Razgovarao: Slobodan Stojanović
Rober Hodel, autor knjige Ranjav i željan, koja opisuje segmente života najpoznatijeg Vranjanca, književnika Bore Stankovića, govorio je ekskluzivno za Vranje news o svom radu na ovom delu. Profesor Hamburškog univerziteta, njenim objavljivanjem, izazvao je posebnu pažnju u Srbiji iz više razloga. Posle prvog predstavljanja knjige u Beogradu, uslediće i drugo, uz prisustvo i učešće autora, 5. decembra u Srpskom književnom društvu (Francuska 7) u Beogradu. Sve ovo povod je za razgovor s njim.
Vranje news: Šta vas je navelo, motivisalo i podstaklo da napišete knjigu o životu Bore Stankovića, pisca iz Srbije i Vranja?
Hodel: Stanković mi je emocionalno, uz Dragoslavaa Mihailovića, najbliži južnoslovenski pisac.
S kim biste ga uporedili na svetskom književnom nivou?
"Trebalo bi dugo da razmišljam s kojim delom bih ga u svetskoj književnosti još uporedio, pre sa nekim pripovetkama Čehova, Hemingveja i Andrića, pa i sa Andrejem Platonovim. Ne verujem da je to samo moje lično mišljenje. Prošle nedelje sam razgovarao sa poznatim nemačkim književnim kritičarem, koji je odušeljeno govorio o Stankoviću (na osnovu prevoda pripovedaka), divio se njegovom neposrednom, nebaroknom jeziku i modernosti. Rekao je da je Stanković za njega pravo otkriće".
Šta ste sve od Bore preveli na nemački?
"Na nemački su bili prevedeni samo Nečista krv i Koštana. Činilo mi se da bi trebalo prevesti i pripovetke. Za to nemačko izdanje pripovedaka napisao sam opširan uvod u njegov život i stvaralaštvo, kojeg sam potom za srpsko izdanje proširio".
Koje delo i koji lik iz Borinog opusa su na vas lično i profesionalno ostavili najdublji i najtrajniji utisak?
"Kao književnom istoričaru mi je jasno da je Nečista krv, u svojoj modernosti, istaknuto delo početka 20. veka. Retko ko ulazi u takvoj meri u svoj likove, a glavni lik je pri tome žena, Sofka".
Šta je još kod Bore upečatljivo?
"Retko ko opisuje emocionalnu stvarnost čoveka sa takvom senzualnošću – nije slučajno da su mu prebacili da piše pornografiju, jer u ono vreme čulni opisi takvog intenziteta nisu još postojali u beletristrici, ni u srpskoj, a ni u drugim evropskim književnostima. Retko ko se služio doživljenim govorom toliko konsekventno da se i sama rečenica poljulja između govora pripovedača i govora lika".
Koje su vam Borine pripovetke bliske?
"Kao čoveku su mi najbliže pripovetke poput U noći, Oni, Uvela ruža, U vinogradima... Stanković toliko ne opisuje ljudske emocije, koliko ih neposredno izaziva. Čitalac, zajedno sa književnim likom, takoreći, sam doživljava ljubav, žalost, strah. Ne poznajem književno delo u kojem imate toliko saosećanja sa čovekom koji je osuđen na smrt kao u Borinoj knjizi Jedan poremećen dan. A, pritom, nisam siguran kakav je autor imao stav prema smrtnoj kazni. Nije ni jasno kakav je stav, recimo, imao u Uveloj ruži prema patrijarhalnim strukturama. A, možda je baš u tome suština tih pripovedaka - umesto da autor zauzme ideološku poziciju, on ulazi u svoje likove, ne osuđujući ih. Na to misli Dučić kad kaže nema nijednog nevaljalog čoveka, nema nijedne pokvarene žene".
Koji od junaka ili junakinja iz Borinih dela vam se čini najpovezanijim sa današnjim vremenom?
"Ako konstatujemo da su ljudska osećanja tokom vekova skoro nepromenljiva, Stanković će ostati i u budućnosti aktualan pisac. U to sam se ubedio na jednom seminaru u Hamburgu, u kojem su učestvovali germanisti i anglisti koji nisu znali jezik originalnog Borinog dela. Nisu znali ni da se radi o arhaičnoj sredini – Vranju za vreme Otomanske imperije. Ali, posle predavanja oni nisu imali utisak da je govoreno o zastareloj književnosti. Naprotiv, uživali su u njegovim pripovetkama u takvoj meri da skoro nisu verovali da postoji takav pisac, o kome nisu ništa čuli. Stavovi o prolaznosti u književnosti su, čini mi se, ideološki stavovi".
Koji period iz Borinog života i koji događaj je ključan za razumevanje i shvatanje dela i ličnosti vranjskog i srpskog pisca?
"Stanković je najznačajniji deo svoga opusa napisao (ili počeo da piše) pre 1902/1903. godine. Može se reći da je ostao pisac lirske faze svoga života. Mladost i žal za mladost u mladim godinama, ključ je u njegovom stvaralaštvu. Po tome se on može uporediti sa Crnjanskim (Dnevnik o Čarnojeviću i prva knjiga Seoba)".
Kako doživljavate Boru iz tog vremena?
"Stanković je živeo u tim svojim mladim godinama najmanje četiri života: stvaralački, boemski, univerzitetski (diplomirao je 1901. godine) i život za materijalni opstanak - platu i egzistenciju. Meni nije jasno kako je on uspeo da sve to spoji".
Koliko je to uticalo na njegovu književnost?
"Pa, u kasnijoj fazi, njegova književnost je neposredno povezana sa životnom situacijom. Samo što se njegov dert i karasevdah za vreme okupacije pretvorio u jetku ironiju, čak i sarkazam. Opet, nije ni tada izgubio svoj humor, koji mu je u mladim godinama u Vranju doneo nadimak kožder (šaljivčina)".
Koliko su poznati detalji iz tadašnjeg Borinog života?
"U feljtonu Nove crkve u Beogradskim novinama on citira svoju ženu koja se žali da muž malo zarađuje: I gledaj da ti tvoji feljtoni što duži budu. Meći što više dijaloga, crtice, usklike, prekide, da bi što duže ispalo i što veći honorar dobio. Jer, prošlog meseca krasno si mnogo zaradio: osamdeset kruna. Zamislite, to piše autor u okupatorskom listu 19. juna 1917. godine!"
Profil
Autor Robert Hodel (Butisholc, Švajcarska, 1959) nemački je slavista, komparatista i prevodilac. Studirao je slavistiku, filozofiju i etnologiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu, Dubrovniku i Pragu. Magistrirao je s tezom o skazu kod Nikolaja Ljeskova i Dragoslava Mihailovića, a doktorirao u Bernu na prozi Platonova. Preveo je na nemački dela Momčila Nastasijevića, Dragoslava Mihailovića i više savremenih srpskih pesnika. Objavio je niz naučnih radova, monografija, prikaza, antologija i komparatističkih priloga o srpskim i ruskim piscima. Profesor je na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu. Član je naučnog društva Lajbnic iz Berlina, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni član Srpskog književnog društva. Saradnik međunarodnih slavističkih časopisa, među kojima Letopisa Matice srpske i Zbornika Matice srpske za književnost i jezik.
