Vranje - Organizatori tradicionalnog sabora narodnih običaja Drelja Ogorelja, koji se svake godine trećeg dana Vaskrsa održava u bujanovačkom naselju Zbirište, poredtradicionalnog svadbenog veselja, kao novinu najavljuju takmičenje u razbijanju vaskršnjih jaja.
"Pozivamo sve građane i decu da učestvuju u nadmetanju, dobro se zabave i dođu u što većem broju", poručili su organizatori.
Otvaranje programa uz muziku predviđeno je za 13 časova, a prvo nadmetanje sat kasnije.
Nakon ceremonijalnog odlaska po mladu, nastupa KUD-ova Soko i Vrelo, održaće se finalno takmičenje i proglašenje pobednika.
Uz ograničen broja učesnika, građani zainteresovani za nadmetanje u razbijanju jaja mogli su se prijavljivati do ponedeljka 25. aprila u 10 časova.
Najvljuje se žestoka konkurencija.
Treći dan Vaskrsa u Bulčinoj mahali (Zbirište), još od turskog vremena obeležava se običajem koji predstavlja svojevrstan performans svadbenog veselja u okviru koga su mlada i mladoženja muškarci, uz postavljenu svadbenu sofru, trubače, folklor i mnogo okupljenog sveta.
O običaju
O običaju Drelja Ogorelja pisao je vranjski sakupljač narodnih umotvorina, leksikograf i folklorista Momčilo Zlatanović u svojoj knjizi Narodno pesništvo južne Srbije (Narodni muzej Vranje, 1982). Zlatanović je zabeležio da se, otkako se pamti, na mestu Zbirište u Bujanovcu, trećeg dana Vaskrsa popodne priređuje muška mimičko-dramska igra Drelja Ogorelja, čije izvođenje traje do tri sata. Drelja Ogorelja je bio veoma omiljen i za vreme Turaka (do 1912. godine), pisao je Zlatanović.
"Oko Zbirišta, na stolicama i klupama, u prvom redu, sedeli su begovi, age i drugi predstavnici turskog feudalizma. Naoružani turski policajci održavali su red, jer turska vlast nije dozvoljavala da neki verski fanatik smeta Srbima u izvođenju ove narodne drame. Glavna su lica Drelja Ogorelja i Dreljanica (snaška). Pre drugog svetskog rata, kao tumač glavne uloge, uloge Drelje Ogorelje, isticao se Stojan Stojilković zv. Biško. Posle rata u ulozi Drelje je skoro uvek Rade Spasić zv. Idriz, rođen 1918. godine u Bujanovcu. Drelja Ogorelja je još popularan u Bujanovcu. Godine 1976. na Zbirištu je bilo više od dve hiljade gledalaca. Starac Drelja Ogorelja bio je obučen u starovremsko odelo: bele čakšire od sukna, aleni pojas, kaput od klašnja i pletena šubara. Držao je nož, pištolj i dugačku motku. Ulogu snaške imao je muškarac, koji je nosio futu i šamiju. Obraze je, po običaju, bio jače narumenio. Pošto je igra izvedena, pojedini učesnici su seli za postavljene stolove. Rade Spasić i njegovi drugovi zapevali su epsku narodnu pesmu o Aguš-agi iz Biljače. Drelja Ogorelja sadrži i takve elemente koji upućuju na to da je ova mimičko-dramska igra imala i magijsko-agrarnu funkciju. Zna se za kultnu ulogu vatre u Slovena. Verovalo se i u apotropejsku i lustrativnu ulogu vatre. Odvajkada je i verovanje u orlakao predvodnika gradobitnih oblaka", zapisao je Zlatanović.
