Razgovarao: Bojan Tasić
Pošto ste profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, zanima me kakvo je vaše mišljenje o poziciji mladih umetnika kod nas?
Kokan Mladenović: Mladi ljudi ulaze u jedan teatar, u državi koja ne prepoznaje značaj kulture i obrazovanja za sopstveni opstanak. Ne možemo se dogovoriti šta su to kulturne vrednosti. Kada pogledate budžet za kulturu, shvatite sa koliko nipodaštavanja se ta ista država odnosi prema svima nama. Imao sam sreću da budem mlad reditelj u jednoj organizovanijoj zemlji, gde je bilo mnogo više ulaganja u kulturu i gde se kultura smatrala značajnom za opstanak i budućnost naroda.
A nakon toga?
"Sada već decenijama vaspitavamo i negujemo generacije koje nemaju kulturne potrebe. Oni misle da su rijaliti programi i televizijski kanali (ta viralna sfera vezana za mobilne telefone i kompjutere) nešto što kompenzuje našu potrebu za kulturom. Mislim da mladi ljudi u teatru moraju vrlo brzo da upoznaju sebe i svet oko sebe, kako bi našli svoj pozorišni odgovor na taj svet koji je prema njima prepun nerazumevanja".
Kakva im je polazna tačka?
"Oni počinju iz jednog velikog minusa, iz negacije. Uzdam se u njihov talenat i njihovu hrabrost. Ne postoji generacija koja je vredela, a da ipak nije našla svoj pozorišni put. To je pitanje lične časti i lične umetničke hrabrosti".
Kakvi su vaši sadašnji studenti?
"Imam sreću da predajem klasi hrabrih studenata režije i verujem da će oni uspeti da se radikalno obračunaju sa tim svetom koji ih ne prepoznaje kao vrednost".
Kako birate teme na kojima radite? Za okruglim stolom ste pomenuli da trenutno radite u Švedskoj, šta je u pitanju?
"Mark Tompson je napisao sjajnu knjigu koja se zove Izvod iz knjige rođenih – priča o Danilu Kišu. Godine kada je preminuo, Danilo Kiš je bio viđen za laureata Nobelove nagrade za književnost i sva njegova dela postoje prevedena na švedski jezik. Ima veliku međunarodnu slavu, paradoksalno veću kao internacionalni pisac nego kao eks jugoslovenski pisac. U toj predstavi Kiš je metafora jednog nezavisnog i slobodnog čoveka. On uspeva da ne pripada komunistima, a da napiše značajna dela, da bude suđen, osuđivan, kao i da obrne svoj lični integritet u jednom montiranom sudskom procesu. Uspeo je da bude disident, ali odbija da naplati svoj disidentski status na zapadu, poput mnogih drugih".
Kako vi lično doživljavate Kiša?
"Njegovo ukupno delo i delovanje je primer kako biti pravi umetnik, misleća i samostalna figura u podjednako ludom svetu kakav je i ovaj u kojem živimo. Mislim da će se u toj predstavi identifikovati i oni koji nisu čitali Kiša, identifikovaće se sa tom briljantnom individualnom ličnošću u odnosu na kolektivnu presju koja nam stalno stoji nad glavom. Što se tema tiče, znate, bilo bi divno da mi nemamo dovoljno tema. Kada bi živeli u nekoj potpuno uređenoj zemlji gde je sve prava demokratija, da su vrednosti koje nas okružuju neupitne. Da se pitamo kojom ćemo estetikom da zadivimo publiku, a ne kojim ćemo temama da se obračunavamo".
Kakav je naš aktuelni svet?
"Na žalost, svet u kome živimo je prepun devijacija. Nekako verujem da je pozorište popravljač sveta i da moramo ukazati na neke stvari. Kako smo i rekli u večerašnjoj predstavi - Jedan od najuzaludnijih poslova na svetu je biti popravljač sveta, ali ako svi odustanemo od tog popravljanja, onda ga niko nikada neće popraviti".
Profil
Rođen je u Nišu 1970. godine. Završio je srednju glumačku školu u Nišu u klasi Mime Vuković-Kurić. Diplomirao je na Katedri za pozorišnu i radio režiju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu 1995. godine, u klasi Miroslava Belovića i Nikole Jevtića. Vanredni je profesor na predmetu pozorišna režija, na FDU Beograd. Neke od predstava koje je režirao su Šekspir, Bunjuel, Miler Hamlet, Harms Slučajevi, Tirso de Molina Seviljski zavodnik i kameni gost, Bomarše Figarova ženidba, Aristofan, Lisistrata, Mir, Pravda, Agota Krištof Velika sveska, Dušan Kovačević Maratonci trče počasni krug, Balkanski Špijun, Sabirni centar, Henrik Ibzen Per Gint, Aleksandar Popović, Razvojni put Bore Šnajdera; Mrešćenje šarana, Šekspir Bogojavljenska noć; San letnje noći; Ukroćena goropad, Romeo i Julija, Bura, Ljubomir Simović Putujuće pozorište Šopalović, Bariko, Ilijada, Goran Petrović, K. Mladenović Opsada crkve Svetog Spasa, Velimir Lukić, Afera nedužne Anabele,Slobodan Selenič, Ruženje naroda u dva dela, Goran Stefanovski Bahanalije, Mihail Bulgakov, K. Mladenović Majstor i Margarita, Vida Ognjenović, Kako zasmejati gospodara; Je li bilo kneževe večere? Dž. J. Tolkin, K. Mladenović Hobit, Dž. M. Bari, M. Stojanović Petar Pan, Enda Volš Disco pigs, Svetislav Basara, Nova Stradija, Fosi, Kander, Eb, Chicago, Rado, Ragni, MacDermot, Kosa, Madač, Čovekova tragedija, Maja Pelević, Pomorandžina kora, Ja ili neko drugi, Skočidjevojka. Goldoni, Sluga dvaju gospodara, K. Mladenović/M.Grubić, Zona Zamfirova, mjuzikl po delu Stevana Sremca, Bomarše, K. Mladenović, Đarmati, Opera ultima, Eshil, Okovani Prometej, Aleksandar Dima, Tri musketara, Servantes, Don Kihot, Nušić, DR, Lars fon Trir, Dogvil, Milena Bogavac, Jami distrikt, autorski projekat Kad bi Sombor bio Holivud, V. Majakovski, Oblak u pantalonama, Gabrijel Ševalje, Klošmerl, Nebojša Romčević, Karolina Nojber,Branislava Ilić, K. Mladenović, Pad, autorski projekti No(j)eva Makedonija, Swan lake revisited, Gustav je kriv za sve, Abdulah Sidran, Sjećaš li se Doli Bel, Darko Cvijetić, Šindlerov lift... Sa uspehom je režirao u pozorištima Srbije, Slovenije, Mađarske, Crne Gore, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Bio je umetnički direktor pozorišta "Dadov" , stalni reditelj i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Somboru, direktor drame Narodnog pozorišta u Beogradu i upravnik pozorišta Atelje 212 u Beogradu.Za svoj rad, dobio je Nagradu Bojan Stupica, kao i mnoge druge značajne nagrade, među kojima su: pet Sterijinih nagrada, Nagrada Bora Mihajlović, nagrada Ardalion festivala u Užicu, grand prix za režiju na Međunarodnom pozorišnom festivalu u Budimpešti, četiri Zlatna ćurana na Danima komedije u Jagodini, četiri nagrade Joakim Vujić, četiri nagrade na Vojvođanskim susretima pozorišta, pet nagrada na Festivalu klasike u Vršcu, nagrada na Susretima pozorišta u Brčkom, dve nagrade na Festivalu pozorišnih praizvedbi u Paraćinu, tri nagrade na Festivalu praizvedbi u Aleksincu, nagrada za režiju Mostarska liska, nagrada za režiju festivala u Kotoru , zlatna plaketa Mokranjčevih dana u Negotinu i zlatna plaketa Dana Zorana Radmilovića u Zaječaru, kao i mnogih drugih esnafska priznanja i godišnje nagrada pozorišta u kojima je režirao.
