Udruženje za zaštitu prava gradđana Referenca , čiji je pravni zastupnik (prema podacima Agencije za privredne registre - APR) Ivan Stanković, bivši većnik za budžet i finansije u Gradskom veću grada Vranja, nalazi se među onima koji su od avgusta Povereniku za informacije od javnog značaja poslali više od 5.000 žalbi, objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).
Poverenik Milan Marinović kaže da je ovo novi način na koji se, navodno, "može zloupotrebama doći do novca iz budžeta".
Užurbano je ovih dana u prostorijama Poverenika za informacije od javnog značaja čiji službenici od avgusta rade prekovremeno – tokom popodneva i subotom.
Posao ove institucije je važan jer odlučuje o tome da li će građani dobiti informacije koje razna ministarstva, opštine, javna preduzeća i drugi ne žele da im daju.
Recimo da se građanin zainteresuje koliko novca se daje za rekonstrukciju trga koja traje godinama, traži te podatke zahtevom od opštine i ne dobije ih, on može posle toga da se žali Povereniku.
Od njegove odluke će često zavisiti sudbina ovakvog zahteva.
Godišnje ova institucija u proseku primi nešto više od 4.000 žalbi.
Međutim, ove godine su ih za otprilike mesec dana dobili oko 5.000.
Zbog toga su morali da preko omladinske zadruge angažuju i dodatne radnike koji kopiraju dokumentaciju, a zakupili su i dodatne štampače i kancelarijsku opremu.
Ovoliki broj žalbi u kratkom periodu nije rezultat povećane želje građana da dođu do informacija.
Sve su stigle iz Vranja i to od četiri osobe i udruženja Referenca.
Na čelu udruženja koje je poslalo nešto više od 400 žalbi je, kako CINS otkriva, Ivan Stanković, nekadašnji lokalni funkcioner.
Stanković, koji Referencu zastupa od njenog osnivanja, do 2018. godine je bio član Gradskog veća Vranja nadležan za budžet i finansije.
Tu funkciju je obavljao od 2016. godine, ali je u aprilu 2018. promenjen u veću.
Stanković: Poslali smo nešto sitno žalbi
Ivan Stanković je u kratkom razgovoru za CINS rekao da je njegovo udruženje poslalo "nešto sitno žalbi", te da mora da proveri o kom broju je tačno reč. "Novinarki je spustio slušalicu i posle toga na pozive više nije odgovarao", navode iz CINS-a.
Pored Reference, Stanković je zastupnik u sportskom udruženju Vranjski maratonci.
O ostalo četvoro koji su slali žalbe, nema više podataka, osim da neki od njih dele iste adrese.
Pre nego što su Poverenika 'zatrpali' žalbama, oni su stotinama institucija širom Srbije poslali zahteve tražeći podatke.
Poverenik Milan Marinović sumnja da su, navodno, "povezani".
"Isto im glase zahtevi, isto im glase žalbe, odnose sa na isti tip informacija – informacije koje se tiču javnih nabavki", kaže on.
Do budžetskog novca na nov način
Žalbe pristigle iz Vranja se za sada rešavaju u roku. Ipak, za rad na njima se troši mnogo više novca, a rešavanje žalbi ostalih građana je otežano. Kristina Kalajdžić iz nevladine organizacije posvećene unapređenju vladavine prava Partneri Srbija kaže da Poverenik već radi sa nedovoljno ljudi, i da kasni čak i kad nema ovakvog opterećenja. Prema njenim rečima, građani su ti koji i posredno i neposredno ispaštaju:
„Već vidim svoje ime, i žalbe Partnera Srbija kako padaju na dno neke gomile papira“, navodi ona.
Ovo inače nije prvi put da se dešavaju ovakve stvaru. Ranije se dešavalo da neko pošalje veliki broj zahteva, a kad mu institucije ne odgovore, odmah podnese prekršajnu prijavu sudu. Na kraju postupka bi se troškovi ponovo naplaćivali iz budžeta. Ovo je onemogućeno kada je prošle godine izmenjen Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, pa ove prekršajne prijave sada podnosi sam Poverenik.
Slučaj žalbi iz Vranja pokazuje međutim da je i u novom zakonu postoji način preko kog se može doći do budžetskog novca. Vest da je grupa povezanih žalilaca podnela veliki broj žalbi u toku jednog meseca treba sve ozbiljno da nas zabrine, kaže Kalajdžić.
"Ovaj slučaj je nažalost dobra ilustracija da uprkos tome što se vrše česte izmene propisa u Republici Srbiji, uvek postoji mogućnost za zloupotrebu prava", navodi ona.
Marinović sumnja i da je njihova namera da žalbama preopterete rad ove institucije u nadi da neće stići da reši žalbe u roku.
Naime, ukoliko se žalba ne reši na vreme, oni potencijalno mogu da tuže Poverenika Upravnom sudu i da traže da im se na kraju postupka isplate troškovi advokata, odnosno podnošenja tužbe.
"U tom slučaju tužba bi bila osnovana, a naplata troškova advokata sigurna para", objašnjava Marinović.
Da je reč o zloupotrebi, kaže Marinović, navodno ukazuju i zahtevi koje su slali institucijama.
"Dešavalo se da za istu nabavku pošalju više zahteva, a žalbe su slali odmah po isteku roka datog institucijama da postupe po zahtevima.
Žalili su se čak i u slučajevima kad dobiju odgovor", naveo je Marinović za CINS.
Saopštenje poverenika: Teška zloupotreba
Povodom obraćanja većeg broja novinara i građana u vezi sa povećanim obimom posla u kancelariji Poverenika u toku poslednjih mesec dana, u cilju informisanja javnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je "pet međusobno povezanih lica iz Vranja u periodu od 1.8.2022. godine do 2.9.2022. godine izjavilo 4.614 žalbi u oblasti pristupa informacijama".
"Ovaj broj žalbi već sada značajno prelazi petogodišnji prosek od 4121,2 žalbe, koliko u proseku godišnje izjave svi žalioci. Na osnovu do sada utvrđenih činjenica nameće se zaključak da je reč o teškoj zloupotrebi prava na pristup informacijama, suprotno smislu i duhu zakona. Od 4.614 primljenih žalbi Poverenik je rešio 1.431 žalbu i za sve rešene žalbe je utvrđeno da nisu osnovane, odnosno utvrđeno je da su organi javne vlasti kojima su podneti zahtevi postupili po tim zahtevima. Činjenica da su navedena lica samo dva dana nakon izjavljenih žalbi zbog tzv. „ćutanja uprave“ izjavila žalbe protiv odgovora organa javne vlasti jasno ukazuje da su svesno neistinito prikazali činjenicu da organi javne vlasti nisu postupili po zahtevima za pristup informacijama. Takođe, identične zahteve pet povezanih lica u kratkim vremenskim razmacima je dostavilo istim organima vlasti, a potom izjavljuju žalbe Povereniku. Mnogi organi javne vlasti svakodnevno kontaktiraju Poverenika ukazujući na to da pet povezanih lica iz Vranja kontinuirano dostavlja ogroman broj zahteva za pristup informacijama, koristeći opštepoznatu činjenicu da je vreme korišćenja godišnjih odmora, pa su zbog obima traženih informacija mnogi zaposleni morali da odustanu od korišćenja godišnjeg odmora ili da ga pomere. Osim toga, dostava pismena navedenim žaliocima je vrlo otežana. Iz svega navedenog je jasno da nije reč o uobičajenom korišćenju jednog od osnovnih ljudskih prava – pravu na pristup informacijama, već o nečasnim i nepoštenim motivima povezanih lica za šta ne postoji uporište u zakonu. U vezi sa nastalom situacijom maksimalno su angažovani svi kapaciteti Poverenika, da bi se omogućilo da svi građani Republike Srbije nesmetano ostvaruju svoja prava čija je zaštita u nadležnosti Poverenika (pravo na pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu podataka o ličnosti), ali i da bi se sprečile negativne finansijske posledice po budžet Republike Srbije. Osim toga, Poverenik preduzima sve mere da bi se nastali problem rešio na sistemski način, što, između ostalog, podrazumeva i obaveštavanje relevantnih organa, ali i iniciranje određenih zakonskih izmena. Nezavisno od navedenog, Poverenik apeluje na sve organe javne vlasti da dosledno primenjuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da postupaju po zahtevima u skladu sa Zakonom, jer je to jedini primeren način da se odgovori na ovu izazovnu situaciju i da se očuva smisao i duh prava na pristup informacijama od javnog značaja koje predstavlja jednu od najznačajnijih vrednosti u svakom demokratskom, transparentnom i otvorenom društvu. Poverenik takođe podseća da je ćutanje po zahtevima za pristup informacijama neprihvatljivo i prekršajno kažnjivo, te da će Poverenik dosledno primenjivati svoja ovlašćenja za izdavanje prekršajnih naloga i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka u slučaju kršenja odredbi Zakona", navodi se u pisanom saopštenju Poverenika za informacije od javnog značaja.
