Zlatko Paković

Tekst je izvorno objavljen na portalu Danasa. Kakva gozba za crve! U kapitalističkoj tranziciji sviknuti na mršav mrc, hrvatski će crvi na Mirogoju napokon jesti pantagruelovski! Raskošnu francusku trpezu sa školjkama i šampanjcem, poslužio im je jugoslovenski siroti književni kritičar i esejist bez premca, Igor Mandić. Trinaestog marta Igor Mandić je sa svojom suprugom Slavicom obedovao slasno ručak od Jakobovih kapica (coquilles Saint-Jacques), osveštavši taj obed od školjki, razume se, šampanjcem. Na večeru je pak otišao ne da on večera, nego da bude večeran. To se zove smrt...

Tekst je izvorno objavljen na veb portalu Danasa. Ćopić je ne samo jedan od najomiljenijih nego i, nesumnjivo, jedan od najbeskompromisnijih naših pisaca svog doba. Otvarao je uvek prvi goruće, tragične teme u društvu i o njima pisao bez zazora, lucidno, jetko i duhovito. Od realističnog prikaza bratoubilačke borbe tokom Drugog svetskog rata, u romanima Prolom i Gluvi barut, preko kritike pokondirenosti vrha Komunističke partije, u Jeretičkoj priči, do poraza sopstvenih ideala u stvarnosti, što je opisao dirljivo u poslednjim pripovetkama knjige Bašta sljezove boje, Branko Ćopić –...

Tekst je izvorno objavljen na portalu dnevnog lista Danas. Kao što postoje svete knjige, ništa manje nego sveti trenuci, postoje i sveti dokumentarni filmovi. U čemu su razlike i sličnosti između dokumentarnog i igranog filma? Dokumentarac podrazumeva aktere stvarnog događanja, a ne podražavaoce neke radnje. Igrani film je podražavanje. Zatim, dok igrani film organizuju zakonitosti verovatnog i mogućeg, dokumentarni film pokazuje ono što se doista dogodilo, što se upravo događa. Ukoliko se u igranom filmu prikazuje ono što se uistinu zbilo, onda ono tu podleže zakonima verovatnog i...

Tekst je izvorno objavljen u Danasu. Vizija Apokalipse ukazuje nam se kao san. Crno-beli san koji se stiče sa saznanjem da je svet konačan i da vreme ističe. To nije šareni san deteta, san-slikovnica kao „ugrađena“ zabava, nego san potištenog čoveka da će svemu ljudskom jednom ipak doći kraj, kao da nikada nije ni bivstvovalo. San-strepnja da je ljudima ostalo još tri, četiri milijarde godina da pronađu drugo mesto za život pre nego što će se Sunce ugasiti i Zemlja odumreti, i ako se pre toga međusobno ne istrebe u jagmi konačnog obračuna oko vlasništva nad dobrima (baš tako, u oba...

Dok se crnogorska politička i srpska crkvena elita – zbratimljene u visokom stilu mode i života, bespravnog sticanja i bahatog harčenja – obračunavaju po principu dve organizacije izvan zakona, brojna populacija onih koji su u Srbiji i Crnoj Gori ostali bez posla i prihoda, završivši na kontejnerima za đubre, kao sakupljači jestivih otpadaka i upotrebljivih odbačenih predmeta, dobila je novu virtuelnu, metafizičku kosku, da smetne sa uma svoj gorki položaj. Pogled na odeću ovih žena i muškaraca nedvosmisleno ukazuje na to da su oni nekad pripadali srednjoj klasi – klasi koje više nema, a...

„Biti logičan do kraja“, veli Muharem Bazdulj već u naslovu svog reakcionog pisma „Povodom pozorišne kritike ‘Konjunkturno protivljenje’ ili spisak ‘mesta koje režim poseduje'“, a koju, moju kritiku predstave „Sumrak bogova“ u Beogradskom dramskom pozorištu, kvalifikuje kao „jedan od najboljih političkih komentara objavljenih posljednjih mjeseci u našoj štampi“. Njegova pohvala je nelogična, jer hvali ono što proglašava nepravičnim. Pređimo na logiku njegovih pitanja! „Paković, naime, kritički ton ove predstave odbacuje zarad činjenice da ona nastaje ‘na mestu koje režim poseduje...

Sumrak bogova, autor Ivor Martinić, reditelj Jagoš Marković; Beogradsko dramsko pozorište.   Priča pred nama je o strmoglavom usponu hitlerizma u Nemačkoj, o onoj ključnoj fazi u kojoj on prekonoć grabi svu vlast i moć i pravo na neograničeno nasilje u svoje šape. Tu prevratnu noć, iskristalisao je i predočio filmskim gledaocima kao umetničko delo, Lukino Viskonti u svom „Sumraku bogova“. Kao na anatomskom stolu, razjapio je, Viskonti, komunista i homoseksualac, ideološko-emocionalno tkivo osnovne ćelije kapitalističkog, parlamentarnodemokratskog društva – uglednu, moćnu porodicu...