Zeleno - levi front prikupljao je u Vranju potpise za registraciju ove organizacije kao političke stranke. To je, između ostalog, deo intencije za širenje stranačke infrastrukture na područje cele Srbije, sa idejom formiranja nove političke snage koja nastaje širenjem pokreta Ne davimo Beograd na nacionalni nivo i udruživanjem sa prijateljskim lokalnim pokretima. Akcija u Vranju bila je prilika da u okviru naše rubrike Kontekst redakcija Vranje News-a uradi intervju sa Biljanom Đorđević, narodnom poslanicom u Skupštini Srbije, rođenom Vranjankom, svojevremeno učenicom vranjske gimnazije, i jednom od najaktivnjih opozicionih poslanica u republičkom parlamentu.
Razgovarala: M. Dimić
Vranje News: Opozicija želi da menja stvari u Srbiji, ali i manjim sredinama poput Vranja. Kako to izvesti ako se zna da je, recimo, Vučić ovde na poslednjim predsedničkim izborima 2022. godine imao oko 70 odsto glasova, a SNS kao stranka sa parlamentarnom listom oko 53 odsto?
Đorđević: "Potpuno smo svesni kakav su politički teren Vranje i jug Srbije".
Kakav?
„Problem koji ovde postoji u vezi sa rezultatima koje pominjete vezan je za medijsku scenu, odnosno televizije sa nacionalnom frekvencijom i zato je jedan od glavnih zahteva aktuelnog protesta Srbija protiv nasilja upravo oduzimanje nacionalne frekvencije Pinku i Hepiju".
Šta je glavni problem u vezi sa ovim televizijama i izborima?
„Mržnja, agresivni, pa i nasilni sadržaji koje te dve TV kuće emituju, direktno su povezani sa načinom na koji se tretiraju politički protivnici“.
Kako se to odražava na rezultate izbora?
„Za vlast je centar moći u kontroli pomenutih medijskih kuća. Aktuelna borba protiv nasilja i taj zahtev sa protesta upravo su povezani sa borbom za fer i poštene izbore koji u proteklom periodu nisu postojali".
Peta nacionalna frekvencija i dalje visi, ovde se na kašičicu građani informišu iz nekih drugih izvora. Imate li u agendi i druge načine, osim medija, da doprete do građana...
„Meni je potpuno jasno da se vlast pobrinula da dobar deo Srbije nema prilike da čuje nešto drugo, odnosno da u mnogo manjoj meri može da dobija informacije iz slobodnih medija. Zato, dok se mi sa tim konglomeratom ne izborimo na adekvatan način, jedino što nam preostaje jeste kampanja od vrata do vrata i rad na terenu“.
Prekid škole – haotična mera
U ovoj kriznoj situaciji, Vučić, Vlada Srbije i premijerka Ana Brnabić izašli su sa nekim neočekivanim ili možda očekivanim merama. Škola je naglo prekinuta - kako to komentarišete?
„Prekid škole je još jedna od mera koja je pokazala potpunu haotičnost u načinu donošenja odluka, u komunikaciji koja bi trebalo da ima veze sa jednom takvom odlukom. Na kraju krajeva - pitamo se šta je namera, zbog čega je takva odluka doneta. I ako je trebalo da se prekine školska godina, ovo sigurno nije bio način. Praktično je odluka bila degradirajuća za nastavnike i škole, jer su za nju praktično saznali iz medija. I onda su stavljeni pod pritisak roditelja u vezi sa zaključenjem ocena i slično. Proizveden je haos“.
Koliko je u tom smislu važno da imate svoje ljude u Vranju i na jugu?
„Važno je da imamo svoje aktiviste ovde, ljude koji mogu da prenose tu poruku i građanima predstave načine na koje se do ovog momenta borimo za razne vrste sloboda i bolju Srbiju u drugim mestima“.
Imate sada i RTS, prvenstveno preko skupštinskih prenosa. Počeli su da izveštavaju i sa protesta Srbija protiv nasilja. Utiče li to da se stvari menjaju?
„To jeste neki iskorak, ali smo svesni i da će efekti te borbe biti spori. Važno mi je da naglasim da ne treba odustajati od nečega samo zato što je teško. Ne očekujemo odmah pobede, ali očekujemo da nam se pridruže ljudi kojima je dosta života u ovakvoj Srbiji, gde nam dobar deo stvarnosti kreiraju Pink i Happy".
Šta vam je u vezi s tim konkretni cilj u Vranju?
„Cilj nam je da u Vranju napravimo odbor koji će ljudima praktično demonstrirati kako je to boriti se za demokratiju, socijalnu pravdu, životnu sredinu i sve ostalo“.
Sa protesta Srbija protiv nasilja svake sedmice ponavljaju se određeni zahtevi ka vlasti, u minimalnom delu su ispunjeni, ali većina nije. Kakva je pozicija pokreta Ne davimo Beograd i Zeleno - levog fronta u tom pogledu?
„Ne davimo Beograd je prvi i izašao sa idejom da pozovemo ljude na okupljanje. Mi smo i u godinama pre organizovali protestne skupove u Beogradu i razumemo zašto su protesti važni, kao nekakav način da ljudi jedni druge vide i iskažu određene stavove. Da vide da nisu sami u nekim svojim težnjama".
Vučićeve mere pokazuju gde gubi podršku
Kao odgovor na protest Srbija protiv nasilja i njegove zahteve, određene kategorije glasača dobile su nova obećanja o povećanjima prinadležnosti ili novom ciklusu nekakve finansjske pomoći od države?
„Kada je reč o merama povećanja penzija i plata, ili finansijskoj pomoći za neke kategorije stanovništva, reč je o klasičnom podmićivanju biračkog tela. Građani treba da znaju da ćemo to svi mi plaćati, da to nisu pare niotkuda.
Da li vam je neko od obećanja posebno bilo indikativno?
„Najinteresantnija mi je ova mera po 10.000 dinara za majke koje imaju decu uzrasta do 16 godina. Dakle, ništa majkama nije drugo ponuđeno posle ovih tragedija da rasprši te njihove strahove, osim kupovine glasova na jedan uvredljiv način. Ta mera bukvalno ogoljeno pokazuje u kom je biračkom telu Aleksandar Vučić izgubio podršku“.
Kakve je rezultate dosad dao protest?
„Sadašnji protest je već dao neke rezultate, pre svega u pogledu toga da se ljudi osećaju ohrabreno, osećaju da borba ima smisla i da može dovesti do toga da ovom društvu bude bolje. Takođe, stvorena i određena očekivanja".
Zahtevi su, kako se iz pozicije često ističe, nekakav put da se dođe do demokratskih izbora, vrsta preduslova za takve izbore…
„Izbori, kao i mnogo šta drugo u ovoj državi, nisu slobodni i pošteni. Imamo u izbornim ciklusima situacije da se nekome preti, da se ljudi ucenjuju gubitkom posla, da ima verbalne, pa čak i fizičke agresije i da je to za mnoge ljude odvraćajući faktor čak i da se uključe u politiku. I istovremeno demotivišući kada je reč o izlasku na izbore“.
Pred vama, narodnim poslanicima u Skupštini Srbije, trenutno je rasprava o smeni ministra policije Bratislava Gašića i formiranju Anketnog odbora, koji bi trebalo da ispita sve oklnosti tragedija koje su početkom maja zadesile Srbiju. Šta od te rasprave očekujete?
„Očekujem još najmanje dve sedmice rasprave o tome, videćemo kako će vladajuća većina reagovati na to i kako će oni glasati".
Imate li neki predosećaj ili pretpostavku o tome kako će glasati?
„Nisam sigurna da oni sada znaju kako će glasati. Mislim da čekaju da vide kako će se stvari sa protestima razvijati. Zato smatram da je važno da se održi ovaj pritisak sa ulica. Istovremeno mislim da će se taj pritisak, u ovoj ili nekoj drugoj formi, nastaviti i kasnije".
U kojoj formi?
„Protesti nisu jedini način da se vrši pritisak ka vlasti i nisu jedini način da se artikulisano iznose određeni zahtevi. Svi govore o tome da se bliži leto i da će tenzija da splasne, ali postoje i drugi načini da se održava taj plamen i to je nešto o čemu ćemo obavestiti javnost u narednom periodu".
Na kraju, šta mislite - da li će Vučić dati Gašića?
„Sačekajmo da se završi ova sednica i da vidimo da li će Vučić dati Gašića. U svakom slučaju, potreban nam je sistem koji će prepoznavati da povremeno mora da se snosi odgovornost, kako lična, tako i politička. Od toga nećemo odustati".
Profil
Biljana Đorđević je rođena 1984. godine u Vranju. Osnovnu školu završila je u Bujanovcu, gimnaziju u Vranju, a osnovne, master i doktorske studije na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Master studije iz političke teorije završila je i na Univerzitetu u Oksfordu. Docentkinja je Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu gde predaje kurseve iz oblasti savremenih političkih teorija. U prethodnom periodu bila je koordinatorka Političkog saveta Ne davimo Beograd i članica Ženske i Socio-ekonomske grupe inicijative NDM BGD. Članica je Predsedništva Udruženja za političke nauke Srbije i Srpskog udruženja za pravnu i socijalnu filozofiju, Upravnog odbora A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava, Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA i međunarodnog opservatorijuma municipalizma – Minim. Članica je Malog veća pokreta Ne davimo Beograd. Prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 13. sazivu, kao druga na listi Moramo – Akcija – Ekološki ustanak – Ćuta – Ne davimo Beograd – Nebojša Zelenović, a mandat joj je potvrđen 1. avgusta 2022. U 13. sazivu zamenica je predsednika poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, Moramo. Članica je Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za prava deteta. Zamenica je člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana.
