Nepravda prema Bori i Vranju

Poštovani moji Vranjanci i svi vi koji odlično znate ko je bio naš Bora Stanković i u čemu se sastoje duh, lepota i srce našeg Vranja.

Moram vam reći sledeće... 

Ovih dana smo, mi, Vranjanci, opet bili gosti "Šarenice".

Znate da je ova emisija RTS-ova, kao i da je RTS producent nove, veoma uznemirujuće (za nas, Vranjance) i neverodostojne serije "Nečista krv".

Znate i to da su scene u njoj rađene po fikciji, imaginaciji lične slobode i viđenja tamo nekog scenariste V. Nanovića koji je, očigledno, oduvek bio opterećen ženskom golotinjom i uživao, po svoj prilici - u razvratu i bludu.

Jer je čak i u scenariju filma "Koštana", davnih pedesetih, veselu Cigančicu koja je samo volela da igra, peva i vodi život bez "lanaca" patrijarhalne sredine, dakle, da bez zavođenja i bludničenja (iako Srbin iz bogate kuće Stojan, želi i da je ženi a ona to odbija)  razgolitio delimično vranjsku devojku u nekim scenama!

Čak i Cigančicu, a zna se odlično u kakvom strogom, patrijarhalnom vaspitanju one oduvek žive i koliko im je čast važna!

Elem, da se vratim na gostovanje u "Šarenici".

Iako je bilo reči o tome da će nam voditelji postaviti pitanje o paraleli - nova serija "Nečista krv" i Bora - staro Vranje, nisu nam dozvolili čak ni da dovršimo razgovor o dijalektu Vranja i njegovom duhu prošlosti i uopšte, o suštini i pravom tumačenju i duši Borine književnosti!

Prekinuta sam kad sam tek počela da pričam o govoru našeg Vranja, pokazavši time neodgovornost i neznanje, neobrazovanost jer, iako sam upitana o osobinama dijalekta, zadovoljili su se sa dve rečenice koje su samo uvod u ovu tematiku, bojeći se da ću da govorim o promašaju serije i skrnavljenju žene, Borine književnosti i životu Vranja nekad. 

Dragi moji, ja sam toliko ljuta da ne postoji dovoljno dobra opisna rečenica za moja osećanja prema onome što se čini i radi sa predivnim Borinim delom i njegovim likovima koji su Vranje predstavili u tradicionalnom i domaćinskom svetlu gde je žena bila ravna ikoni i toliko zloupotrebljavana od jutra do mraka jer je bila  poput najodanije sluškinje u svojoj porodici a od tolikog posla i muka, briga - nije imala vremena ni da misli o svojim pravima a kamo li 24 sata da razmišlja o fizičkom zadovoljstvu!

E, ali malopre, opet na RTS-u, u goste im je došla unuka scenariste V. Nanovića koja je, sva ponosna i u visokom sjaju bižuterijskog  scenarijskog nadahnuća - govorila o svom dedi i objašnjavala koliko je srećna zbog novog ostvarenja koje je Srbija jedva čekalaaaa! 

Čak je i nova knjiga spremna, po neistinitim događajima Borinih dela gde su svi Borini likovi zloupotrebljeni i date su im radnje, razmišljanja i osećaji kojih bi se i Bora postideo iako je izdaleka  pisao o nečistoj krvi (snohačenju, rodoskrvnuću), pojavi ne samo u starom Vranju već i u brdskim i planinskim prostorima cele Srbije gde je pečalbarstvo nagonilo i na takve primitivne gluposti i tužne radnje koji imaju koren u običajima prastarih Slovena i koji nisu specifični za naš kraj, gde je bilo sporadičnih slučajeva kojih i danas ima u Srbiji, u zabitim predelima.  

Zamislite vi to, Srbija čekala da vidi kako se vranjske devojke, udovice i žene gole "frljav" u postelje svojih gazdi i adžija i po "cel d'n misliv na onej rabote"!

A, tek večeras i sutra znate li šta ćete videti?

Videćete Tašanu (udovicu u drami našeg Bore koja živi poput svetice, u mračnim sobama vranjskog doma jer belo videlo ne sme da vidi posle muževljeve smrti koja se podala iz ljubavi samo Sarošu, kasnije, i koja nije Trifunova snaja jer hadži Trifun ima samo jednog sina Mitu, kasnije je to efendi Mita, otac Sofkin, a ne Đorđa i Jovču! 

Tu istu Tašanu, smernu, mučenu i sramežljivu ženu koja, iako je imala i svoje strasti i ljubavi i misli o drugom muškarcu a nije ih smela javno izreći - videćete je večeras u epizodi nove serije gde sedi na minderluku raspuštene kose, u skupocenoj kućnoj haljini od svile, polugolu i raskrečenih nogu, pa dok s cigaretom u ruci izazovno gleda vladiku - trese grudi pred slugom Božjim, inati mu se i kaže mu u stilu - eto šta je Arnautin dobio, na mu toj sve, sad ona ima sve, nek vidi kako živi!

Poput kakve "lake" žene kikoće se, sva razuzdana!

I...šta li ćemo još sve videti, jer su ovi likovi u Nanovićevom scenariju plod njegove mašte, nisu to ljudi Borinih dela. 

Znate, ja jesam za kreativnost i slobodu delanja u bilo kojoj umetnosti.

Ali, do granice koja počinje da baca neistinu i tamnu senku na moral nekog čoveka ili čitavog entiteta, zajednice poput vranjskog življa 19. veka i ranije koje je poštovalo red, gde svekar nije bio svodnik te je prodavao i pozajmljivao Arnautima i Turcima svoje snaje i majke svojih unuka,  gde se Cona ubija jer zatrudni sa seoskim učiteljem, gde je Koštana samo neiskvarena Ciganka talentovana za pesmu, gde muževi Vranjanci ne šalju žene u manastire (to su radili na engleskom dvoru, posebno dinastija Tjudor, ne vranjski trgovci i domaćini) ne moji Vranjanci kod kojih je tradicija da su im kandila danonoćno gorela na grobovima najdražih i gde se slava pripremala mesecima ranije, gde su dimije nosile samo adžijske ćerke( radi tafrenja i pokazivanja društvenog statusa sa svilom iz Carigrada) ne i Vranjanke iz gradskih vranjskih kuća koje su nosile duge crne suknje i jeleke, gde su porodica, sram, čast i dostojanstvo bili vrh našeg feudalnog vranjskog društva, muškarac zaštitnik kuće a žena onaj stub bez koje bi kuća bila srušena.

Predstaviti Vranje bez njegovog govora, duha, običaja pravoslavnih, bez vere, bez patrijarhalnosti u svemu - greh je i  bruka za nas, Vranjance, nepravedno prema Bori!

Ja nisam mogla ni reč o tome da kažem u Šarenici!

Normalno, svoju sramotu neće na javno!

Ali smo im svi koji smo bili tamo glasno i jasno rekli šta mislimo o skrnavljenju naše prošlosti.

Ja sam, kad se snimanje završilo, prišla publici u studiju, rekla im da je nova serija Nečista krv laž i neverodostojno prikazivanje i Bore i Vranja, podelila im moju knjigu o Vranju Hronika jedne nostalgije i rekla im da pročitaju ako žele da znaju istinu,  bar delić moje knjige i opet - Boru.

I, da se razumemo, serija je ok.

Glumci, produkcija, kostimi (sem tonskog dela).

Čak je i tema nečiste krvi u redu.

I golotinja.

I neistine.

I fikcija scenariste i režije, svako ima pravo da zamisli film, knjigu i sl. po svom senzibilitetu.

Ali, nek se okanu ideje da je to Vranje, nek uzmu potpuno druge likove i nek presele radnju, recimo - u beogradski Pašaluk!

Pa, nek tamo govore beogradskim govorom i smešnim akcentima. 

Ovom prilikom ja vam se obraćam za ideju, pomoć ili bilo koji način da javno istupim i ja i ko još želi sa mnom (možda i ostali književnici ili hroničari Vranja i ko želi) , da nekako gostujemo negde u javnosti na nekom TV kanalu srpskom ili slično i da se tako ogradimo od ove bruke.

Zaslužujemo to i mi i Bora!

 

(Autorka je spisateljica i profesorka srpskog jezika i književnosti)

Foto Vranje News