Piše: Vojkan Ristić (tekst je izvorno objavljen u Politici)
Jedno dugogodišnje prijateljstvo danas je deo istorije, pre svega za depo Galerije Narodnog muzeja u Vranju u kome se čuva više od 1.600 vrednih umetničkih dela, među kojima se jedno se posebno izdvaja.
To je veliko ulje na platnu akademika Miće Popovića iz sredine osamdesetih godina naslovljeno kao Gvozden čita Politiku.
Zvanični podaci govore da slikar, likovni kritičar i filmski sineasta Mića Popović (1923–1996) nikada za svoga života nije boravio u Vranju.
Imao je simpatije prema književnom delu Borisava Stankovića i njegovim junacima, naročito iz romana Nečista krv.
Iako nikada tokom umetničke karijere nije boravio u Vranju, jedno njegovo umetničko delo u trajnom je vlasništvu vranjskog Narodnog muzeja.
Zanimljiva je priča kako je Gvozden stigao u Vranje, a da njegov autor na to nije direktno uticao.
Priču dopisniku Politike iz Vranja otkriva Vranjanac Dragan Ciga Mininčić, dugogodišnji upravnik antikvarijata SANU u Knez Mihajlovoj ulici i nekadašnji direktor Prosvete.
"Kao akademik, Mića Popović je imao svoj slikarski atelje u zgradi SANU.
Svakoga dana oko šest popodne dolazio je u atelje da slika.
Jednog dana ušao je kod mene u antikvarijat i pitao me za autora slike koja je bila izložena u izlogu.
Bilo je to delo tada skrajnutog umetnika Bože Ilića.
"Svi smo mi umetnici, a ovaj čovek je slikar", oduševljeno mi se obratio – seća se Mininčić tog vremena iz sredine osamdesetih godina prošloga veka.
Slikar Boža Ilić, čiji ženski akt je oduševio Popovića, posle rata bio je skrajnut od komunističke vlasti i živeo je u izgnanstvu u selu Žitni Potok kod Niša.
Dolazio je u antikvarijat sa ženom, jer je bio gluvonem.
"Odlazio sam često u atelje kod Popovića, jer tada sam posredovao u otkupu mnogih vrednih dela naših umetnika za kolekcije naših muzeja.
Posredovao sam i u prodaji njegovih slika.
On je to umeo da ceni.
Kada sam ugledao to veliko platno Gvozden čita Politiku nisam krio svoje oduševljenje.
Mića me je samo pogledao i svom asistentu poručio: "Skini sliku sa zida i spusti je u Draganovu kancelariju u antikvarijatu".
Dobio sam vredan i meni posebno drag poklon", kaže sagovornik Politike.
Slika je dve godine stajala u Mininčićevoj kancelariji, a pošto zbog velikog formata nije za kućnu postavku, on je, kao zaljubljenik u svoj rodni grad Vranje, doneo odluku da je pokloni ovdašnjem Narodnom muzeju.
Tako se Gvozden čita Politiku našao u bogatom fundusu ovdašnje galerije.
Kada je prvi put bila izložena pred Vranjancima doživela je oštećenje, pa je morala da bude podvrgnuta restauraciji.
"Veliko razumevanje za čuvanje ove slike i njenu pravu prezentaciju, kao i predstavljanje celokupnog stvaralaštva Miće Popovića na jugu Srbije imala je preminula direktorka Narodnog muzeja Snežana Radivojević Petrović.
Ja i sada, uvek kada odem u moje Vranje, volim da je pogledam i žao mi je što ona nije više dostupna mlađim ljubiteljima likovne umetnosti", kaže Mininčić.
Za gotovo četiri decenije, koliko je u vlasništvu Narodnog muzeja u Vranju, slika Miće Popovića Gvozden čita Politiku javno je bila izložena manje od deset puta, bez pravog odgovora zašto je to tako.
Mininčićev legat u vranjskoj biblioteci
Pre dve godine u Biblioteci Bora Stanković, uz reprezentativni katalog sa popisom poklonjenih knjiga ali i vrednih umetničkih slika, otvoren je legat Dragana Mininčića Cige, koji sadrži između ostalog i sve brojeve Srpskog književnog glasnika, kao i knjige sa potpisima autora od Miloša Crnjanskog do Borislava Pekića i Dobrice Ćosića.
