Uoči najavljenih izbora na gotovo svim nivoima za 17. decembar, Gradski odbor Demokratske stranke u Vranju posetio je lider ove partije Zoran Lutovac. On je sa čelnicima i članstvom DS-a na lokalu dogovarao smernice delovanja u sklopu predizborne kampanje za najavljene izbore. U intervjuu za portal Vranje News, Lutovac je govorio o svojim stavovima u vezi sa parlamentarnim, ali i mogućim lokalnim izborima, o tome ko i na koji način treba da se izbori za promene u Srbiji, o ulozi građana, medija i opozicije i sinergiji koja je potrebna u narednom periodu.
Razgovarao: Dejan Dimić
Vranje news: Gospodine Lutovac, lokalni izbori, posle ostavki više od 60 predsednika opština i gradonačelnika u Srbiji, najavljuju se od aktuelne vlasti upravo u tim opštinama, pa i u Vranju. Vi ste tražili razdvajanje izbora...
Lutovac: Tražili smo da se lokalni izbori odvoje od parlamentarnih, jer kada su zajedno sa parlamentarnim gubi se njihova suština.
Zbog čega?
„Pa, recimo, kada je u Vranju nosilac liste za lokalne izbore neko iz Beograda, pa bio to i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gubi se smisao same predizborne kampanje. Najpre, teme te kampanje nisu lokalne, nisu lokalni lideri od kojih će zavisiti grad u naredne četiri godine u prvom planu, već se priča generalno i uopšteno“.
I?
„I onda predsednik stranke, koja se izdaje za najjaču, pokušava da preko svog rejtinga ostvari rezultat za bilo koju lokalnu sredinu, pa i za Vranje. Rezultat je u nastavku da vam vlast čine ljudi koje narod u Vranju možda neće“.
Može li se to sprečiti i kakav odnos prema tome imaju stranke opozicije okupljene oko pokreta Srbija protiv nasilja?
„Smatramo da je to nedopustivo i da nije u skladu sa demokratskim procedurama. To moramo jednom da promenimo“.
Ali, vlast, Vučić i SNS kažu da to rade da bi uštedeli novac?
„A, ja kažem, da ništa nije skuplje nego izbori koji nisu zasnovani na demokratskim principima, izbori koji su lažirani, zasnovani na pritiscima i uskraćivanju informacija“.
Zašto su najskuplji?
„Jer ne dovode najbolje na mesta na koja bi trebalo da dođu, već one koji su najbliži nekome ko je popularan. Onda imate lošu, nesposobnu, a često i korumpiranu vlast“.
Ovde je gradonačelnik podneo ostavku, najavljuje se raspisivanje lokalnih izbora u 65 gradova i opština, između ostalog i u Vranju?
„Vranje nije nikakav izuzetak u odnosu na druge 64 lokalne samouprave. Oni su procenili da u ovom trenutku ovde kod vas mogu da ostvare dobar rezultat i da na talasu tog rezultata zatim i u opštinama gde ne stoje sasvim dobro ostvare neki povoljniji izborni rezultat. Međutim, ovde se radi o vama, o Vranjancima, ključ je u tome da se ljudi ovde osveste i preuzmu stvari u svoje ruke“.
Kakvi su po vašem mišljenju izbori zapravo potrebni Vranju, ali i tim drugim sredinama za koje se najavljuje glasanje u decembru?
„Vranju je potrebno da građani biraju one koji će na lokalu najbolje upravljati, one koji će dobiti podršku građana da svojim znanjem i umećem na najbolji način upravljaju gradom. Na način koji donosi benefite građanima, a ne vlastodršcima. Ako vi nemate medije, ako nemate mogućnost da vodite kampanju za lidere koji predstavljaju lokalne politike, već imate nekog lidera koji dolazi iz Beograda i govori o nekim optim mestima, onda vi nemate pravu lokalnu politiku“.
Da li stranke tzv. proevropske opozicije nameravaju da praksu održavanja svih izbora u jednom danu sada promene - da li ćete se složiti s tim da se održe lokalni izbori i da li ćete u njima učestvovati, jer je vaš zahtev bio samo beogradski i parlamentarni?
„Od starta se za to zalažemo. Znamo da SNS organizovanjem lokalnih izbora u isto vreme želi bolji rezultat za sebe i na parlamentarnim izborima, jer onda ljudi sa lokala više grizu i rade za sebe, a radeći za sebe zapravo rade za Vučića“.
Neko bi rekao da je to legitimno pravo svake partije...
„To ne bi smeo da bude osnov demokratije na lokalnom nivou. Ovde se biraju lokalni ljudi i trebalo bi omogućiti građanima da se usredsrede na lokalne kandidate od kojih zavisi budućnost grada i njegovih stanovnika“.
Dobro, ali vi ste tražili beogradske i parlamentarne izbore. Hoće li vaše članstvo izaći na ove lokalne, ako ih bude?
„Mi smo tražili parlamentarne izbore da bismo ispunili zahteve građana sa protesta Srbija protiv nasilja, jer ova vlast nije htela da ih ispuni. Rekli smo da želimo razdvojene beogradske i razdvojene lokalne izbore“.
Imate li snage da taj vaš zahtev pretvorite u realnost?
„To ne zavisi samo od nas političara i političkih stranaka. Nisu političke stranke opozicije neka nevidljiva sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar. To je stvar komunikacije između građana i opozicije“.
Pa, kako ostvariti tu komunikaciju?
„Samo građani i mi iz opozicije udruženi možemo stati u odbranu javnog interesa“.
Ali, šta konkretno uraditi, ako se žele odvojeni izbori na raznim nivoima, odnosno na lokalu?
„Moramo da stanemo u jedan front svi zajedno i da kažemo - to je naš zajednički zahtev“.
Rejting ekonomija
Zbog čega ste u Vranju?
„Obilazimo naše odbore po Srbiji, razgovaramo sa našim članstvom, simpatizerima i građanima Demokratske stranke o tome šta je potrebno uraditi da promenimo ovu vlast“.
Kakva je situacija u Srbiji?
„Ljudi su sve siromašniji, cene su sve veće. Za novac koji zarade građani ne mogu da prežive. Govore nam kako plate nikad nisu bile veće. Bile su veće i u njihovo vreme, devedesetih godina prošlog veka, kada smo bili milioneri i milijarderi, a za te pare nismo mogli ništa da kupimo. Sada ne možemo za 5.000 dinara da napunimo jednu kesu u prodavnici, a pre desetak i više godina smo to mogli za 2.000“.
Šta da rade građani?
„Da razmišljaju svojom glavom. Da pogledaju oko sebe, videće koliko nam je loše. Imamo vlast koja se zadužuje u ime naših sinova i unuka i tim novcem kupuju socijalni mir. Ali, te pare će neko morati da vrati“.
Kako biste nazvali aktuelnu ekonomiju Srbije – razne pakete finansijske pomoći pojedinim kategorijama stanovništva?
„To je tzv. rejting ekonomija. Građani od nje imaju samo instant korist, koja traje dan, dva. Moraju građani da shvate da je sve to pogrešno i nakaradno, da nam je potreban normalan život i normalne plate, gde im takva pomoć, na kraju krajeva, neće ni biti potrebna jer će moći da žive od svog rada“.
Ljudi na lokalu ćesto razmišljaju u stilu „nije to do mene“ i radije čekaju da im neko drugi rešava probleme...
„E, to više ne ide tako. Kad mi tražimo slobodne medije, to se ne tiče samo opozicije, već i građana. U interesu je građana da budu informisani. Jer, kad su informisani, oni mogu da izaberu. A kad nisu, oni samo mogu da konzumiraju ono što im se servira kao propaganda“.
Dakle, pozivate građane da se zajedno sa vama bore za odvojene izbore?
„Da. Isti je slučaj kao sa medijima. Razdvojeni izbori su u njihovom interesu. Moraju zajedno s nama da brane te svoje interese“.
Koja bi pitanja, u tom smislu, građani po vašem mišljenju trebalo da postave sebi?
„Treba da se zapitaju – šta možemo da uradimo, mi kao građani. Nikome nije u interesu da se ljudi biraju na taj način što su ucenjeni, pritisnuti, već je u interesu svih nas da ljudi slobodno biraju one za koje smatraju da će najbolje raditi u interesu građana“.
Šta da urade ti koji su pod pritiskom?
„Pozivam ih da to prijave nadležnim organima. Jer, oni koji ih pritiskaju čine krivično delo i mogu da odu u zatvor na tri godine. Ne treba da se građani plaše za svoju sudbinu, već da se boje ti koji ucenjuju“.
Šta savetujete građanima - kako da se bore za slobodne medije?
„Ne mogu samo da gledaju. Mi kao opozicija tražimo neke stvari u pogledu medijskih sloboda, vlast ignoriše. Ali, ako napravimo sinergiju, ako imamo ne samo političku već i društvenu opoziciju, ako se uključe građani i ako sprovedemo zajedničku kampanju na ulicama, kampanju koja neće moći da se ignoriše, koju će videti naše komšije i sugrađani, onda možemo s tim pritiskom izazvati neke promene“.
Kakva bi to sinergija trebalo da bude – šta da rade stranke, šta mediji, a šta građani?
„Stranke su tu da ukažu na problem, mediji su tu da se potrude da taj problem dopre do građana, ali bez aktivnog uključivanja građana nema promena“.
Koja je u tom smislu vaša poruka biračima u Vranju i Srbiji?
„Nemojte čekati da neko nešto za vas uradi. Neka svako proba da učini koliko je do njega. Jer, ako svako toliko učini, možemo se nadati povoljnom rezultatu“.
Profil
Zoran Lutovac je rođen 1964. godine u Beogradu. U prestonici je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Radio je u Institutu društvenih nauka od 1992. godine. Ambasador Srbije u Crnoj Gori bio je od 2008. do 2013. godine, da bi se potom vratio u Institut društvenih nauka. Bio je saradnik Fridrih Ebert fondacije. Član Jugoslovenskog, a potom i Srpskog udruženja za ustavno pravo je od 1994. godine. Član je Udruženja politikologa Srbije i član Odbora za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava SANU. Objavio je tri monografije i više od sedamdeset članaka i poglavlja u domaćim i stranim naučnim časopisima ili zbornicima iz oblasti međunarodnih odnosa, ljudskih i manjinskih prava i političkih odnosa u Srbiji i regionu. Član je DS-a od 1996. godine. Bio je savetnik predsednika DS (1996-2003), predsednik Resornog odbora za nacionalne manjine DS (1997-2003), predsednik Resornog odbora za ljudska prava DS (2004-2008), član političkog saveta DS od 2000-2008. i od 2013-2016. Bio je ministar za evropske integracije Vlade u senci DS 2015-2016. Bio je predsednik Političkog saveta (2016-2018), a predsednik DS-a je od 2018. godine. Savetnik predsednika vlade Srbije bio je od 2001. do 2003. za resor politička pitanja. Član Koordinacionog tela Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju bio je od 2001. do 2003. Član ekspertskog tima vlade Srbije za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore bio je tokom 2001-2002. Govori nemački i engleski jezik.
