U nedelju se slave Cveti, dan kada je Isus Hrist jašući na magarcu ušao u Jerusalim.
Narod je čuo da dolazi Spasitelj koji je vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga dočekaju sa palminim grančicama, a najradosnija su bila deca.
Dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći "Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje".
Hristos se na ovaj dan slavi kao Bog, Car i Spasitelj, bogosluženje je vrlo svečano, a hram ukrašen.
U nekim krajevima uoči ovoga praznika žene odlaze na livade, da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutro se ukućani umivaju ovom vodom.
Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice.
U Srbiji se Cveti obeležavaju i kao istorijski praznik.
Pre više od dva veka, na Cvetnu nedelju 1815, Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, digao je kod crkve u Takovu narod u borbu protiv turske vlasti.
