U vezi sa mojim radom najviše slušam šta mi deca govore, jer kad dođeš pred decu tu sve postaje iskreno, oni ti daju do znanja da li im je zabavno, ili im je dosadno, rekla je gostujući na 8. Književnoj koloniji u Vranju, Jasminka Petrović, književnica čiji je opus pretežno posvećen deci.
Jedna od najpopularnijih književnica među najmlađom populacijom, gostujući na tradicionalnoj manifestaciji u organizaciji Narodnog univerziteta u Vranju, dodala je da pisca „nekad može i da boli ta dečja iskrenost i da mu bude neprijatno“.
„Ali, barem znaš na čemu si“, konstatovala je.
Jasminka Petrović poznata je po kreativnim književnim radionicama za namlađe, jednu od njih održala je i u Vranju, na dan gostovanja na Književnoj koloniji.
Navela je u vezi s tim da su je susreti sa decom, od njene prve knjige do danas, dosta promenili.
„Svi ljudi koji svakodnevno rade sa decom su privilegovani.
Druga je tema položaj prosvetnih radnika, kako se on ceni u našem društvu…
Ali, zaista mislim da svi koji rade sa decom, ako su duboko u tome, dobijaju neprocenjivu duhovnu vrednost“, rekla je Petrović.
Ona je potencirala da je rad sa decom „divan poziv, težak i odgovoran“.
„Često me poznanici i prijatelji pitaju do kad ću da se mlatim s decom, kad ću početi nešto ozbiljno da radim, a ja uvek uzvraćam sa – mislim da radim najozbiljniji posao", kazala je gošća Književne kolonije.
Rekla je da kada krene da stvara obavezno ima ideju i početak priče.
Petrović je rekla da je ideju za knjigu Sto lica stolica dobila od jednog dečaka iz Zrenjanina, gostujući na manifestaciji Pesnička štafeta.
Taj je dečak, kako je kazala, pisao pesme o pertli, o rerni, o najobičnijim predmetima.
„Pesme su bile vrlo duhovite i zabavne i on je dve godine zaredom dobijao nagrade.
Onda sam ja razmišljala koji bih predmet mogla da upotrebim i odabrala sam stolicu, jer je svakodnevno koristimo, a zapravo malo o njoj razmišljamo.
Posebno mi je drago da su ovu knjigu ilustrovala 22 ilustratora, za 22 priče o stolicama i deci koja sede na tim stolicama širom sveta.
Ta raznolikost od 22 ilustratora dala je knjizi dodatnu vrednost i šarm“, rekla je Petrović.
Ona je kazala da deca vole ilustracije, jer se zapravo tu ilustrator razgovara sa piscem.
„Ilustrator Dobrosav Bob Živković, koji je moj kolega i prijatelj, kaže da najviše voli da ilustruje knjige sa kojima se ne slaže, da se kroz njegove ilustracije svađa sa piscem.
On uvek ilustracijama daje neki svoj ugao, a deca uz tekst i ilustraciju dobijaju zapravo dve priče, odnosno dve niti, zbog čega imaju jači doživljaj“, rekla je Petrović.
Govoreći o knjizi Leto kada sam naučila da letim (2015), koja je ušla u izbor od 200 najboljih knjiga za decu u svetu, a po kojoj je snimljen film, Jasminka Petrović je rekla da je osećaj putovanja junaka iz knjige u druge medije veoma obradovao.
„Nekoliko meseci posle izlaska knjige zvali su me producenti da se snimi film.
Radilo se o divnim mladim ljudima.
Prilikom tog procesa shvatila sam koliko je teško snimiti filmsko ostvarenje.
Imala sam veliku sreću da je za reditelja odabran Raša Andrić, čiji su roditelji inače moji prijatelji.
Otac mu je Vlada Andrić, pisac za decu, čuveni autor Pustolova i drugih divnih knjiga, i on je mnogo radio na scenariju za film, tako da je ti ispalo kako treba“, rekla je Petrović.
Dodala je da ona „od dece uči da leti“.
„Deca mi daju snagu, ljubav, veru i sve odjednom dobije smisao.
Taj osećaj imam svaki put posle susreta sa decom“, rekla je Petrović.
Govoreći o knjizi Sve je u redu, rekla je da je najrazličitija od svega što je napisala.
„Knjiga je samo izletela iz mene i skroz je drugačija.
To je bio period kada sam radila projekte u regionu, najviše sa Grupom 484, i tu čuješ takođe decu šta govore...
Bilo je i teških tema, i onda sam se i sama uplašila da li je u redu to što sam napisala.
Dala sam nekim srednjoškolcima da čitaju pre nego što sam poslala rukopis Kreativnom centru i oni su rekli da je to – to i da sve priče imaju i te kako veze sa realnim događajima koji se njima dešavaju“, rekla je Petrović.
Ona je kazala da je književnost za decu i rad sa decom u Srbiji povezan sa velikim entuzijazmom.
„Mi nemamo jasan sistem, već pojedinci osećaju neki unutrašnji glas i vuku napred.
Dosta ulaže i nevladin sektor, ali je sve i svugde zasnovano na par ljudi“, kazala je Petrović.
Ona je dodala da je uvek volela da piše, da je volela školske sastave, ali da se nije držala uobičajene forme.
Gošća je govorila i o procesu koji prethodi izdavanju svake njene knjige.
Profil
Jasminka Petrović (1960) studirala je španski jezik i književnost. Napisala je više od tideset knjiga za decu i mlade (Škola, Ovo je najstrašniji dan u mom životu, Od čitanja se raste, Porodica, Bonton, Da li ste vi žaba?, 35 kalorija bez šećera, Dugina dolina…). Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Jasminka Petrović je bila urednik tinejdžerske emisije na radiju. Pisala je za mnoge časopise (Tik-Tak, Veliko dvorište, Huper, Politikin Zabavnik). Uređivala je National Geographic Junior na srpskom jeziku. Učesnik je u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo. Sa udruženjem Krokodil organizuje književni festival za decu Krokodokodil. Scenarista je dečje serije Kukuriku šou (RTS). Jedan je od osnivača Pokreta za poboljšanje kulture za decu i mlade Ura kultura. Inspiraciju pronalazi u razgovorima s decom. Veliku podršku dobija od porodice, rodbine i prijatelja. Voli jesen, more i vetar.
(Kreativni centar)
Na kraju je dodala da joj je najdraža nagrada Neven, za knjigu Sto lica stolica.
„Nagrada je estetski dobro urađena, to je pravi neven, presovan cvet i dodeljuju je Prijatelji dece Srbije.
Kad neven cveta s proleća, ljudi koji organizuju dodelu nagrade idu u polja i beru neven.
On mora biti određene veličine, onda ga presuju kako bi ušao u tu povelju na koži koji radi kaligraf, tako da je poseban estetski doživljaj videti i dobiti tu nagradu koja je ustanovljena još 1955“, rekla je Petrović.
Književnica priprema novu knjigu, koja je u završnoj fazi, tako da deca uskoro mogu očekivati njene nove zanimljive priče.
Dejan Aleksić gost trećeg dana Književne kolonije
Književna kolonija u Vranju nastaviće se u četvrtak gostovanjem književnika Dejana Aleksića., koji će od 19 sati u Svečanoj sali gimnazije predstaviti svoj najnoviji roman Petlja. Aleksić je s ovim romanom postao prvi laureat novoustanovljene Nagrade Narodne biblioteke Srbije Vladan Desnica, za najbolji roman u 2021. godini. Aleksić (1972) je pesnik, dramski pisac i stvaralac književnih dela za decu. Dvostruki je dobitnik nagrada Politikin zabavnik i Neven, a među značajnim priznanjima koja je dobio za književno stvaralaštvo za decu nalaze se i Nagrada Zmajevih dečjih igara, Zlatno Gašino pero, Nagrada Radio Beograda, nagrada Sajma knjiga u Beogradu, Nagrada Rade Obrenović, Plavi čuperak, kao i međunarodna Nagrada Mali princ. Sa njim će u Vranju kao moderatorka razgovarati književna kritičarka Slađana Ilić.
