Dok je većina drugih velikih pisaca uglavnom u svojim delima opisivala emocije, Bora Stanković ih je izazivao kod čitalaca i to je ključna razlika i razlog zbog kojeg njegova književnost ne zastareva, rekao je u Vranju Robert Hodel, istaknuti međunarodni slavista sa Univerziteta u Hamburgu, koji se dugi niz godina bavi proučavanjem i prevođenjem dela najpoznatijeg Vranjanca.
Knjigu o Bori Stankoviću, pod nazivom Ranjav i željan najpre je objavio na nemačkom jeziku, a potom prošle godine i na srpskom u prevodu Mine Đurić, a u izdanju Lagune.
Knjiga je obogaćena novim saznanjima, malo poznatim fotografijama i živopisnim evociranjem odlika srpskog i jugoslovenskog društva posle Prvog svetskog rata.
Ova studija pritom je najmanje istražen segment života i stvaranja Bore Stankovića.
Akademik Jovan Delić kazao je da je Hodel uradio više za srpsku književnost nego bilo koji slavista ikada.
"Siguran sam da to od sebe nije očekivao kada je prvi put došao u Novi Sad, ni ne sluteći da će ga srpska književnost prožeti i osvojiti.
Njegovi prevodi su kreativni i poetski.
Kod svakog je konsultovao srpske kolege, naročito na planu razumevanja teksta", rekao je Delić.
Dragana Vukićević, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, rekla je da Bora Stanković nije ceremonijalni pisac, već pisac koji se čita.
"U opusu Bore Stankovića postoji očito nešto što prvocira čitanje.
Međutim, ovde je zanimljivo i što provocira čitanje stranaca.
Hodel bira da proučava najteže pisce i njima se posvećuje.
Momčilo Nastasijević je pretežak i za nas kojima je to maternji jeyik, Bora je takođe pretežak za prevođenje, kao i Ivo Andrić, Dragoslav Mihajlović.
Kao da Hodel bira najteže za prevođenje u našoj književnosti", rekla je Vukićević.
Ona je dodala da knjiga Ranjav i željan spada u "odlične stvaralačke biografije".
"Da sam, recimo, uzela ovu knjigu, a da prethodno ne bih videla autora, mislila bih da je ovo neko iz Vranja napisao.
Toliko preciznih podataka ima; on prati čitavu mrežu istraživača, dobro proučava i poznaje veliki broj ljudi iz vaše sredine, to su ljudi iz raznih oblasti i sve to čini kako bi nastala ova knjiga.
U njegovom romanu postoji veliki broj činjenica, ali se ona čita kao roman, roman o čoveku koga počinjete da doživljavate iznova, kao da je živ.
Napisana je sa izuzetnim literarnim talentom", rekla je Vukićević.
"Poznajem odlično poljsku i rusku književnost, ali u to vreme nije bilo autora koji su pisali na tako senzualan način kako je to činio Bora Stanković", rekao je Hodel, obraćajući se Vranjancima.
"Bora nije mario za kanone i pravila.
Sad je 125 godina kako se igra Koštana, a prvi kritičari su govorili da tu nema prave dramske strukture.
Mislim da će se Bora čitati i čitati, jer njegova književnost neće zastareti", rekao je Hodel.
Bojan Čolak sa Instituta za književnost i umetnost u Beogradu rekao je da su prve Hodelove studije više bile okrenute proučavanju Stankovićevog dela ka poetičkim momentima, koji bi se ticali evropske književne scene.
"Ali, nakon Hodelovog prevođenja, u njemu se rodilo dublje interesovanje za vranjsku kulturu i kulturne kodove.
Knjiga je okrenuta široj publici i svako ko je pročita biće podstaknut da iznova proživljava Borinu prozu", rekao je Čolak.
Poslednjeg dana manifestacije, u subotu 22. marta u 19 časova, u Kamernoj sali Pozorišta Bora Stanković o monografiji Ivo Andrić: most i žrtva, povodom 50 godina od smrti našeg nobelovca, govoriće upravo akademik Jovan Delić, autor monografije, kao i slavista Robert Hodel.
Program 6. Borinih književnih dana organizuje Biblioteka Bora Stanković, a pokrovitelj je Grad Vranje.
Profil
Robert Hodel (Butisholc, Švajcarska, 1959) je nemački slavista, komparatista i prevodilac. Studirao je slavistiku, filozofiju i etnologiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu, Dubrovniku i Pragu. Magistrirao je s tezom o skazu kod Nikolaja Ljeskova i Dragoslava Mihailovića, a doktorirao u Bernu na prozi Platonova. Preveo je na nemački dela Momčila Nastasijevića, Dragoslava Mihailovića i više savremenih srpskih pesnika. Objavio je niz naučnih radova, monografija, prikaza, antologija i komparatističkih priloga o srpskim i ruskim piscima. Profesor je na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu. Član je naučnog društva Lajbnic iz Berlina, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni član Srpskog književnog društva. Saradnik međunarodnih slavističkih časopisa, među kojima Letopisa Matice srpske i Zbornika Matice srpske za književnost i jezik.
