Imamo li direktora policije

Tekst je izvorno objavljen na Peščniku

Vest da je Dragan Vasiljević postavljen za vršioca dužnosti (v.d.) direktora policije iznenadila je mnoge, budući da je konkurs za tu funkciju raspisan oktobra prošle godine i još uvek je u toku, a sam Vasiljević je jedan od kandidata koji su ušli u uži izbor.

Ovaj potez otvara brojna pitanja, poput onoga da li je ova odluka već doneta i Vasiljević se sada samo „testira“, kao i kakva je uloga politike u ovom procesu. Podjednako važno, postavlja se i pitanje koliko je direktor zapravo bitna pozicija ako srpska policija bez svog prvog čoveka manje-više nesmetano funkcioniše.

Naime, srpska policija više od tri godine funkcioniše bez direktora, od kada je Vladimir Rebić krajem 2021. godine otišao na odmor, a zatim direktno u penziju. Tokom tog perioda, Vasiljević je kao pomoćnik direktora de facto obavljao funkciju prvog čoveka policije. Njegovo imenovanje za v.d. sada otvara mogućnost da upravo on postane direktor, ali očigledno ne kroz transparentan proces.

Vlada Srbije je mogla u bilo kom trenutku da raspiše konkurs za novog direktora policije nakon što je Rebiću istekao mandat, ali to nije učinila. U međuvremenu su se promenila tri ministra unutrašnjih poslova, a nakon pada Vlade uskoro očekujemo i četvrtog – sve vreme bez izbora novog direktora. To ukazuje na nedostatak političke volje i interes vlasti da održi trenutnu situaciju koja omogućava veću kontrolu rada policije.

Kadrovska trgovina: ko odlučuje o izboru direktora?

Prema Zakonu o policiji, konkurs za direktora policije formalno sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok ministar na kraju predlaže kandidata Vladi koja ga imenuje na mandat od pet godina.

Međutim, nedavne izmene Pravilnika omogućile su ministru da ne predloži prvorangiranog kandidata, već bilo koga iz užeg izbora. Time je dodatno povećana politička kontrola nad policijom, čime se otvara prostor za političke dogovore.

U javnosti se spekulisalo o tome ko bi mogao biti novi direktor, a među ozbiljnim kandidatima je i Veselin Milić, načelnik beogradske policije koji je takođe ušao u uži izbor na trenutno otvorenom konkursu. Međutim, prema podacima iz Skaj prepiske, njegov potencijalni izbor mogao bi da naiđe na otpor određenih političkih i kriminalnih krugova.

Naime, prema istraživanju koje je nedavno objavio KRIK, bliski saradnik narko-bosa Darka Šarića, Miloš Pandrc, otkrio je da se Andrej Vučić, brat predsednika Srbije, navodno direktno uključio u kadrovsku igru. Skaj poruke otkrivaju da:

„Andrej lobira da Vesku (Veselin Milić) ne daju da bude direktor policije, već da bude samo za Beograd, jer je Ćelavi (Zvonko Veselinović) bio kod Andreja (Vučića) kome je rekao da im više neće ništa da pomaže oko izbora ukoliko Vesko bude vraćen na neku poziciju.“

Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem direktnog uplitanja političkih i kriminalnih struktura u postavljanje ključnih kadrova u policiji.

Uticaj kriminalnih grupa na izbor direktora policije dodatno kompromituje ionako poljuljan integritet ove institucije, sugerišući da pojedinci iz podzemlja imaju uticaj na odluke koje bi trebalo da budu isključivo u domenu javnosti.

Zbog ovoga i ne čudi što je, prema istraživanjima javnog mnjenja, odnos građana Srbije i policije na prvi pogled zbunjujući. Sa jedne strane, građani imaju visoko poverenje u plavu uniformu, koja je treća po redu odmah nakon vatrogasaca i vojske. Istovremeno, misle da je policija i veoma korumpirana.

Još važnije za trenutnu situaciju, policiju ne doživljavaju kao servis građana, već je pretežno vide kao instrument vlasti, podređen interesima političkih elita a ne javnosti u čijem interesu bi trebalo da radi.

Bez obzira na to da li policija ima direktora ili ne, ključni problemi ostaju isti – potpuna potčinjenost policije ministru unutrašnjih poslova i vladajućim strukturama. Očigledan primer toga su česte izjave političara koji komentarišu rad policije, preuzimajući ulogu koja bi trebalo da pripada profesionalnom rukovodstvu.

Jedan od mogućih razloga za imenovanje vršioca dužnosti umesto stalnog direktora jeste upravo strategija podele odgovornosti.

Kada je policija na udaru kritika, bilo zbog prekomerne upotrebe sile na protestima, bilo zbog neefikasnosti u borbi protiv organizovanog kriminala, odgovornost se lako prebacuje na privremeni status rukovodstva.

V.d. status kao alat političke kontrole

Dodatni problem u ovom procesu izbora jeste to što se sve dešava dok je Vlada Srbije u tehničkom mandatu, što znači da formalno ni ne može da imenuje novog direktora policije. To ostavlja prostor za neizvesnost – da li će konkurs biti završen ili će se v.d. status ponovo odužiti?

Ovo nije prvi put da se ključne funkcije drže u statusu vršioca dužnosti. Pre nego što je 2016. godine postao stalni direktor, i Vladimir Rebić je bio u v.d. statusu.

Na isti dan kada je Vasiljević imenovan, Vlada je postavila i novog v.d. sekretara MUP-a, Veljka Odalovića, kao i v.d. pomoćnika ministra i načelnika Sektora za logistiku, Željka Kojića.

Ovakav model „vedeizacije“, tj. imenovanja u statusu vršioca dužnosti, omogućava vlastima da zadrže kontrolu nad funkcionerima – ako se neko pokaže nepodobnim ili nelojalnim, njegov zakonom predviđen kratki v.d. mandat može jednostavno da se ne produži.

Dodatno, u nekim slučajevima, v.d. status se produžava i van zakonom propisanih rokova, čime se obesmišljava ideja javnih konkursa.

Ranije je najavljeno usvajanje novog Zakona o unutrašnjim poslovima, koji bi dodatno promenio kriterijume za izbor direktora, omogućavajući da na ovu funkciju dođe i neko izvan policijskog sistema.

Ova činjenica izazvala je sumnje o tome da je zakon pisan kako bi se konkretnoj osobi omogućilo da preuzme funkciju a, prema planu Vlade Srbije iz Reformske agende, usvajanje novog zakona bilo je planirano za sredinu ove godine, što sasvim sigurno neće biti moguće.

U ovakvom sistemu, pitanje ko će postati direktor policije postaje gotovo nebitno.

Dok se ključne odluke donose van institucija, prvi čovek policije imaće ograničenu moć i obavezu da igra po pravilima onih koji su ga tu postavili.

 

(Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku)

Foto MC Beograd