"Moje ime je Emilija, moj otac nije predsednik, moja tetka ne živi u Kanadi i moj brat nije direktor neke velike firme", citira reči Emilije Milenković, studentkinje iz Vranja, dnevni list Danas na svom portalu.
"Više od pola mog života na vlasti je SNS…", Emilijine su reči sa devetog protesta Srbija protiv nasilja u Beogradu.
Ona je među studentima Beogradskog univerziteta koji su inicirali okupljanje akademaca kod svog fakulteta pred treći protest Srbija protiv nasilja.
Došlo je njih dvadesetak i tako je nastala grupacija Studenti protiv nasilja.
Od tog trenutka ustalilo se da se na čelu kolone nezadovoljnih građana nalaze budući akademski građani – generacija roditelja razočaranih u nikad došle demokratske promene.
Generacija koja nema poverenja u institucije, u koju institucije nemaju poverenje, pa ih se predstavlja kroz stereotipe, kao apatične, problematične.
Sa kolegama iz sedmice u sedmicu uzvikuje Studenti ne ćute.
Ova Vranjanka nije se aktivirala s početkom protesta, piše Danas.
U sedmom razredu osnovne škole počela je da volontira u lokalnom Crvenom krstu, da bi zatim u srednjoj sa drugarima osnovala udruženje mladih, koje se bavi Pčinjskim okrugom – Naš svet naša pravila.
Od skladišta u gimnaziji napravili su kancelariju udruženja.
"Nastojimo da stvorimo naš svet, veliki i zajednički, prilagođen i odgovarajući svima, u kome vladaju naša pravila, ista i jednaka za sve", piše na sajtu ove organizacije čiji je cilj, između ostalog, da svaki grad ima strategiju i budžet za mlade.
Dajući podršku svom kolegi Pavlu Cicvariću, koji je, kao i njegovi roditelji, bio meta ministra Aleksandra Martinovića, posebno se u govoru osvrnula na strah u manjim sredinama.
"Kada sam odlučila da govorim na ovom protestu, nisam smela da kažem mojim roditeljima.
Uplašila sam se da će i njihova imena biti razvlačena po skupštinskim govornicama kao imena Pavletovih roditelja.
Uplašila sam se za njihovu bezbednost", rekla je ona.
Vranje, grad iz koga dolazi, je "malo i zarobljeno mesto", poručila je i dodala da je sitaucija takva da je ljudima bolje da “ćute, trpe jer samo tako mogu da obezbede kakav-takav život”.
Emilija Milenković rođena je u Vranju 2002. godine.
Uz studije novinarstva na beogradskom FPN-u i rad udruženju Naš svet naša pravila aganžovana je u Crti kao saradnica na istraživanjima.
Ranije je govorila na Osmomartovskom maršu ove godine.
Interesuje je omladinska politika, neformalno obrazovanje i participacija mladih u političkim i procesima donošenja odluka.
