Miroslav Cera Mihailović je, pišući svoje pesme u dijalektu, uključivao jednu kulturu koja polako i sistematično nestaje i ono što je dragoceno u njegovoj poeziji je to što je ona u isto vreme jedna vrsta jezičke i kulturne arheologije, rekao je u Vranju književni kritičar Radivoje Mikić, govoreći u okviru večeri posvećene pedesetogodišnjici stvaralaštva poznatog vranjskog pesnika.
"Ono što je Cera oduvek nastojao da pokaže jesta da je poezija nešto što izražava stvarni doživljaj sveta i života, da se ona zasniva na stvarnom iskustvu; da je poezija uvek rezultat nekakvog egzistencijalnog udara i otuda on u jednoj dijalekatskoj pesmi kaže pesma litne od golemu muku ", dodao je Mikić.
Povodom Mihailovićevog jubileja, Biblioteka Bora Stanković u Vranju izdala je monografsku publikaciju pod nazivom Pesnik Miroslav Cera Mihailović (autorke su bibliotekarke Jasmina Knežević i Aleksandra Antić), koja je promovisana iste večeri kada je obeležen i Cerin jubilej, a u okviru 35. Svetosavske nedelje u Vranju.
Povodom promocije ovog izdanja i obeležavanja pesnikovog jubileja, književni kritičar i profesor istorije srpskog jezika Aleksandar Milanović kazao je da Miroslav Cera Mihailović piše svoju poeziju originalnim, "Cerinim pesničkim jezikom".
"Cera Mihailović svoj dug prema maternjem govoru, odnosno dijalektu, nije odužio samo kroz svoju poeziju, nego i kroz iniciranje i održavanje naučnih skupova o dijalekatskoj književnosti kod Srba, izdavanjem zbornika o tome i drugim angažmanima.
Takođe, Mihailović je o svim tim problemima javno govorio u svojim intervjuima, gotova svaka njegova izjava bila je makar delom posvećena dijalektu", rekao je Milanović.
Radivoje Mikić se, pak, nadovezao konstatacijom da je Cera Mihailović u svojim pesmama "vrlo često u sporu sa sredinom u kojoj živi".
"Ali, sigurno, nema nikoga u Vranju i vranjskoj kulturi ko je učinio više napora da afirmiše ono što je najautentičnije sa ovog prostora.
Kad čitate njegove pesme, videćete da se u njima, ne samo često pominje ime Borisava Stankovića, njegovih književnih junaka i najpoznatijih naslova, nego je tu i prepodobni otac Justin Popović, koji je napisao neke od najlepših tekstova na srpskom jeziku, bez obzira na to da li mi na njih gledamo kao teološku misao ili kao književnost.
U Cerinim pesmama je i Hadži Todor Dimitrijević.
Videli ste večeras u nekim pesmama koje je Cera čitao da malo pomalo promakne onaj Smerdjakov, koji je zapravo Pajsije Antanasijević, nekadašnji iguman Prohora Pčinjskog, sa kojim je Cera bio u nekoj vrsti unutarnjeg duhovnog dijaloga koji mu je omogućio da u celu priču uvede i jednog od junaka Dostojevskog", rekao je Mikić.
On je potencirao da se Mihailović u svojoj poeziji podjednako dobro služi kako vezanim, tako i slobodnim stihom.
"Pesnik nikad nije slobodan; njegov glavni poslodavac je jezik i upotreba jezika u oba pomenuta stiha je jednako teška.
Cera je, na kraju krajeva, kroz svoje stvaralaštvo pokazao da se veoma dobro snalazi u najsloženijoj formi vezanog stiha, a to je sonetni venac, vrlo starog i strogo pesničkog oblika, što se vidi iz knjige Lom.
Takođe, kad Cera piše vezani stih najčešće koristi elementarni oblik povezivanja stihova distih, jer mu on omogućava ono do čega je Mihailoviću posebno stalo.
Jer, on u svojim pesmama vrlo često pripoveda, u dijalekatskim pesmama uvek ima neku vrstu malog sižea, priče, pokazujući da pesnik ima jednu vrstu slobode, ali i da istovremeno on sam sebi nameće određene teškoće", rekao je Mikić, govoreći potom o Cerinoj poeziji u dijalektu.
Milanović se nadovezao konstatacijom da Mihailovićeva poezija ima snažnu kulturnu misiju.
"Nije slučajno što je na taj faktor Cerine poeziju ukazao i veliki pesnik Milosav Tešić, navodeći u jednom eseju da Cera svojom poezijom daje potporu nacionalnom samoodržanju i ozbiljnu opomenu svim čitaocima u oblasti tekuće srpske jezičke nebrige gde su štetočiniteljima potpuno odrešene ruke, pa je, kako navodi Tešić, "možda i to nateralo Mihailovića da propeva u dijalektu", citirao je Milanović navode iz pomenutog eseja.
Mikić je rekao da se, kada se u celini posmatra Mihailovićevo pesničko delo, koje se menjalo od osamdesetih godina prošlog veka do danas, vidi da se u njegovom stvaralaštvu u raznim oblicima pravi jedan veliki, moderan pesnički ep u kome se govori o dramatičnosti čovekove sudbine u raznim vremenima.
"To mogu samo autentični pesnici, oni koji su ušli u književnost da stvore nešto što dotad nije postojalo", naveo je Mikić.
Miroslav Cera Mihailović zahvalio se ljudima iz Biblioteke Bora Stanković koji su pripremili monografsku publikaciju o njegovom jubileju.
"Hvala Jasmini Knežević i Aleksandri Antić, koje su uradile veliki posao oko ove monografije i hvala biblioteci i direktoru koji je sve vreme bio agilan i prisutan tokom celokupnog posla.
Četvrt veka sam bio po strani, van lokalnog javnog života i drago mi je da se večeras vraćam pred vranjsku književnu publiku", rekao je Mihailović na promociji.
Povodom pesnikovog jubileja, u galeriji vranjskog pozorišta otvorena je izložba Miroslav Cera Mihailović - 50 godina stvaralaštva, koja predstavlja reprezentativni "presek pesnikovog bivstvovanja i skup predmeta od bitnog značaja za razumevanje Mihailovićeve ličnosti i književne vizije".
Izloženi su originalni rukopisi pesama, kritičke beleške i eseji, prevodi iz stranih kritika, novinski članci, nagrade i priznanja, lične fotografije.
Program 35. Svetosavske nedelje u Vranju nastaviće se u četvrtak interaktivnim književnim susretima, a od 19 časova u vranjskom teatru biće održano književno veče u sklopu koga će biti promovisan roman Palata Gorana Petrovića.
Profil
Miroslav Cera Mihailović rođen je 1955. godine u Preobraženju kod Vranja. Među važnijim knjigama pesama su mu Trči narod, Lom, Ključne tačke, Sol na ranu, Dovde mi je više, Dlaka na jeziku, Pogled sa koca, Druga pamet itd. Dobitnik je niza pesničkih priznanja kao što su Drainčeva nagrada, Zmajeva nagrada, Branko Ćopić, Đura Jakšić, Plaketa sa likom Sime Matavulja Udruženja književnika Srbije za celokupno književno delo, Žička hrisovulja i druge. O njegovoj poeziji, povodom Zmajeve nagrade, Matica srpska je 2011. objavila zbornik radova pod naslovom Poezija Miroslava Cere Mihailovića.
