Ocena stanja u pravosuđu iz ugla civilnog sektora

Tekst je izvorno objavljen na otvorenavratapravosudja.rs

Problem ostvarivanja principa vladavine prava u Srbiji, delotvornog funkcionisanja nezavisnog pravosuđa koje obezbeđuje poštovanje i sprovođenje zakonodavstva i osnovnih prava, predstavlja dugogodišnji izazov, u novije vreme posebno aktuelizovan u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Sudska statistika i drugi zvanični dokumenti sa podacima o radu pravosudnih organa, ne pružaju dovoljno pouzdanu osnovu za uočavanje stvarnih problema, a daju isključivo „pogled iz aviona“ u kojem se gubi perspektiva pojedinca koji traži pravdu pred sudom.

Upravo je cilj da se obezbedi pouzdana i objektivna analiza stanja, posmatrano iz diskursa građana, sa odgovorima na pitanja koji su ključni problemi kod pristupa građana sudu i prepreke sa kojima se suočavaju, okupio koaliciju dvanaest organizacija civilnog društva i strukovnih udruženja koju predvodi Jukom, a u kojoj je zadatak izrade originalne metodologije istraživanja pripao Centru za evropske politike. Rezultat je uspostavljanje prvog nezavisnog mehanizma praćenja stanja u pravosuđu u Srbiji od strane civilnog sektora, zasnovanog na činjenicama i podacima. U sklopu tog mehanizma, sprovedeno je ekstenzivno istraživanje, čiji su nalazi dati u nedavno objavljenom Polaznom izveštaju o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu. Izveštaj sadrži sedam ključnih oblasti: pravna pomoć, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštava, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi u krivici i pristup pravosudnim uslugama. U svakoj oblasti, dati su nalazi na osnovu unapred definisanih standarda, razvrstani na specifične indikatore i pod-indikatore, sa sumiranim narativnim i numeričkim ocenama.

Rezultati istraživanja su pokazali da se opšta ocena stanja može kvalifikovati kao zadovoljavajuća, bolja od utisaka o pravosuđu u javnosti, ali istovremeno ispod standarda koji podrazumevaju ostvarivanje principa vladavine prava. Za većinu tematskih celina, u rasponu od 1 do 5, preovlađuje ocena 3, s tim da je najslabije ocenjena kaznena politika (2), a najbolje praksa javnih beležnika (4). Veći značaj od ocena imaju nalazi, koji pored ostalog, ukazuju na nedostatke kod uređenja sistema besplatne pravne pomoći, i na postojanje političkih i drugih nedozvoljenih uticaja na rad sudija, posmatrano kroz reakcije strukovnih udruženja. U oblasti pristupa pravdi u krivici, uočen je niz problema kod zaštite prava oštećenog, dok se u građanskoj materiji uočavaju finansijske prepreke kod pristupa sudu. Na planu pravne predvidljivosti, konstatovana je potreba veće ujednačenosti sudske prakse, kao i jednoobraznog i neselektivnog postupanja tužilaštava u sličnim situacijama. Detaljni nalazi su izloženi u 239 pojedinačnih standarda, sa preporukama za unapređenje u svakoj oblasti.

U dosadašnjoj analitičkoj praksi organizacija civilnog društva, preovladavao je fragmentarni pristup, kojim se fokusiraju uže tematske celine od značaja za vladavinu prava, dok je ovaj izveštaj prvi pokušaj da se obuhvati celina pravosudnog sistema. Istovremeno, neposredna komunikacija i saradnja sa predstavnicima pravosudnih organa u prikupljanju podataka i sprovođenju istraživanja, predstavljaju dragoceno iskustvo za istraživače iz reda organizacija civilnog sektora, koje će unaprediti nivo razumevanja procesa koji se odvijaju u pravosudnom sistemu i omogućiti kvalitetniju participaciju ovih organizacija u kreiranju javnih politika u oblasti vladavine prava.

Ovim izveštajem je okončan prvi ciklus praćenja i pilotirana je njegova specifična metodologija, a sledeći ciklus će biti sproveden u drugoj polovini ove godine, u odnosu na nove podatke o radu pravosudnih organa. Aktivnosti praćenja, analize podataka i izrada izveštaja, sprovedeni su u okviru projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, podržanog od strane Američke agencije za razvojnu pomoć (USAID) u Srbiji. Integralni tekst Polaznog izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu je dostupan na internet stranici www.otvorenavratapravosudja.rs

(Autor je programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost Centra za evropske politike).

Foto cep.org.rs