Suština ekoloških problema Vranja i okoline ogleda se prevashodno u nezadovoljavajućem nivou na kome se nalazi ekološka svest većeg dela građana, ali se mi trudimo da kulturu zaštite životne sredine proširimo i podignemo na viši nivo, bazirajući se na ekološkim znanjima i kritičkom vrednovanju odnosa prema životnoj sredini, kaže na početku intervjua za Vranje News gradski većnik za ekologiju i zaštitu životne sredine Danijel Vasiljević.
Vasiljević, koji je postao gradski većnik u maju ove godine zamenivši Žikicu Antanasijevića, smatra da je za podizanje svesti o problemima ekologije potreban multidisciplinarni pristup.
- U takvom ambijentu jasno je da dosadašnji antropocentrični pristup prirodi mora biti zamenjen biocentričnim, radeći na tome da ekološku kulturu shvatimo ne kao sredstvo otuđenja od prirode, već kao sredstvo približavanja njoj – kaže Vasiljević.
Svest ljudi o higijeni, ističe on, stvara se bliskošću sa okruženjem u kojem žive.
- Ubrzani urbani razvoj, tj. funkcionalno usmerena, a manje humanizovana gradnja dovela je do stvaranja betonirane i ekološki manje poželjne sredine za život ljudi.
Formiranje ekološke kulture nije nimalo lak zadatak, imajući u vidu da je u društvenom ponašanju decenijama preovladavao princip odnosa prema prirodi koji je imao utilitarni karakter – objašnjava Vasiljević za naš portal.
Da bi se preduzele određene mere, kako kaže, u menjanju i podizanju ekološke svesti, menjanju odnosa i ponašanja građana prema životnoj sredini, od značaja je najpre utvrditi u kojoj meri su obavešteni o uzrocima i posledicama ekoloških problema, kako ih doživljavaju i na koji način se prema njima odnose u realnim životnim okolnostima.
- U tu svrhu pripremamo istraživanje čiji će osnovni cilj biti utvrđivanje nivoa ekološke informisanosti, ekološke svesti i samoprocene proekološkog ponašanja.
Slična istraživanja su sprovođena u Evropi, a biće interesantno uporediti ova tri parametra istraživanja (nivo ekološke informisanosti, ekološke svesti i samoprocene proekološkog ponašanja) građana Vranja sa stanovnicima nekog od evropskih gradova sličnih demografskih karakteristika.
Nakon sprovedenog istraživanja, a na osnovu analize dobijenih podataka napravićemo detaljan plan o sprovođenju mera odgovorne lokalne ekološke politike – najavljuje Vasiljević.
On napominje da se zaštita životne sredine u gradskom budžetu definiše kroz upravljanje otpadom, upravljanje otpadnim vodama, smanjenje zagađenosti i zaštiti životne sredine kroz istraživanje i razvoj.
- Bez obzira na ukidanje naknade za zaštitu životne sredine, Grad Vranje prepoznao je da i te kako postoji potreba za ulaganjem u resor ekologije i zaštite životne sredine i izdvojio značajna sredstva koja su definisana budžetom za narednu godinu – kaže naš sagovornik.
Od trenutka stupanja na funkciju većnika za ekologiju i zaštitu životne sredine u maju 2019. godine, nabavljeno je još deset polupodzemnih kontejnera, a takođe primljena donacija u vidu dva polupodzemna kontejnera Gradu od strane dobavljača, navodi Vasiljević.
- Polupodzemni kontejneri predstavljaju čisto, sigurno, ekonomično i ekološki prihvatljivo rešenje za prikupljanje otpada – odsustvo neugodnih mirisa, jednostavnost korišćenja, a zbog same strukture kontejnera, ni vetar, niti životinje ne mogu širiti otpad po okolini.
Lokacije koje su predložene za postavljanje polupodzemnih kontejnera su Ulica Partizanski put, kod bivše Koštanine robne kuće na postojećoj lokaciji postavljena su četiri polupodzemna kontejnera, lokacija u Ulici Ivana Milutinovića kod bilborda, dopuna kod već postavljenih polupodzemnih kontejnera – postavljen je jedan polupodzemni kontejner, zatim u Ulici 29. novembra kod pekare "Kuzman", na postojećoj lokaciji – planirana su četiri, a u Dunavskoj ulici treba da se postave tri polupodzemna kontejnera.
Za poslednje dve navedene lokacije očekuje se postavljanje do kraja godine.
Za sve lokacije pribavljene su potrebne saglasnosti – napominje Vasiljević.
Takođe, dodaje, nabavljen je ulični mobilijar - stilske klupe i đubrijere za potrebe Grada.
- Klupe i đubrijere predstavljaju komade urbanog mobilijara koje svi primećujemo u javnom prostoru.
Možda će neko reći da su to nebitni predmeti u našoj svakodnevnici, ali kada se malo bolje pogleda, njihov oblik i funkcionalnost, strogo su determinisani čovekovim dimenzijama, navikama i fizičkim mogućnostima.
Grad Vranje je sproveo nabavku pomenutog uličnog mobilijara i već je prvi kontigent podeljen u skladu sa zahtevima, a u cilju sređivanja određenih prostora.
Takođe se očekuje i još jedna isporuka do kraja godine, posle čega sledi i njihovo postavljanje na određenim lokacijama u gradu – ističe Vasiljević.
Formirana je, kaže gradski većnik, i međuopštinska koordinaciona radna grupa za podršku uspostavljanju i sprovođenju sistema upravljanja čvrstim otpadom u Pčinjskom upravnom okrugu.
- Grad Vranje je odlukom Gradskog veća donelo rešenje o određivanju članova pomenute radne grupe čiji je najbitniji zadatak pokretanje procedure za izgradnju druge faze sanitarne deponije Meteris, koja će u narednim godinama prerasti u deponiju regionalnog karaktera.
Radna grupa je formirana pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Uloga radne grupe se ogleda kako u procesu koordinacije aktivnosti na usvajanju Međuopštinskog sporazuma, tako i kasnije u investicionoj i post-investicionoj fazi projekta.
Na održanoj sednici Gradskog veća u ponedeljak data je saglasnost na pomenuti Sporazum i očekuje se da do kraja godine bude usvojen i od strane Skupštine Grada – napominje Vasljević.
Vranje na Ecofair-u
Grad je, podseća, predstavljen na sajmu ekologije i zaštite životne sredine u Beogradu - Ecofair 2019.
- Vranje je predstavljeno na sajmu kao grad sa ogromnim ekološkim potencijalom, a pre svega kroz izgradnju druge faze sanitarne deponije Meteris sa tendencijom da preraste u regionalnu deponiju, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i predstavljanja prirodnih resursa grada, Vranjske Banje i Besne kobile. Uspostavljeni su kontakti sa proizvođačima komunalne opreme, predstavnicima instituta i organizacijama koje se bave ekološkim uslugama – otkriva Vasiljević.
Raspisan je, napominje, javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine za 2019. Godinu.
- Posebna pažnja raspisivanjem ovog konkursa bila je posvećena projektima koji svojim kvalitetom doprinose razvoju i zaštiti životne sredine, poboljšavaju kvaliteta života i utiču na razvijanje ekološke svesti, kulture i mišljenja.
Prilikom vrednovanja projekata, prednost su imali programi, odnosno projekti koji zadovoljavaju kriterijume održivosti, poboljšanje kvaliteta životne sredine, odnosno konkretna korist za veći broj građana Vranja – kaže Vasiljević za naš portal.
Uspostavljena je saradnja sa Regulatornom agencijom za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), navodi Vasiljević.
- Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja uređuju se uslovi i mere zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja.
Nejonizujuća zračenja jesu elektromagnetska zračenja koja imaju energiju fotona manju od 12,4 eV i ultrazvuk ili zvuk čija je frekvencija veća od 20 kHz.
Grad Vranje je u saradnji sa RATEL-om kroz njihov projekat obavio odgovarajuća merenja na nekoliko lokacija na teritoriji grada, a sve u cilju otkrivanja prisustva, utvrđivanja opasnosti, obaveštenja i preduzimanja mera zaštite od nejonizujućih zračenja, a prevashodno u cilju zaštite zdravlja ljudi.
Sprovedena merenja nisu pokazala neka bitna odstupanja od graničnih vrednosti.
Takođe, prilikom merenja tražene su i odgovarajuće lokacije za postavljanje odgovarajuće horizontalne ili vertikalne instalacije za merenje nejonizujućih zračenja.
Dati su određeni predlozi od strane RATEL-a za postavljanjem instalacijama (uređaja za merenje), a njihovo postavljanje će se realizovati u narednom periodu uz saglasnost Grada Vranja – najavljuje Vasiljević.
Sufinansiranje investicionog održavanja zgrada
On dodaje da je raspisan javni poziv za bespovratno sufinansiranje aktivnosti investicionog održavanja i unapređenja svojstava zgrada, gde Grad Vranje učestvuje u bespovratnom sufinansiranju projekata u iznosu do 50 odsto predračunske vrednosti radova, dok podnosilac prijave obezbeđuje ostalih 50 odsto potrebnih sredstava.
- Sredstva javnim pozivom dodeljuju se pre svega za sanaciju ravnih krovova u cilju sprečavanja nastanka štetnih posledica po život i zdravlje ljudi i bezbednost zgrade, za investiciono održavanje fasada radi sprečavanja štetnih posledica po bezbednost građana, za zamenu upotrebljenih građevinskih materijala koji su štetni po život i zdravlje ljudi, za unapređenje energetskih svojstava zgrade radi smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i druge aktivnosti kojima se sprečava nastanak štetnih posledica po zdravlje i život građana, životnu sredinu, privredu i imovinu veće vrednosti. Gradsko veće je donelo rešenje o dodeli sredstava za bespovratno sufinansiranje aktivnosti investicionog održavanja i unapređenja svojstava zgrada kojim se dodeljuju novčana sredstva stambenoj zajednici Trg bratstva jedinstva broj 10 za sanaciju krovne konstrukcije na zgradi Braće Bajić – kaže Vasiljević.
Urađen je, navodi gradski većnik, projekat "Plan sadnje drvoreda" u ulicama Kolubarska, Kosovska i Sime Pogačarevića.
- Funkcija gradskih uličnih drvoreda i njihov značaj ogleda se u estetskom i ekološkom smislu.
Oni ublažavaju žegu u letnjem periodu, povećavaju relativnu vlažnost vazduha, snižavaju nivo gradske buke, vrlo povoljno utiču na aerozagađenje na ulici i u neposrednom okruženju.
Ovaj projekat definiše sadnju drveća i formiranje novih drvoreda.
Podizanje pomenutih drvoreda očekuje se u narednom periodu, a u skladu sa vremenskim uslovima pod kojima se može izvršiti sadnja drveća – dodaje naš sagovornik.
Takođe, kako kaže, urađeni su projekti ozelenjavanja javnih površina na teritoriji Grada.
- Uz saradnju sa gradonačelnikom i JP Zavod za urbanizam i izgradnju Grada Vranja, a u cilju povećanja i sređivanja zelenih površina na teritoriji Grada, urađeni su projekti idejnog rešenja i predračun troškova za formiranje novih zelenih površina koje predstavljaju ukras pojedinih delova grada, a neretko imaju i veći značaj u ukupnom sistemu gradskog zelenila čineći jedinstvenu celinu sa uličnim drvoredima i parkovskim površinama.
Realizacija pomenutih projekata planirana je za 2020. godinu – navodi Vasiljević.
Formirana je, dodaje, radna grupa za pripremu i izradu plana kvaliteta vazduha na području grada.
- Zadatak radne grupe je da pripremi i izradi Plan kvaliteta vazduha, a u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha.
Plan kvaliteta vazduha radi se za petogodišnji period na koji saglasnost daje Grad Vranje, a onda i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a sve u cilju zaštite zdravlja ljudi.
Kompletno izrađen Plan kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja očekuje se u prvim mesecima 2020. godine – najavljuje Vasiljević.
Uspostavljena je, napominje, saradnja sa Agencijom za zaštitu životne sredine, koja ima nadležnost nad državnom mrežom za praćenje kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije.
- Na teritoriji Grada postoji automatska merna stanica za merenje odgovarajućih parametara kvaliteta vazduha.
Merna stanica predstavlja montažni objekat višeg javnog interesa.
Uz saradnju sa Agencijom za zaštitu životne sredine i saglasnosti Grada očekuje se izmeštanje postojeće merne stanice na novoj lokaciji u narednom periodu radi dobijanja potrebnih podataka za potrebe Grada, agencije, a pre svega u cilju provere samog kvaliteta vazduha na teritoriji grada i zaštite zdravlja ljudi – kaže Vasiljević.
RESANACIJA ALEKSANDROVAČKOG JEZERA
Što se tiče Aleksandrovačkog jezera, kako kaže većnik Vasiljević, u gradskom budžetu za 2020. godinu predviđena su sredstva za njegovu resanaciju.
- Aleksandrovačko jezero predstavlja veštačku akumulaciju formiranu nasute brane visine deset metara na Aleksandrovačkoj reci. Učinjen je pokušaj da se jezero pretvori u turističku i lokalnu atrakciju Vranja koja bi trebalo da bude korišćena naročito tokom letnjih meseci. Međutim, tokom vremena, zbog povećanja aktivnosti i priliva hranljivih materija, u slivu je došlo do intenzivne eutrofizacije i do dva masovna pomora ribe – podseća Vasiljević.
Imajući u vidu trenutnu situaciju jezera i njegov značaj za građane Vranja, kao i njegov potencijal za turističke aktivnosti i rekreaciju, dodaje Vasiljević, Grad želi da sprovede sve neophodne istrage i radove koji bi se omogućilo ponovno korišćenje Aleksandrovačkog jezera, kako za navodnjavanje, tako i u turističke svrhe.
- Grad Vranje je u budžetu za 2020. godinu predvideo sredstva za razradu projektno-tehničke dokumentacije za realizaciju kapitalnog projekta, a to je resanacija Aleksandrovačkog jezera. Osnovni cilj izrade projektno-tehničke dokumentacije je da se obezbedi stabilno vodosnabdevanje jezera tokom leta, kada je smanjeno snabdevanje jezera površinskim i podzemnim vodama, čime će biti omogućen konstantan dotok vode tokom cele godine i onemogućiti stvaranje cijanobakterija – zaključuje Vasiljević.
Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine predviđene su, ističe Vasiljević, programske aktivnosti koje se sprovode u toku godine uz saglasnost nadležnog ministarstva.
- Programske aktivnosti koje su definisane ovim programom su kontrola kvaliteta vazduha i praćenje buke u Vranju kao zakonska obaveza lokalne samouprave, zatim kontrola alergenopolena u vazduhu, uređenje otpadnih voda jer izlivanje otpadnih voda predstavlja veliki problem kojim se zagađuje životna sredina kako u koritima reka tako i u naseljenim mestima.
Tu je i nabavka polupodzemnih kontejnera, nabavka urbanog mobilijara - stilskih klupa i đubrijera, kotizacije za seminare i za učestvovanje na sajmovima – napominje Vasiljević.
S obzirom na to da je zakonima iz oblasti životne sredine koji su usklađeni sa direktivama Evropske Unije velika odgovornost i na lokalnoj samoupravi, neophodno je edukovati kadar na seminarima i sajmovima zaštite životne sredine, sve s ciljem olakšanja sprovođenja zakonske regulative, navodi gradski većnik.
- Od značaja je i edukacija stanovništva s ciljem povećanja ekološke svesti i kulture kako kod najmlađih tako i kod starijih.
U planu je i organizovanje tradicionalnih manifestacija kao što su Eko kviz, Ekološka nedelja, obeležavanje Dana iz ekološkog kalendara – kaže Vasiljević.
METERIS
Na pitanje o stanju deponije Meteris Vasiljević kaže da se ulažu napori da preraste u objekat regionalnog karaktera.
- Deponija Meteris je prva sanitarna ekološka deponija u Srbiji koja je počela sa radom septembra 2002. godine, na površini od oko šest hektara. Izgrađena je sredstvima tada opštine Vranje, a predviđeni rok trajanja deponije bio je 15 godina. Grad Vranje i opštine Pčinjskog okruga uključene su u "Program upravljanja čvrstim otpadom", koji se sprovodi u okviru bilateralne saradnje Vlade Savezne Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije preko Razvojne banke Nemačke (KfW) a koji za cilj ima izgradnju druge faze sanitarne deponije Meteris i uspostavljanje međuopštinskog sistema upravljanja čvrstim komunalnim otpadom – pojašnjava Vasiljević.
Idejno rešenje za proširenje deponije, kaže, biće gotovo u prvom kvartalu naredne godine čime će ona prerasti u objekat regionalnog karaktera.
- Finansijski ugovori sa nemačkom razvojnom bankom KfW u iznosu od 11 miliona evra za realizaciju projekata izgradnje regionalnih deponija u Kruševcu i Vranju potpisani su 13. decembra 2019. godine. U ime Vlade Srbije ugovore je potpisala ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović. Potpisivanjem ovih finansijskih ugovora obezbeđena su sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije, a potom i za proširenje same deponije Meteris – ističe Vasiljević.
On napominje da će se potpisivanjem međuopštinskog sporazuma o zajedničkom obavljanju poslova upravljanja komunalnim otpadom i dobijanjem dozvole za sakupljanje, transport, skladištenje i odlaganje otpada, izdate preduzeću, koje upravlja budućom Regionalnom deponijom, zatvoriti sva nelegalna smetlišta na teritoriji grada kao i nesanitarne deponije na kojima se otpad odlaže u polukontrolisanim uslovima.
- Sanacija i rekultivacija svih postojećih nesanitarnih deponija u potpisnicima Sporazuma biće urađena u skladu sa rokovima utvrđenim u regionalnim i lokalnim planskim dokumentima i kada se za to steknu neophodni finansijski i tehnički uslovi – kaže Vasiljević.
PROFIL
Danijel Vasiljević rođen je u Vranju 1986. godine. Završio je srednju Hemijsko-tehnološku i srednju Medicinsku školu u Vranju. Obrazovanje je nastavio na Visokoj školi primenjenih strukovnih studija u Vranju, stekavši zvanje strukovni inženjer tehnologije drveta. Radni vek počeo je 2012. godine u Zdravstvenoj ustanovi apoteka Aska, gde je na poslovima knjigovodstva i finansija radio do kraja 2014. Godine 2015. i 2016. godine radio je u JKP Komrad na poslovima referenta naplate, a početkom 2017. godine prešao u "Zegin Healthy Food" doo Vranje i tu ostao do sredine 2017. godine, na poslovima farmaceutskog tehničara. U maju 2019. godine izabran je za gradskog većnika za ekologiju i zaštitu životne sredine.
Kao jedan od značajnih projekata u ovoj godini, gradski većnik izdvaja aktuelno sređivanje stambeno poslovnog Bloka Pošta-Banka u samom centru grada.
- Kroz kompletno sređivanje postojećeg stanja rešavaju se ekološko-komunalni problemi u bloku, a isti postaje funkcionalan i od koristi vlasnicima stanova, vlasnicima poslovnog prostora, korisnicima usluga, a na radost naših građana.
Gledano kroz svakodnevni kontakt sa sugrađanima, a pre svega njihovo lično zadovoljstvo, pokretanjem i realizacijom ovog projekta, kao resorni većnik ne mogu a da ne budem i lično zadovoljan – ističe Vasiljević.
Pema njegovim rečima, u poslednjih nekoliko godina sve više ima sluha za prepoznavanje i rešavanje ekoloških problema na teritoriji Grada, te lokalna samouprava i javna preduzeća koja su direktno uključena u rešavanju problema ekologije i zaštite životne sredine koordinišu svoje aktivnosti iz ove oblasti sa jednim zajedničkim ciljem – da životna sredina bude onoliko lepa koliko mi brinemo o njoj.
- Svesni smo da svaki dinar uložen u resor ekologije i zaštite životne sredine nije trošak, već ulaganje u budućnost samog grada – zaključuje većnik Vasiljević u intervjuu za Vranje News.
razgovarala: J. Ristić
Tekstovi u sklopu projekta „Internet eko reporteri“ sufinansirani su sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Mišljenja, stavovi i zaključci izneti u tekstovima su isključiva odgovornost portala Vranje News i autora i ne odražavaju mišljenja i stavove ministarstva.
