Svakome ko prati lokalnu političku i medijsku scenu godinama unazad verovatno nije nimalo čudno ono što je Zoran Zuja Veličković, vlasnik, direktor i glodur Radio televizije Vranje, uradio u svom programu, postavljajući se kao ravnopravan sagovornik u dijalogu sa direktorkom vranjske gimnazije Suzanom Mišić Stanković o temama u oblasti obrazovanja. U vezi sa temom - gde će nastavu pohađati učenici Dositejeve škole u vreme najavljene rekonstrukcije školske zgrade i zašto ne u gimnaziji - u njemu, kao nekadašnjem đaku obe škole, pobeđuje dositejevac, logično, jer je dositejevac u konkretnom slučaju vlast, dok se gimnazija apriori u konkretnom slučaju (ničim izazvano) predstavlja kao neko ko oponira sistemu. Konkretno, prema viđenom u TV emisiji, dužoj od sat vremena (mučno, moglo je sve u desetak minuta), u kojoj je Zuja bio i domaćin i gost, često je kao nesporno "nenadležan" sagovornik za ove teme, što i sam priznaje, tražio "razumevanje" direktoke, stalo mu je valjda do "opšteg dobra"; uglavnom baratao je kategorijama za koje mnogi smatraju da su u sadržajima dve medijske kuće s njim na čelu samo misaona imenica. Obećavao je u emisiji da će se pod stare dane baviti istraživačkim novinarstvom, a ton tih rečenica kao da je, u najmanju ruku, trebalo da poljulja direktorkinu psihološku čvrstinu. Istovremeno, setno nam je pripovedao kako su se i kako se odluke donose u firmama kojima je on upravljao i upravlja, što mi inače odavno znamo, ali i da misli da se to tako svugde radi i da sve zavisi od jednog čoveka, a ne od organa, procedura i institucija. Na kraju, ne čudi što traži i da mu drugi organizuju TV emisiju i pozivaju goste, kako bi bile zastupljene sve strane i struka (što je mogao odmah da uradi i da ne pravi ovaj cirkus) i što svako ko se barem malo razume u medije, privrežen je Zakonu o javnom informisanju i Kodeksu novinara, inače i radi. Kako je Zuja dobronamerno u samozadovoljnom maniru TV formata "Reč manje - jedan na jedan plus jedan su četiri" kolokvijalno savetovao direktorku gimnazije o pitanjima obrazovanja, pročitajte u nastavku, u nekima od ključnih dijaloga iz ove TV emisije.
Piše: Dejan Dimić
Predistorija
Skoro mesec dana pre ove TV emisije, emitovane 23. januara, tri zvanična organa gimnazije (Nastavničko veće, Savet roditelja i Školski odbor, a ne direktorka), doneli su odluku da nije moguće udovoljiti zahtevu Dositejeve škole da gimnazija primi sve đake i osoblje tokom perioda rekonstrukcije školske zgrade. Na sednici Saveta roditelja, održanoj 26. decembra 2024. godine, između ostalog razmatrana je tačka dnevnog reda Zahtev OŠ Dositej Obradović. "Svi prisutni roditelji, među kojima ima i roditelja dece iz OŠ Dositej Obradović, složili su se da, iz više opravdanih razloga, posebno što to nije u interesu dece, nije moguće da se udovolji zahtevu Dositejeve škole. Mišljenja smo da je u rešavanju nastalog problema bilo potrebno razmotriti i druge mogućnosti", konstatvano je na sastanku Saveta roditelja. Profesori gimnazije, na sastanku ove sedmice, najoštrije su osudili "neosnovan atak i pretnje smenom direktorki škole" Suzani Mišić Stanković. "Iza odluke da gimnazija nije bezbedna za osnovce i da se time onemogućava naš obrazovno-nastavni proces stoji nastavničko veće, potom savet roditelja i školski odbor, a ne direktorka. Radi se o bezbednosti osnovaca, ne samo o odvijanju nastave. Na to su ukazali roditelji učenika OŠ Jovan Jovanović Zmaj, kada su ranije bili u našoj školi", naveli su profesori gimnazije u zajedničkom saopštenju.
Slede najzanimljiviji izvodi iz TV emisije, koja se može pogledati na Youtube kanalu RTV.
Voditeljka na početku pominje molbu OŠ Dositej Obradović u Vranju da se toj školi ustupe prostorije Gimnazije Bora Stanković da tamo organizuje nastavu i druge administrativne procese od momenta kad počne rekonstrukcija školske zgrade Dositeja do kraja tog posla. Direktorka objašnjava sve navedeno s početka ovog teksta (vidi Predistoriju) i razloge. Navodi da škola realizuje projekat ministarstva Obogaćeni jednosmenski rad, u koji je uključeno skoro 450 učenika i 17 profesora gimnazije, da oni ostaju znatno duže u školi nakon jutarnje smene i da naprosto škola fizički ne može da obezbedi prostor za toliki broj đaka iz OŠ Dositej Obradović. I još mnogo toga.
Veličković, međutim, od početka emisije ne uvažava te argumente. I, kao nenadležan za ove probleme, ubeđuje direktorku da se promeni takav stav, dok voditeljka uporno ponavlja da gimnazija radi prepodne, samo u jednoj smeni.
Ono što bi trebalo da bude dijalog u nastavku teče ovako (sledi izbor najbitnijih replika). Razgovor, indikativno, počinje nečim što uopšte nije tema.
Veličković (prekida voditeljku i preuzima inicijativu): Dozvolite Suzana (Mišić Stanković, direktorka gimnazije, p.a), nisam ekspert i ne poznajem Zakon o osnovama sistema obrazovanja, ni Zakon o srednjem obrazovanju, tako da je to vaš teren, a ne moj, ali čini mi se da imamo nekih dodirnih tačaka kada je u pitanju projektno sufinansiranje. Ako sam dobro razumeo, Obogaćeni jednosmenski rad je projekat Ministarstva prosvete i obezbeđujete dodatna sredstva, tako da mi je ta materija poprilično poznata i znam kako se radi, a ono što piše u projektu mora da se ispoštuje. Takođe znam da može da dođe do revidiranja projekta, aktivnosti i budžeta, znam da se podnose izveštaji. Pitam na prvu, kao što sam vam obećao mi ćemo i te kako da se bavimo istraživačkim novinarstvom i da dođemo do nekih podataka. Mi smo počeli, podneli smo vam jedan zahtev, polovično ste odgovorili. Taj jednosmenski rad pretpostavljam obezbeđuje pokrivanje troškova za plate nastavnika koji to rade.
Mišić Stanković: Tako je.
Veličković: Da li su svi ti nastavnici prijavljeni, koji su ti nastavnici, po kojim kriterijumima su odabrani, zašto baš ti nastavnici (...) Suština mojih primedbi je sledeća: da li ste spremni, ako postoji volja, da dođu učenici Dositejeve škole, da na malo dugačiji način organizujete taj obogaćeni jednosmenski rad, da škola ne bude oštećena, a da opet bude uslišena molba iz Dositeja. Znači mi ne želimo nikog da oštetimo, samo želimo da se što pre dođe do pravog rešenja. Ja sam bio i učenik Dositejeve škole i gimnazije, tako da su mi i jedna i druga škola podjednako drage. Ali, imajući u vidu sve ono sa čim se susreću učenici Dositejeve škole, sve ovo o čemu vi pričate je u najmanju ruku smešno, nebitno, sve može da se reši. Dajte da pomognemo da se učini napor svih da što pre učenici Dositejeve škole dobiju neki prostor da se stvore uslovi za rekonstrukciju do početka građevinske sezone. To je suština našeg angažmana i izveštavanja. I vi i ja odlično znamo kako sve to funkcioniše. Ja vam odajem priznanje, vi ste dobra direktorka ako ste uspeli da homogenizujete kolektiv, da svi članovi nastavničkog veća glasaju za tu odluku. Isto tako, i vi i ja odlično znamo da će naši radnici glasati onako kako ih mi pripremimo za glasanje... I onda je ishod glasanja takav.
Mišić Stanković: U našoj školi su misleći ljudi.
Voditeljka: Ispada da mi (verovatno misli na radnike RTV-a, p.a) nismo misleći ljudi.
Mišić Stanković: Svako u našoj školi ima pravo da iznese svoj stav i mišljenje. Bavimo se ozbiljnim radom i interese učenika naše i Dositejeve škole moramo da zaštitimo (...) Da li ima mogućnosti da se problem reši, i te kako ima. Ja sam na sastanku pred većnikom za obrazovanje rekla da treba da se uključe sve osnovne i srednje škole u Vranju, Odsek za obrazovanje, prosvetni savetnici, ljudi iz struke, upravo ukazujući na to da li možemo svi zajedno naći najbolje rešenje. Ne može direktorka jedne škole sama da rešava to pitanje, njoj je potrebna pomoć. Svako bi trebalo da da doprinos.
Veličković: Naše istraživanje ovog problema dovelo nas je do saznanja da se apsolutno svi uključuju u rešavanje ovog problema. Ako se uključio predsednik Vučić, ako se uključilo Ministarstvo za javna ulaganja koje je opredelilo sredstva. Prepreka na koju se naišlo je taj prostor. U rešavanje problema su se uključili svi i uključiće se, samo je problem kako doći do rešenja (...) Ja bih molio da režija pripremi kadrove o stanju u Dositejevoj školi. A, da posle pogledamo i kadrove unutrašnjosti gimnazije, da vidimo u kakvim se uslovima radi. (i predlaže da se gimnazija vremenski drugačije organizuje, da tzv. obogaćeni jednosmenski rad bude posle 18 časova). Po meni je mnogo racionalnije da učenici gimnazije posle šestog časa odu kući da se odmore, pripreme za taj obogaćeni jednosmenski rad i posle 18 časova opet dođu u školu na vannastavne aktivnosti. A imamo i informaciju da se taj broj učenika od 443 na vannastavnim aktivnostima osipa.
Mišić Stanković: Ja poštujem vaše mišljenje, ali bih više volela da ste vi iz obrazovanja kako bismo mogli malo jasnije da pričamo o toj temi. Vi malo više proizvoljno govorite o nastavi. Vi govorite o sekcijama, ali ja govorim o izbornim programima koji su u rasporedu časova - to su sedmi, osmi i deveti čas. (...) Ja sam zato insistirala da se uključe sve škole. Mi možemo taj problem da rešimo prostorno, ali da se uključe još najmanje dve škole. Roditelji đaka gimnazije su na Savetu rekli mi smo se opredelili da naša deca pohađaju ovu školu i mi želimo potpuno obrazovanje. Moramo se rukovoditi interesima učenika. Bilo bi lepo da čujete i roditelje iz Saveta roditelja ili Školskog odbora (...) Svake godine je potrebno ulagati u školu, raditi nešto. Da bi učenici živeli malo bolje, pohađali nastavu u humanijim uslovima, mi svake godine krečimo, renoviramo, sređujemo... To je obaveza svih nas. Ako je neko prihvatio da vodi instituciju, on mora da brine o prostoru. Sve je ovo u Dositejevoj školi moglo da se ranije sanira i sredi, u to ne ulazim.
Veličković: Suzana, tu ste potpuno u pravu, ali moram da vas podsetim da se godinama unazad nije ulagalo u obrazovanje, ali to je već teren politike. A, ovde ne bi smelo da bude politike, mada ima nekih nagoveštaja da je možda čak i politika u pitanju. U to ne želim da verujem. Kao što nije mesto ni da se sada štrajkuje...
(Dok idu kadrovi iz Dositejeve škole u pozadini, Veličković pita da li su ovo humani uslovi za učenike, direktorka se slaže da nisu)
Veličković: Je l' dozvoljavate da se našalim malo? Evo, pređite u Dositejevu školu da budete direktorka i učinite sve da se ona sanira i održava. 'Ajmo da pomognemo učenicima u Dositejevoj školi da imaju malo bolje uslove, vi ste ključ rešenja.
Mišić Stanković: Ja sam samo deo rešenja, ne ključan sigurno. Tu je i pitanje bezbednosti đaka, o čemu su svoja mišljenja dali i Savet roditelja, Školski odbor i Nastavničko veće gimnazije.
Veličković: Suzana, ali ako se uporedi bezbednost i uslovi u dve škole, dajte režijo kadrove iz gimnazije da vidimo kakvi su uslovi. Da li je veća ugroženost dece u Dositejevoj školi ili bi bila veća da pređu u gimnaziju. Ovde se između dva zla bira manje zlo.
Dirtektorka je ovde kazala da se gradonačelnik Vranja legitimno obratio Ministarstvu prosvete za pomoć, s predlogom da deca iz Dositejeve škole budu preseljena u gimnaziju. Ona je u programu kazala da je škola odgovorila na upit ministarstva i da su njeni organi dali svoj sud.
Mišić Stanković: Gradonačelnik je napomenuo da smo mi jedina škola koja može da primi te đake, ali vi znate da mi nismo jedina škola u Vranju i okrugu. Moramo da imamo malo strpljenja i razumevanja.
Veličković: Ja i dalje mislim da ovaj problem zavisi sam od nas, od naših sujeta, od naše spremnosti da sagledamo problem i da se nađe kompromis. Ako bude potrebno i mi ćemo da se obratimo ministarstvu, da tražimo razjašnjenje nekih pitanja. Ali onog trenutka kad se obratimo, mi pokazujemo da smo nesposobni da sami rešavamo neke stvari.
Mišić Stanković: Najmanje sujete može da bude u obrazovanju (...) Ako neko ima volje i želje da sazove taj sastanak - sazvaće. Pozvaće ljude od struke, direktore škola i objasniti roditeljima Dositejeve škole, sve je to rešivo. Ali, svaka škola ima svoje organe i to mora da se poštuje.
Veličković: Vi ste u jednom trenutku rekli da učenici Dositejeve škole ne bi bili bezbedni. To je vaša subjektivna procena.
Mišić Stanković: Nije to moja subjektivna procena. Odlučili su svi organi škole.
Veličković: Verovatno da sam ja u gimnaziji da bi se pridružio toj odluci, ali da li postoji mogućnost da neka komisija, neko sa strane neutralan proceni, na osnovu zakonskih propisa i pravilnika, da li su uslovi za učenike Dositejeve škole u gimnaziji bezbedni ili ne. I, ako proceni da postoje uslovi, ima li šanse da nastavničko veće promeni odluku? I, drugo pitanje - vi ste donosili odluku u vreme kada Ministarstvo za kapitalne investicije nije još bilo saopštilo da je obezbedilo sredstva za rekonstrukciju i dinamiku radova. Dajte sada kada se sve to zna da se inicira da dođe do sastanka. Mi to ne možemo da uradimo, aktivnosti i preduzimanje inicijative su na vama. Jer, imate i zahteve grada, direktorke Dositejeve škole...
Mišić Stanković: Zahtev grada nemamo.
Veličković: A, što se ne obratite gradu da on posreduje, da koriguje...
Mišić Stanković: Meni je drago da ste preuzeli ulogu medijatora, ali napomenuli ste da li Nastavničko veće može menjati odluku. Kad nam se obratila direktoka, ona je navela da se ne zna vreme realizacije rekonstrukcije Dositejeve škole. Nije to glavni uzrok donošenja odluke Nastavničkog veća, u pitanju je nastavni rad gimnazije i naše aktivnosti. Kod nas 23 odeljenja ima izborne programe koji su deo redovne nastave.
Veličković: Zar nije malo kontradiktorno kad kažete da ne znate šta je po zakonu, da li može neka komisija da procenjuje bezbednost, ali vi ste u školi zaključili da nije bezbedno.
Mišić Stanković: Mi smo zauzeli stav, uzimajući sve okolnosti u obzir, poznavajući pedagoški rad, i kao ljudi od struke. Osnovna okolnost je to da ova škola nije namenski građena za učenike osnovnih škola. To je ključno pitanje. Vi predlažete nekakvu komisiju koja će proceniti uslove, a ja verujem da ministarstvo nije pristrasno, da ono radi u interesu učenika.
Veličković: Ja osporavam vašu procenu, imam opravdanu sumnju da je vaš stav pristrasan, niste uvažili mišljenje druge strane. Ta bezbednost ili nebezbednost u vašoj školi je minorna, beznačajna u odnosu na uslove u Dositejevoj školi.
Mišić Stanković: Ali, bezbednost učenika je u svakom slučaju na prvom mestu, tako da se ja ne bih složila sa vašim stavom.
Veličković: Pomognite da učenici Dositejeve škole budu izmešteni što pre.
Mišić Stanković: Ponavljam vam da postoje tri odluke organa naše škole, oni daju odluku, mišljenje i zaključak o tome. Nisam ja ta koja odlučuje da li će neka škola biti izmeštena ili ne.
Veličković: Znamo kako se donose odluke, ja vam odajem priznanje što vas kolektiv podržava, to smo rekli na početku...
Mišić Stanković: Ne, ne, molim vas, da stanemo ovde. Nije to podrška direktoru škole, to je izjašnjavanje o veoma važnom pitanju gde svako od zaposlenih i učesnika snosi odgovornost za svoj rad.
Veličković: Dobro, ajde da okrenem pitanje. Da li možda takvo izjašnjavanje ima veze sa ovih 17 profesora koji su uključeni u Obogaćeni jednosmenski rad, jer oni od toga imaju neke prinadležnosti. Da li je možda razlog za takvu odluku strah da se ne izgube te prinadležnosti. To je za pune dve plate, vi ste ih rasporedili na sedamnaest. Mi ćemo se kao medij baviti time, pošto je to naša materija - projektno sufinansiranje. Prema nekim informacijama ima i nekih honorara iz nekih drugih škola, ima svega...
Mišić Stanković (smeh): To su, znate, neki anonimni izvori na koje se vi pozivate.
Veličković: Mi smo imali informaciju da neki ljudi nisu bili prisutni, da nisu glasali, da ishod glasanja nije bio takav, vi nam niste omogućili uvid.
Mišić Stanković: Vi poznajete Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, tražili ste podatke kako se ko na glasanju izjašnjavao, znate da to nije u redu.
Veličković: Ništa ne bismo uradili što je u suprotnosti sa zakonom.
Mišić Stanković: Mi smo rekli da možemo ustupiti četiri učionice u prizemlju, upravo zbog pristupa i bezbednosti, ali potrebno je da se uključe i drugi. Mi smo pokazali dobru volju. Žao mi je što dolazi do toga da se govori da mi nemamo razumevanja za učenike Dositejeve škole.
Veličković: Do tog zaključka nismo došli na osnovu zapisnika koji ste nam dostavili.
Mišić Stanković: To je izvod iz zapisnika. Ako želite da pomognete, a vidim da ste se maksimalno uključili kao televizija, pozvali ste najpre direktorku Dositejeve škole, pozvali ste mene, možete uključiti i ljude iz nastavničkog veća, roditelje iz školskog odbora, inicirati neki sastanak na kome bismo svi zajedno doprineli pronalaženju rešenja.
Veličković: Moja želja nije bila da ja budem ovde, ali vi ste izrazili želju da i ja budem sa vama u studiju, evo tu sam, razgovaramo...
Mišić Stanković: Ja sam izrazila želju da tu bude i gradonačelnik, i direktorka Dositejeve škole.
Veličković: Ja o gradonačelniku ne mogu da raspravljam, uputite mu vi poziv, a mi kad budemo organizovali pozvaćemo i gradonačelnika i koga sve bude trebalo. Da privodimo kraju emisiju, možemo ovako do sutra. Moje pitanje za kraj je - ima li volje da se problem reši? Ako ima, 'ajde preduzmite u narednom periodu korake mimo nas. Mi smo tu za medijsku podršku. Da ne bismo imali ove emisije, i da ne bismo dalje istraživali ove teme, ti će rezultati biti jalovi ili možda po nekoga i... Ne želim da prejudiciram. Mi ćemo od ponedeljka nastaviti sa svakodnevnim izveštavanjem o ovoj temi. Naš smer je pronalaženje odgovarajućeg rešenja što pre (...) U gimnaziji bi učenici Dositejeve škole bili višestruko bezbedniji.
Mišić Stanković: Opet kažem, moramo da vodimo računa o kvalitetu nastave i obrazovno-vaspitnog procesa. Oni u Dositejevoj školi imaju kvalitetnu nastavu, niko ne remeti njihov obrazovno-vaspitni rad. Ali, prostor je stvarno takav kakav je. Inicijativa mora da potekne od lokalne samouprave i da se uključe svi relevantni faktori koje sam već pominjala. Mi ovde govorimo i o interesima učenika gimnazije, ne samo učenika Dositejeve škole. Ja verujem da oni imaju odličan obrazovno-vaspitni rad i da se drže svog godišnjeg plana realizacije. A, mi bismo u slučaju o kome govorite morali da menjamo naš program i obrazovni proces. Neko nameće gimnaziju kao krivca, to nije u redu.
Veličković: A, ko to nameće? Da li mislite da to namećemo mi kao medij ili vi svojim odlukama?
Mišić Stanković: Govorim o postupku, zašto je cela priča samo na gimnaziji, direktorka Dositejeve škole se obratila gimnaziji, pre toga je verovatno dobila informaciju da će učenici biti izmešteni, bez pribavljene saglasnosti. Ovde se gimnazija vidi kao jedino rešenje, a to nije tako.
Veličković: Moj je predlog da se vi i direktorka Dositejeve škole nađete i dogovorite o svemu, moj savet je van kamera, pa dođite da nam saopštite lepe vesti. Mi izbegavamo loše vesti. Nama je stalo da budemo u službi napretka ovog grada. Ali, izveštavamo i o problemima koji i te kako mogu da ostave ozbiljne posledice, kao što je ovaj problem. Evo ja sam tu da kažete u čemu vam smeta naše izveštavanje.
Mišić Stanković: Meni zaista smeta to pozivanje na nepoznate izvore. I ne samo da direktorka Dositejeve škole i ja budemo na nekakvom sastanku, već da se pozovu direktori svih škola u gradu, imamo ovde predstavnike Ministarstva prosvete i da svi zajedno dođemo do najboljeg rešenja.
Veličković: Zar ne mislite da bi vaš predlog da se učenici Dositejeve škole rasporede u više škola izazvao dodatne probleme u organizaciji nastave.
Mišić Stanković: Evo, mi smo u vreme rekonstrukcije gimnazije bili u dve škole i odlična je bila organizacija.
Veličković: U zadnje vreme su u školama prisutni nekakvi forumi, parlamenti, da li su i njihove odluke u skladu sa zakonom?
Mišić Stanković: Verovatno će i odluke tih tela biti predmet rasprave na organima škole.
Veličković: Drago nam je da gimnazija normalno radi.
Mišić Stanković: Trudimo se.
Veličković: Nadam se da neće biti opet blokada i nekih ispada u interesu učenika. Želim vam da što pre izađete iz začaranog kruga, vi ste hteli ne hteli u centru zbivanja, skinite taj teret sa svojih pleća.
Mišić Stanković: Mi smo uvek u centru zbivanja, tako da smo navikli, moramo da nosimo teret odgovornosti i da radimo u skladu sa tim.
Veličković: Vi ste označeni kao glavni krivac, iako verovatno niste. Odlično znam o čemu sve odlučuje direktor na osnovu svog direktorskog iskustva od 37 godina. Valjda sam nešto malo i naučio.
Mišić Stanković: Ali, vi ste u privatnom sektoru.
Veličković: Verujem da se sa drugačijom pripremom sastanka, drugačijim uvodom i obrazloženjima moglo da se utiče na korekciju odluke na dobrobit učenika obe škole.
Voditeljka: Trudimo se da objektivno informišemo javnost o svim dešavanjima.
