna porodica u situaciji gde je dete u komi.
Ali, ta zadatost je iznedrila neke situacije koje svi živimo, mimo toga da li imamo takvu tragediju u porodici - kazala je ona.
Burić je reditelja Nenada Todorovića pitao o "čitanju" ovog teksta, kakav je bio rediteljev doživljaj teksta i da li je osećao potrebu da ga drugačije strukturira.
- Kada sam pročitao komad video sam da ima dosta toga u njemu, pre svega govori o problemima generacije.
Mi smo unutar komada otkrili tu fenomenalnu strukturu, jer je Isidora kombinovala dokumentarizam sa nečim što je intimno, ali univerzalno.
Bilo je važno utvrditi na koji način se dešava smrt dečaka i šta je ona donela porodici da bi se izdvojila iz mora sličnih.
Mogu da kažem da smo uživali u tom procesu.
Taj odnos između feljtona i pozorišne drame je izuzetno važan - rekao je Todorović.
Burić je konstatovao da je bolnički krevet iz predstave "centralni deo scenografije".
- Zadržali ste tu prazninu bolničke sobe i sve se prirodno uklopilo u taj ambijent.
U drami, mi sami uspostavljamo jednu dijagnozu porodice i društva.
Da li biste se složili da je to jedna nova normalnost ili da je to patologija i gde je sad taj dramski sukob, jer ste vi ovo nazvali hronikom a ne tragedijom iako imamo smrt deteta - upitao je Nurić reditelja.
- Pa umetnost počinje kada se normalna stvar patologizuje sa mesta najužeg gledanja na problem.
Društvena drama od Sofokla pa do Ibzena, jedino što radi jeste da smešta stvari u duboku patologizaciju kako bi izvela ozdravljenje - odgovorio je Todorović.
Pozorišna kritičarka festivala Nataša Gvozdenović konstatovala je da je u predstavi odlično prikazan prostor traume.
- Šta je ono što je vama bilo bitno u građenju odnosa na sceni - upitala je članove ansambla
Glumica Maja Janković kazala je da u predstavi otac i majka nemaju imena i to nije slučajno.
- Jer, to može biti svako od nas, bitan je taj odnos.
Uzeli smo model normalne porodice i tu su neke situacije koje smo i mi imali kod kuće, potpuno životne.
Tako da smo građu za likove maltene crpeli iz života - rekla je Jankovićeva.
Igor Burić kazao je da lik Čarne "ipak ima podršku u toj zamišljenoj prijateljici Relji".
- Naglasio bih da je to jedna izuzetno zahtevna uloga.
Ja sam u stvari u prvom trenutku pomislio da ona zaista nosi neku lutku - kazao je Burić, upitavši Nađu Tomić da li je imala neki specijalan trening za ulogu.
- Ja nisam glumica.
Završila sam Institut za umetničku igru, smer koreograf, to je baletska akademija u Beogradu.
Taj lik uopšte nije bio u planu u početku.
Prisustvovala sam probama jer sam tada spremala svoju diplomsku predstavu i htela sam da pratim proces i učim od reditelja.
Kasnije je reditelj došao na ideju da lik Relje oživi negde na sceni.
Dosta smo pričalio tome kako da izgleda taj lik i došli smo na ideju da me Čarna vuče sa sobom, da mi se što manje vidi lice.
Ja predstavljam tu neku podršku jer je ona sama, tako da smo se lepo uklopili - rekla je Nađa Tomić.
