Simboličnim presecanjem vrpce prvi mural u Srbiji posvećen heroini Diani Budisavljević, koja je iz logora u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata izbavila više 12.000 dece, otkrila je Jelena Buhač Radojčić, jedna od spašenih iz logora Jasenovac.
Pozdravljajući sve prisutne Vranjance i Vranjanke Radojčić je istakla da joj je velika čast što će preseći vrpcu i Vranju pokloniti ovaj velelepni mural.
"Diana je spasila 12.000 dece, a meni poklonila treći život.
Prvi mi je dala majka, drugi moj otac koji je izašao iz skloništa i tako sprečio naše streljanje od strane Nemaca, dok je Diana moju dvojicu braće i mene odvela iz logora i spasila nas od ustaškog noža.
Moj brat Dušan, koji je imao četiri godine, moji baka i deka su zaklani.
Otac je morao sam da iskopa svoju raku u koju je upao kada su ga ubili maljem.
Ukupno mi je pobijeno 87 članova porodice i familije", kazala je Buhač Radojčić.
Ona je dodala da osamdeset godina traži svog brata Iliju.
"On je imao godinu i po dana i koga je iz logora spasila Diana, ali mu se od tada izgubio svaki trag.
Pamtim ga po belegu koji je od rođenja imao na licu.
Ja sam "Dara iz Jasenovca", po mojoj životnoj priči snimljen je film.
Mnogi ljudi nisu mogli da ga odgledaju do kraja.
Verujte, ono što smo mi tamo preživeli pedeset puta je strašnije od onoga što je u filmu prikazano.
Čuvajte uspomenu na Dianu i njeno delo, kako niko više nikada ne bi morao da podnese njenu žrtvu", rekla je na otkrivanju murala Jelena Buhač Radojčić.
Milica Anđelković Jovanović, u ime Ženskog solidarnog fronta koji je pokrenuo projekat izrade murala, podsetila je da je na današnji dan pre 43 godine preminula Diana Budisavljević i da je i to bio povod da se baš danas otkrije mural, njoj u čast.
Na zgradi između Ulica Ive Lole Ribara i 29. novembra mural je osmislio i oslikao priznati vranjski umetnik Stefan Stojanović Sleš.
Vranje je prvi grad u Srbiji koji se na ovaj način odužio Diani Budisavljević.
DIANA
Diana Budisavljević (Inzbruk 1891 - Inzbruk 1978), devojačko prezime Obekser (nem. Obexer), humanitarka je austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila 15.336 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Deca koju je pokušavala da spasi su bila uglavnom srpska sa Korduna, Kozare, hrvatskih i bosanskih sela. Ova akcija je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom svetskom ratu. Umrlo je 3.254 dece, tokom spasavanja ili odmah po napuštanju logora, iscrpljeno torturom, glađu i bolešću, dok je 12.082 izbavljene dece preživelo rat. Bila je udata za hirurga Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. On je bio jedan od malobrojnih zagrebačkih Srba pošteđenih ubijanja, proterivanja ili pljačke imovine za vreme NDH. Da bi sačuvala podatke o deci koju je zbrinjavala tokom rata, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana deca mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama. Imala je podršku uskog kruga ljudi, svi koji su se bavili spašavanjem dece iz logora rizikovali su sopstvene živote.
Wikipedia
